Ubacivanje ortaka u igru, nakon popijene korpe od jedva punoletne, puderom okupane deve, dok se njene oči mutne od vodke sa trafike i bipsi kole, lepe za međunožje istog.
- Kako ste devojke? Ono, mism ša raite? - Odjebi! - Čemu takav Vjerica Radeta, da ne kažem radikalan stav? - Slušaj izdeplirani, imaš tri sekunde da se skloniš, dovedeš mi onog tvog prijatelja tamo, ili seckam mošnice i pravim ćušpajz! Za prilog ćeš mi grickati dlačice sa cevanice! - Ali... - Završila sam Moc pederu, pali! Ionako brojim jedan, pa tri! - Evo samo nos da napuderišem, ako me razumeš.
- Brate, ajde dolazi vamo. Izmena. - A? - Oće ona riba da ti poda rutave pizde. - Koja? - Ona tamo, mene odbila. Ulaziš u igru. Ja ću drugaricu da animiram. - Koliko si stariji od nje, ako budeš loše animirao, pomisliće da si Peđolino. Odjebaće te ko splavarka "hoću da budem Kristijan" krimosa iz Kaluđerice. Koju si rekao? Onu plavu? - Ne brate. Onu riđu. - Onaj TEHNODROM?! - Da. Bolje da ljulja, nego da žulja, kapiraš? - Poznaješ li nekog geometra, da izmeri teren i isparceliše, pa da počnem da tražim vlagu, pička li ti materina?! - Ma šta fali? - Podbradak joj se naduo kao želudac Bore Drljače posle Benkovačkih večeri u Dobanovcima! - Da, ali vidi sisu. - Njena sisa nije kao glava osnovca, već kao celo četvrto jedan sve sa razrednom! - Ajde bre, priznaj da si oduvek želeo da budeš Krang i malo da provozaš tehnodrom. - Pa... Jeste. Odoh, pa šta bude. - Ma biće ekstra! Tvoja keva ionako odlično sprema hranu za parastose...
Jebač presretač sa višegodišnjim iskustvom uletanja u vlažne predele mladih, a i starih djeva. Nije neko ko bira. Vođen krilaticom kurac nema oči, što smisliše kao izgovor oni koji padoše na šarm dlakavih nogu bucmaste babasere, oko 120 kila žive vage, sa margine društva, pod dejstvom teških opijata.
U stanju je da uvek nešto prisloni uz mošnice. Tačno zna gde i kad da se pojavi. Ne dešava se da ne pronađe korisnicu njegovog alata. U kafani na autobuskoj, omladini radikala, Fulamovom fan klubu iz Boljevaca, muškom toaletu železničke stanice ili četničkoj kafani u malomokrolužanskoj ulici bez kanalizacije i svetla, gde se bez bojeve municije i brade do poda ne ulazi. Bilo gde, bilo kad. On jebe.
Neverovatan njuh za vaginalne sokove, daje mu tačne smernice, kojoj može munuti kitu.
- Ajde svratimo ovde. - Sti lud?! - Što? - Udruženje ljubitelja frizure Noleta Seksomana?! - Idemo. Veruj mi. Taj pičku namiriše ko svinja tartuf. - Kurac moj namiriše! - On je na sastanku gej auto limara Begaljice jebo. I meni našao nešto. - Nešto?! - Kurac nije imalo. Pa ti vidi. - Idemo! Ionako sam oduvek gotivio Noleta i njegovu markantnu pojavu.
Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.
Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.
Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.
Dušmani.
- Šta ćemo od priloga? - Malo luka, aleve, pavlake, ljutenice, salate, paradajza... - Momak, da ti metnem sve? - Može! - Evo ga. Ti, mali? - Ništa. - Šta?! - Neću ništa od priloga. - MRŠ! - Izvinite? - Odjebi gejska sotono! - Ali... - ČIBE!
Amplituda predstavlja najveću udaljenost nečega od ravnotežnog stanja.
Navijać je onaj lik koji se apsolutno najbolje razume u sve moguće i nemoguće sportove. Od fudbala, basketa i rukometa, do skvoša, karlinga i trke trudnih divokoza po napuštenim vrletima Mongolije. Ferguson? Pička! Obradović? Pička! Navijač ume, navijač zna. Navijač može biti i onaj tip koji nožem ili satarom, neistomišljenike, demokratskim putem, ubeđuje da je njegov tim ipak bolji.
Takode, uža specijalnost dotičnog je pisanje zajebanih, nepismenih komentara po internetima.
Fantastični koktel odozgo, sa dodatkom našeg bajnog mentaliteta, daje sjajan spoj analize sportskih dešavanja i psovanja familija, komšija i kućnih ljubimaca. Naime, kada timu ide dobro, u stanju su da iste dignu u zvezde. Međutim, iste te, vanvremenske superstarove presele u sasvim drugu krajnost kada timu ne ide.
SRBIJA PREGAZILA SAN MARINO 3-1. TRI GOLA ŠĆEPOVIĆA!
- Jebi bre! Najjači smo! - Dajte Brazil da im se pokenjamo u usta i svršimo po španskim kepecima! - Fantastična igra, podsetila me na onomad Džajića kako je plesao po krilu. Eh, možda je ponovo to vreme. Za lorazepam. - OSEMENJUJ! - RAĆO, TI SI NAŠ MENTALNO ZAOSTALI PIRLO!
SRBIJA IZGUBILA OD NEMAČKE 2-0. DVA GOLA ŠĆEPOVIĆA!
- Sve vam jebem nesposobno, i koji moj pratim fudbal više. - Raćo, nemoj da se razmnožavaš! Nikada! - ALO, 1000 VAM MAJKI JEBEM U PIČKU! IGRATE, A I IZGLEDATE KAO RANI POBAČAJ SEMENA UMETNUTOG U PIČKU RUŠKE JAKIĆ OD STRANE ČUBAKE LEČENOG ALKOHOLIČARA, PARAPLEGIČARA!
Odlična ideja, štaviše fantastična, ali nekako mi je draže lađenje jaja, i češkanje istih, dok u kafiću dok cirkam ceđenu krušku i šaltam teletekst, tražeći rezultate druge moldavske skvoš lige, nego da uradim nešto pametno.
Vrlo blisko povezano sa državnim poslovima. Mogli bi putevi da se poprave. Mogli bi, ali boli ih kurac.
Državna firma, negde u srcu Srbistana.
- Šefe, našao sam hemijsko jedinjenje koje uspešno ubija ćelije raka! I takođe se bori protiv HIV-a. Ukoliko polijete malo ovoga u baštu, vinova loza rađa za dva dana, kuća se sama omalteriše, vaša žena više ne hrče i može služiti kao ulje za nemačka vozila 18 plus stara! Mogli bi da pustimo u serijsku proizvodnju i da se obogatimo! - Mogli bi. Nego, jesi li mi odštampao one recepte za sahar tortu? - Jesam, evo ih. Stvarno bi mogli da... - Je l dao Bazel gol Lucernu prokletom? - Nije, ostalo jedan nula. Ali stvarni bi mogli ... - Dabogda im se zapalio Sent Jakobs Park i da im odbranu čine Krneta, Stanković, Mladenović i Miljković! - Ali šefe, jedinjenje? - Da. Mogli su da daju taj jedan gol otac ih jebo! - Mogli su.
Jedan lik što ga znam, ili jedan lik što zna lika mi pričao da zna lika koji poznaje osobu koja je uradila nešto vrlo neverovatno zajebano. E pa ne. U ovoj baronskoj priči, dotični pripovedač, baron sebe stavlja u glavnu ulogu. To što je Pera iz Alibunara stavljao dinamit u buljsona i tako lovio grgeče, ili što je Džoni uspeo da proda Šćepovića u Olimpijakos na neku foru sa vlaškom magijom, nema veze. Oni su samo kaskaderi.
Mesto zbivanja: Ultra mega kul klub, gde se služi pivo u flašici od 0.25 za jednu dnevnicu lopatara na građi.
Meta: Četiri klinke devedesetdeseto godište sa završenim prvim razredom srednje metaloglodačke, smer domaći cvećar berač.
Cilj: Nezasit životinjski seks sa istim u trajanju od 4 sekunde.
- I kažem vam ja moje dame, pogleda on mene mrko na semaforu, i ja zagrejem gume na mom Z10. - A koji je to auto? Zvuči brzo. - Zvuči. To jedan italijanski, ali ograničena serija, kod nas napravljena. Šije. - Aha. :suza niz butinu: - Dam mu ga po gasu, on gas, ja gas, mi gas. Svuda oko nas mrak, adrenalin cepa. - Šta je adrenalin? - To ti je ono, znaš, kad daš gas, on gas, ti gas, i onda ludilo. - Aha. Sjajno! - Ulećemo u krivinu sa 120! - I? - Iseca me smrad! - Ah, oplodi me, molim te. - Prolećem kroz ogradu na krovu mog auta. - Tvoj kurac je tako lep. - Padam niz liticu i ginem na licu mesta! - Gineš?! Pa kako, ako si živ? - Mislio sam, znate... Moj spiritualni život je umro, od tada me ništa više ne može zadovoljiti. - Spirit... Anal? - Da. Da li bi ste mi dozvolili da proklizam kroz vaše nesputane predele čednosti u potrebi za zadovoljenjem moje hrabre individue?
Apsolutni bol u predelu genitalija za određeni problem nebitne jedinke. Tuga pregolema, ali šatro gistro. Izutetno visok stepen nezainteresovanosti. Pukla mi kurčina. Odjebi, ja mrzim.
- Ne znam šta ću da radim. - Što? Dilema između koksa i trave? - Ne pitaj me ništa. - Neću. - Ali... Slušaj. - Ne. - Prevarila me je Slobodanka. Bila je sa celim veslačkim klubom i stalnim gostima bifea Monako. Na moru je overila sve koji do petog kolena potiču južno od Sahare... - Ajde?! - Da. Pička joj je veličine povećeg šahta. Sestra je trudna sa dedom. - Frapantno. - Ćale je popio prošlogodišnju rakiju i zgazio kevu Kamazom. Više puta. A i Hafnafjordur nije došao iz keca... - Slušaj, srce mi se cepa. - Stvarno? - Ne.
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba? - Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real. - Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli? - Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to. - Čime se vi bavite? - Ja sam vulkanizer i berač malina. - Aha. A u vašem štabu se nalaze još? - Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije. - Vikar? - Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu. - Nogu? - Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine. - Kako će vam on pomagati? - Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu! - Da. Četiri razreda? - Da. I to je previše. - I kako će vam još pomagati? - Pred svaki meč će govoriti našu molitvu. - Koju? - Daj Bože da se skupimo.
- Gde nestade Džoni? - Otišao do Branka. - Kog bre Branka? - Do mosta. Da skoči lastu na beton. - Što bre?! - Jutros se suočio sa stvarnošću. - Kako? - Probudio se pored debele, dlakave, ispovraćane arijevke, imao je istetoviranu svastiku na čelu, zaheftan patlidžan za levu bradavicu... - A?! - Da. Iz bulje mu je virila keleraba pričvršćena pur penom. Na pupku je imao nešto što liči na polu proliv polu govno, a i kurac mu je nešto kraći.
