U svetu danas postoji približno dvesta država, svaka od njih je po nečemu posebna, Kina ima dve milijarde stanovnika, Rusija po teritoriji, Brazil ima kafu i fudbal, Austrija ima Beč, Estonija, Litvanija i Letonija nekako idu zajedno, U Švedskoj je "hladno, al' standard", Vatikan ima papu, Kolumbija Eskobara, Bugarska Nesebar, Nemačka i Srbija Golfa dvojku, Ukrajina krizu, Nepal Dalaj Lamu, pa čak i zemlje poput Svazilenda, Butana, Istočnog Timora i Zelenortskih Ostrva imaju nešto za šta ste nekada negde čuli, ili znate nekoga ko zna nekoga ko je nekad negde nešto o njima čuo. Sa druge strane tu je i Moldavija zemlja o kojoj manje piše na vikipediji nego na deterdžentu za veš, vermiform appendix, slepo crevo, zemaljske kugle, čardak ni na nebu, ni na zemlji, tampon zona između Ukrajine i Rumunije, superlativ neznanom junaku, Fulam u smislu suverenosti. To je crnomorska zemlja, koja ne izlazi na Crno more, republika koja nema predsednika, već privremenog vršioca dužnosti koji sedam godina izvlači zemlju iz krize. Moldavija je najsiromašnija država u Evropi. Ima jednu pokrajinu, koja se zove Gaguzija, i koja je jednostrano proglasila nezavisnost, a osim Moldavije, nijedna država u svetu je nije priznala. Kada ukucate na guglu "znamenitosti Moldavije" Gugl se smori, jer postoji nešto što ni on ne zna. Stanovnici Moldavije se izjašnjavaju kao Rumuni, jer verovatno ni oni za Moldaviju nisu čuli, govore rumunski, pa čak su i zastavu ukrali od iste. Jedina stvar za koju Moldavija služi je da promašimo odgovor na pitanje "Kroz koliko zemalja protiče Dunav" jer je kači u dužini od 570 metara. Za Moldaviju je mogao jedino čuti prosečan kladioničar, igrajući na Šerif iz Tiraspolja.

Centralni događaj, koji se čeka cele godine kako bi lokalni seoski stanovnici, pokazali svoju nadmoć u više disciplina, pobeđujući goste iz susednih sela. Takođe su i poznati kao EGZIT u Jovanji, Leliću, Brankovini i slično, u zavisnosti od sela. Svojevrsna priprema za ovaj praznik se odvija svaki dan. Posle prve gajbe ispred lokalne Europrom radnje takmičari se nadmeću ko će pre pogoditi banderu, oni koji mesto flasa piva, obično onog zidarskog, koriste unučiće vinjaka, vodke i ostalog, imaju zvanje snajperiste, oni nikada ne maše na vašarima metu u opstoj tuči najčešće pedeset na pedeset. Takođe se takmiče ko će iscepati više panjeva u sekundi, i ko će pre oboriti satru. Onaj koji uspe da sam obori šatru, a posle toga da stane na nju, naravno upasan i u majici bijem ženu, bijem decu, postaje Bog vašara, o kojem su kao mali čitali u bajkama i slušali u pričama koje se prenose sa kolena, na koleno. Ustaljeni vokativ, koji služi za međusobno dozivanje je BAĆARA, a svako piće košta 200 dinara, nije bitno sta se pije, nemaju vremena da uzimaju digitron. Pre samog vašara svaki učesnik pravi svoju privatnu listu zadataka koje treba da ispuni. Na početku liste, kao najlakši zadatak se obično nalazi ispijanje cele gajbe piva, zatim idu malo zahtevniji zadaci, poput potpisivanja pevaljke iz šatora na guzove, udaranje kruške na vašaru, više od svog komšije, kao i čija je žena popila više batina ili hvatanje mangulice u ringu, ne smem ni da zamislim sta bi se desilo kada bi postojali stolovi namešteni za obaranje ruku. Naravno najteži zadatak je obaranje šatre, podeljen u dve discipline u zavisnosti da li je šatra drvena ili metalna, u obaranju metalne satre postoji realna opasnost, jer u slučaju udara groma, gine bar pedeset ljudi koji se u tom trenutku drže za šipke. Naravno u tom slučaju najviše profitira lokalna pogrebna operema, koja se najčešće naziva Golgota. Sutra na slikama koje obavezno osvanu na fejsbuku, jasno se uočava stegnuti biceps i razlika u boji kože, profesionalnih berača malina. Kao i to da cele godine puše Drinu, ali za ovakve prilike samo Marlboro i to meko pakovanje.