Režim loženja vatre matorog gde troši deset posto manje drva ali se porodica sigurno mrzne deveteset posto više.

Imaš gajbu od 30 kvadrata, na gajbi ćaleta, kevu, ćaletovu kevu, dedinu posmrtnu urnu i milje na svakoj polici. Život ti se raspada, nemaš školu, Aleksandar Labelo Prvovenčani te jebe kako stigne, uvaljaš neki telefon, ugradiš se deset evra i boli te tuki - preživeo si dan.
Ali brate, imaš ribu koja te voli najviše na svetu, gleda fudbal zbog tebe, zna da se nasmeje svaki put kad Hamui Kobayashi udari u nekog na stazi jer tako jebeno hoće da bude deo tvog sveta. Proradio ti kliker, drži malu brže bolje dok se ne opasulji, oroči je na devet meseci.
Keva ne radi nigde, ćale vas izdražava sve jednom platom, pet babinih penzija otišlo za nove zube, a tebe boli kurac, rešio da se ženiš. Ćale te gleda, kud će, šta će, njegov si, kolika god da si konjina, dete kuka, gladno, treba pelene, mala kasno skontala u kakva se govna uvalila (mada i dalje zna ko je Kobayashi), a ti opet iz dana u dan se vrtiš zajedno sa ovom našom lepom planetom.

Najveća spona prijateljstva na fakultetu, ono što se pamti ceo život. Keva poslala par komada da se nađe kad, ti kreten, daš sve na cirku i kurve pa onda sa najboljom ortakinjom deliš poslednji lim iz ormara. Ona ostaje za ceo život, ona je veliki brat. Ne cimaš je za sex, čuvaš je, vodiš je na pivo i gledaš fudbal sa njom.

Posle par godina od svršetka studija, ona ima posao, ti rokaš sa bendom, čujete se tu i tamo, i uvek se setite tih 5 sati ujutru i te poslednje konzerve i smejete se svemu kao da je bilo juče.

Onda prođe dvadesetak godina, ona izgradila karijeru, ti se oženio, jbg naterala te rodbina, bilo ti je "vreme", i opet se čujete dvaput godišnje, smejete se svemu, ćaskate o Pirovim pobedama, sve se nekako dogovarate da se vidite ali nikako da nađete vremena jedno za drugo, ali vas naravno i dalje vezuje nostalgija prema bezbrižnim danima studiranja i cilindričnom parčetu lima koje će da vas proganja dok ste živi.

Onda posle jedno 30 godina, pakuješ sopstvenog klinca za fax, naviru ti uspomene i negde iskopaš broj telefona pa je pozoveš. Posle cela dva zvona čuješ ushićeni ženski glas pun entuzijazma:
"Šta ima seko, je l' si živa?"
"Evo kotrljam, ti?"
"Ma evo pakujem ovog mog seronju za fax pa se setih one ratne konzerve, i tako..."
"Slušaj KONJINO!!! DA SE NOSITE I TI I KONZERVA I PLATON U TRI LEPE PIČKE MATERINE !!! ČEKAM TE CEO ŽIVOT DA SE SMISLIŠ I SAD IMAM 15 MAČAKA, PRIBOR ZA HEKLANJE I JEBENI ARTRITIS. JEBI SE BRE MAJMUNE, JEBALA TE KONZERVA!!!...... tu tu tu tu tu tu tu tu......"

Očaravajući hod posle petnaest dana inekcija.

Inertni holokaust duše u situaciji kada se tako jebeno ujedete za jezik da bujica psovki i fizičkog nasilja se ispolji jednim jedinim tupim pogledom u pravcu ožalošćenog koji i ne sluti da njegova glupost nema granica i da treba svaki dan da zapali po paklu sveća što mu je dozvoljeno da nastavi sa trošenjem kiseonika majke nam zemlje.

Čovek čija karijera ima mnogo uspona i samo jedan pad.

Primiti profesorsku platu u Srbiji.

Jedina kultura koju pojedini imaju.

Najfiniji način da ti država kaže: "Do sad smo te jebali kao konja dok si studirao, a sad ćemo tek da te jebemo kao konja a da te ne platimo jer si dovoljno očajan da zamažeš matorcima oči da kao radiš nešto."

Komšijin wifi ruter.

Eminentna prodavnica Srpske Pravoslavne Crkve.

Kada posle svake tačke u životu postaneš veliki ponovo.

Neumorna koalicija Dinkić - Dačić.

Druga godina studija koju dobar deo studenata obnovi usled blago rekreativnih egzibicija poput ispijanja alkohola i budjenja na jako interesantnim gradskim lokacijama.

Poslednji stadijum afirmacije novopečenog pisca.

Kada spavaš u stanu od 30 000 evra a možeš ispod mosta od 2 milijarde istih.

Privatnička klauzula zakona o radu, transparentna običnim smrtnicima, suviše mizarna da bi joj kopulatorni organi vlasti pridavali značaja, odlično uklopiva tako da poništava ostatak samog zakona i vrlo uporna i samoodrživa.

Devaluacija novčanice od 50 eura u zavisnosti od toga da li vam je gazda dužan deo plate ili vi njemu dužni metar dana rada.

Ona minijaturna tiha persona koja celo veče sedi negde u pozadini i blago kulira, posmatra situaciju, ždraka na finjaka; najednom, odvali do jaja foru, najčešće poklopi nekog tako dobro da mu se smeje ceo čopor, kao kvisko u najboljim danima.

"Balkan" od Azre u žargonu muzičara.