Nekada grad sporta.Sada grad klosara i samozvanih kriminalaca od 15 godina koji kupe air patiku,suskavac i istripuju da su kao kriminalci 90-tih.Rijetki treniraju,vecina ih konzumira radije alkohol i cigarete nego sklekove i trbusnjake.Naravno uzori su Kristijan Golubovic,Jelena Karleusa,Sandra Afrika...Ti klinci su i navijaci Banjaluckog Borca,kluba koji zasluzuje bolje navijace.Kada bi se brojali punoljetni navijaci Borca,ne bi ih bilo ni 700.''Борац је 1988. године постао побједник купа Југославије, и ушао у историју као једини друголигаш који је у историји тог такмичења био побједник југословенског купа.''Ali dosta o tome.
Ali nije sve tako sivo u BL,to je grad poznat po lijepim djevojkama.Ipak,vecina njih su sponzoruse i iako se stide to priznati nijedna ne voli da pjesaci,jer sta je momak bez motorcica ili auta.Zalosno je to sto na 1 momka dolazi 7 devojaka,a opet je od tih 7 naci jednu pravu i iskrenu.Sto se tice nocnog zivota,tu se ne moze nista zamjeriti jer zaista ima mnogo mjesta za izlaske.Jedini problem je sto svaki izlazak zavrsi sa tucom koju je zapoceo nalozeni klinac(po mogucnosti sa Mejdana,Starcevice-ti su najopasniji).Banjalucani(mislim na mladje generacije) pokusavaju da lice na Beogradjane.Zajednicki su im jedino ovi hostaplercici i mafijasi od 15 godina koji tripuju kriminal.I naravno sponzoruse...Jednostavno,klinci su u haosu,sto rece Shkabo.

Ljudina koja je pregurala mnogo bolesnih ljeta. Muzikom poceo da se bavi naivno, kao decacic od 19 godina, da skupi novac za sestrino lecenje od raka. Valjda zato nikada i nije imao cipele nove, uveliko su se pohabale dok je Sobic trazio pomoc od druga do druga. I svi su mu oni davali desetku iz drugarstva, a on je samo bio to sto jeste, nije ga vredelo pokusavati menjati, ma nije ni trebalo. Pevao je Miladin i protiv rata i protiv svakog zla i ma koliko drugima ublazio bol, njegov je bio velik. Prica se da je dane provodio kod sestre u bolnici, tesio je i hrabrio, a nocu kao dete plakao u wc-u. I ma koliko se borio protiv gluposti, za njega se svetionik nije nazirao, lutao je sam pustim cestama. Prizeljkivao je da dodje i Marija, da je ugleda samo, ali zidar mu nikada nije dao znak. A onda ponadao se da mu za sestru ima leka, spremio novi album "Barutana ljubavi", medjutim sudbina. Odsvirao je Sobic jednu pesmu za kraj i tiho otisao. Neki kazu da ce izdati album "Cipele od zivog peska", a ja mislim da mu je citav zivot kao zivi pesak, sto se vise borio vise je tonuo. Verovatno on jos uvek izvuce poneki osmeh s' ledom i ceka da stigne onaj prokleti gradski autobus...