1. Popušio si džok. Ništa se ne dešava, gledaš prema ortacima, oni takođe razočarani. Ljut na dilera kreneš kući, kad ono.. SAČEKUŠA!
2. U gluvo doba noći naš'o si se u nepoznatom delu grada. Iz obližnjeg parkića izlaze lokalni momci. SAČEKUŠA!
*ne smem ni da zamislim kol'ko bi bila zajebana kombinacija dve sačekuše...
Sam si u prostoriji sa osobom koja spava. Dosadno ti je. Nešto bi ćaskao sa ovim što spava , al' se plašiš da će da se naljuti ako ga probudiš. Namestiš naivan glas , brutalno ga prodrmaš i kažeš: "jel spavaš?"
Početak rečenice kojom će govornik izneti svoj put za izlazak iz krize u koju je zapao srpski fudbal i srpsko društvo uopšte. Govor je obojen neizmernom gorčinom jer se govornik, iako ubeđen u ispravnost svog puta, apsolutno ništa ne pita.
u bukvalnom prevodu ova rečenica bi mogla značiti: žurim, smor mi je što sam te baš sad sreo i nemam nameru da porazgovaram sa tobom.
mada se može koristiti i kao uvod u razgovor, kao postepen ulazak u vodu. ne valja odmah početi sa ozbiljnim temama, može da te preseče.
jedini mogući odgovori koje možete dobiti na ova pitanja (iako vam do odgovora nije ni malo stalo) su "ništa" i "dobro" ili jednostavno "evo.."
čest tok konverzacije prilikom susreta dva poznanika:
poznanik1: šta ima?
poznanik2: kako je?
nakon čega poznanici nastave svojim putem.