_AJAX_

Stara narodna mudrost koja kaže da nijedna žena ne može biti napaljena celu noć.

Vokativ za Republiku srpsku Krajinu.

Protesni skup vlade RSK u egzilu u Čikagu. Mase urlaju:
Rska, Rska, Rska! Vojvoda Momčilo!! Rska! Knindže krajišnici! Rska! Kapetan Dragan! Baja Mali Knindža! Rska!!

Vojvođanski sleng za "mamina ljutica".
Ima i neki crnja u enbieju što 'oće da bude kao Džordan sa tim imenom, ali nije durant, fin je dečko i dobar košarkaš.

(tvrdi vojvođanski akcenat)
Mama: Mani se sine konja ajd u kuću spremila keva štrudlu sa makom.
Sin: Jesam ti lepo rek'o da me ne prekidaš dok radim nešto sa konjem u štali. Jel treba da ti se kaže sto puta?
Mama: Ajde, ajde kevin durant mali. Uzmi štrudlu dok je vruća.

Praznički duh, novogodišnji duh ili alkoholni Kasper kako ga neki zovu je duh koji se pojavljuje u prazničkoj noći ukoliko budemo dobri u njoj i usvinjimo se od alkohola kako dolikuje. Postoje sretnici koji slave cele godine i koje on svakodnevno posećuje dok ga ne prerastu i ujutru ne primete da ih je posetio.

Praznički duh se pojavljuje pre prvih sunčevih zraka. On ulazi u tvoju sobu i meće ti ga usta k'o Torente onoj narkomanci. Pošto si podlegao čarima pijane noći duh ti puni usta prazničkom radošću i veseljem.

*Ako ujutru posle pijanstva u danima koji dolaze u ustima osetiš onu bljutavu, lepljivu masu koja neke tera i da povraćaju znaj da ti je Praznički duh svršio u usta.
Možda te i pijani ćale pomešao sa kevem, no nećemo da ulazimo u to.

Čitam danas jedan tekst o tome koliko su srbi bili visoki u prošlosti.
Veliki istoričari sa tog foruma došli su do frapantnih podataka da su u Srbiji živeli ljudi visoki i do dva i po metra!
Naravno nisu se bavili košarkom nego su nosili koplje od 50 kilograma, štit od 10 kilograma, mač od 30 kilograma, oklop od 50 kilograma, šlem od 5 kila, gaće od medvedove kože i plašt od zmaje kože. Jahali su srpskog konja (neka rasa što je izumrla kad su došli turci) i vodili pse silvane (kao ona pevačica) koji su direktno nastali od zmaja (ne zmaja što pljuje vatru, nego nekog još starijeg kera po kojem je ime dobio i Red Zmaja ?!!!) i klali konje i turke u bojevima.
Slavko Vraneš bi se bogami pomučio da uđe u gardu cara Dušana po njima visinom (da ne pričamo o snazi).

Sada da vidimo koje bi junoše od njih u Slavkovom vremenu mogle da čine srpsku reprezentaciju i da pokažu srpski inat i rasnost Drim timu crnih arapina ili još jednom Turskoj, što da ne.
To će biti tim u kome neće biti mesta za jednog Nikolu Teslu (2,10) i despota Stefana Lazarevića (2,15) iako su oni prve rezerve.

Centar

Najveći crnogorac u istoriji, a da nije Slavko Vraneš. Najveći srbin među crnogorcima i najveći crnogorac među srbima. Po mlečanima i sitnim žabarima bio je visok tri metra. Dobro da ne preterujemo. Da se oslonimo na pouzdne podatke. Crnogorske podatke. Tvrde "pouzdano" da je bio visok 2,28. Gle čuda, kao Slavko.
Naravno znate o kome pričam. Peter Gorski Vijenac Petrović Njegoš. Po raznim izvorima bio je čigra na konju i mogao je dići sablju sa zemlje u trku na konju. Bio bi odlična petica.
Verovatno možete da zamislite i tetovažu Ostroga na njegovoj desnoj mišici i stajling a la Raško Pilana Katić.

Krilni centar
Kapiten u našem slučaju. Čovek koji je zadužio srpsku istoriju, a nije onaj tip što je zavukao kurčinu Cibosima 0,06 sekundi pre kraja. Nije ni onaj ćelavi tip što je to isto radio.
On je veći od njih. Kažu istoričari 225 cm. Sila od čoveka. Car što bi se reklo. Kucao bi preko Skorcijanitisa i nosio ga na "koplju" od Tel Aviva do srpskog glavnog grada. Skoplja, u njegovo vreme. Da, pričam o kraljini naše istorije, caru šta više. Dušan Silni Nemanjić

Krilo

Da ne kažete da sam nacionalista zbog srpskog konja, srpskog psa, srpskog cara, srpskog Skoplja, srspog koplja... da napravimo izuzetak i da stavimo na poziciju krila nekog naturalizovanog stranca. Jebi ga, nemamo u istoriji igrača koji bi igrao na poziciji crnca u srpskim klubovima pa da stavimo jedno strano krilo. Levo krilo tačnije. Ne, nisam prešao na fudbal. Levo krilo srpske konjice našeg kapitena. Gospodin i vitez Palmin Breht. Ja bitte. Nemac, dobro ste pročitali. Da i 1331 za Srbiju su nastupali internacionalci. Bio je član garde cara Dušana. Visok 220 cm. Jebi ga, morao je da bude niži od kapitena po njegovim zakonima, ali ne i niži od dva deset. Vrhunski vitez, sjajan skakač, robustan. Ostavlja srce na terenu. I druge organe naravno. Protivničke.

Bek šuter

Razmišljao sam da stavim Zvekija snajperistu, ali neću. Ima naša istorija i bolje šutere od njega i Uroša Tripkovića. Izbor se sveo između osobe koja je dobila mesto u prvih pet i još jednog rasnog šutera koji je punio hrvate u stilu Dušana Kecmana. Šta više bio je i radikal. Puniša Račić. Samo ne trojkama, već kuburom. Puniša ipak ostaje prva rezerva, a na parket će istrčati golobradi šuter o kome neću trošiti reči što bi naši reporteri rekli. Svi o njemu znate sve. Znate kakvu je meku ruku imao u presudnim trenucima. Hladna glava, vrhunska preciznost, spremnost da preuzme odgovornost na sebe.... (zamislite sad da se derem kao onaj tip što najavljuje boks mečeve) Gaaavrilooooo "Šuter" Princip

Plej

Nećemo da postupamo kao naše kolege iz bivše nam države pa da angažujemo crnca za poziciju crnca. Mada rekoh već, malo je crnaca kroz srpsku istoriju (ne računa se Crni Đorđe) izuzmemo li crnog Arapina koji je igrao jedan na jedan sa suviše hvaljenim, a malo je pokazao Markom Kraljevićem.
Neću da idem ni na suviše niskog pleja mada sam imao u planu Malog Radojicu. Jeste da može da podnese pritisak, ali me podseća na Jarića zbog Anđelije koja bi po narodnom pevaču verovatno danas bila model Viktorija sikreta.
Zato na poziciju pleja ide Čiča pravo sa Gurovićeve tetovaže. Aleksandar Čubrilo naše istorije. Čovek koji je mogao mnogo više, a malo je pokazao. Đeneral Draža Miiiihailović. Nadam se samo da ne bi morao da nosi traku preko lica.
Mnogo osporavan od strane stranih stručnjaka poslednjih godina, a bogami i čovek kome nije data šansa i koji je šikaniran u srpskim klubovima u prošlosti zaslužio je itekako poziv selektora. Zato što ja ovo pišem i zato što hoću da ga stavim. Jebite se bando crvena! Neću ni da vam objašnjavam zašto. Čiča skini kokardu i stavi na znojnicu i povedi ove momke u nove pobede. Bog ti pomogo!

Znam naći će se ljudi koji će baciti drvlje i kamenje što nisam pozvao ovoga i onoga. Reći će da ima Srbija mnogo dobrih igrača koji zaslužuju mesto u nacionalnom timu... bla, bla. I to je sport. Neka se potrude Karađorđe, Miloš Obilić, Car Lazar, Miloš Obrenović, kralj Milutin, Toplica Milan, Uroš Nejaki (ne Tripković nego kapitenov sin), Stefan Visoki pa se možda i od njih bude jednom Bodiroga.

Slobodan Šarenac:
"...iii Njegoš lepo gradi reket i hvata ovu loptu. Baca je do Mihailovića koji pokazuje da će igrati pun napad. Ostalo je samo petnaest sekundi do kraja, a naši momci gube poenom razlike. Ajmo đeneralo, ajmo diko naša. Mihailović na nekih deset metara od koša. 10,9,8,7,6,5... Baca loptu do Dušana silnog koji se lepo otkrio ali on je daje Principu koji je u uglu. Princip šutira!!! Kooooooš!! Srbija je šampion sveta! U kurac te Gavro ljubim! Kakva istorijska pobeda, kakva utakmica!"

Zavući ga nekom za istorijske udžbenike. Šibnuti ga u plinaru učiteljici života da će tvoj kurajber-kurajber-unuk da uči o tome.
Krknuti ga kurvi sudbini i zauzeti svoje mesto na policama biblioteka i stranicama vikipedije. Ceo svet je tvoj.

Aca Stojanović: Gospodine Stojakoviću izuzetna mi je čast raditi ovaj intervju sa vama, ovde u suncem okupanoj Atini jer kao što kažete zbog obaveza niste mogli da posetite Srbiju od 2008.
Peja: Hvala Aco, meni je zadovoljstvo da govorim za vašu kuću...
Aca: ...Peđa moram da te prekinem i da podsetim gledaoce kako je cela Srbija početkom 21. veka ustajala u tri sata da gleda mečeve legendare generacije Kingsa na čelu sa tobom i Divcem i da narod u Srbiji željno iščekuje Vaš povratak u zemlju i da ste zaslužili popularnost svojim znojem i umećem. Vi i Divac ste nam ulepšavali život.
Peja: Hvala i ja sam se čudio odakle ljudi toliko prat...
Aca: ...ali ne smemo zaboraviti ni Krisa Vebera, Bibija, Džeksone, Turgkoglua, Polarda, Valaasa, Milera i moram dodati da niste imali sreće posebno posle onog epskog lakta Bibiju od strane Kobija Brajanta u finalu 2002.
Peja: Pa hvala, bila mi je čast da igram sa tim momci..
Aca: Pa iako niste osvojili prsten tada osvojili ste ga sa Dalasom, ali po meni, moram da budem subjektivan, u anale ste ušli na ol star šutiranju trojki i onom titulom u Indijanapolisu.
Peja: Da, tu sam uteravao kurčinu u bulju kvalitetno. Izvini moram da idem da karam kamilu. Pozdrav tebi i gledaocima RTS-a

Lolnuti ga po prvi put.

Bacati majmuna.

On: Mogla si malo da mi ga lolneš ha?
Ona: LOL uradi to sam.

Kad sam otišao u prodavnicu sa šest godina da kupim prašak za pecivo, šlag i puding a prodavac me izjebao za pet dinara.

Učiniti nešto naglo, nenajavljeno, pravo u srž problema.

ONA: ahm ah ahhh ahhh ooo uuuu aaaa... svršićuuuu...oooo... ajde jače malooo.. uu aaahhh... nateraj me da vrištim... ahaaaaaahhhhh...
ON (vadi ga iz pi*ke i meće u pedu)
ONA: grrrrr!!! Boli to majmunčino... aahhh booli.. bo.. ahh.. ooo. bo.... tooo... ahhh... mmmm... svršavam!
ON (prska po leđima)
ONA: Kako si me prijatno iznenadio sa ovim "s neba pa u rebra" promenom

Peta pička koju je Ahil ubio od kurca.
Briseida je jedna od retkih koja je probodena njegovim kopljem, a da je preživela.

Znate ono kad sanjate neki bolestan san pa se razbutite čim otvorite oči i ležite pola sata pa zaboravite šta ste sanjali? O tome vam pričam.
Zašto sanjamo boleštine? Jebi ga, neko moje mišljenje je da su to neki podsvesni porivi i da u nama svima ima nešto što nam neetička dela ureže negde u podsvest pa nas to polako izjeda i daje te bolesne snove. Ili što ništa ne karamo

Ja malopre sanjao neko debelo dete i najboljeg druga iz osnovne Čupavog.
Kao čupavi je astronaut i odleteo na mesec. Ja ga gledam na teveu i sve televizije prenose. Prvi srbin na mesecu moj drugar Čupavi.
Oko mene trči non-stop neko balavo malo dete koje čini mi se tek prohodalo. Ja ga konstantno sklanjam i vičem „marš mali u pičku materinu“. On dosadan sve kao hoće da me zagrli. A ja nosim onu haljinu za trudnice i ispao mi stomačina. Pločica nigde.
Teve mi kao neka hromirana plazma ali soba mi liči na hodnik pa ga ne vidim sa kreveta. Ono dete me grli i ljubi i nešto mumla slineći po meni. Keve mi osetio sam onaj dečiji smrad u snu. Gledam čupavog kojeg nisam video od male mature kako silazi na mesec i maše četničkom crnom zastavom "SLOBODA ILI SMRT. Onom što smo kupili na eskurziji na Zlatiboru pa se debeli Bane obrisao kad je povraćao u busu pa smo ga tukli ko konja posle. Na rts-u prenose silak čupavog na mesec sinhronizovano aca stojanović i šarenac. Silazi čupavi na mesec. I onda skida čupavi onu kacigu i počinje da mlati kosurinom. Inače čupavi nije bio metalac nego je slušao južni vetar i drkao ga od trećeg razreda. Ja se derem „umrećeš budaletino vraćaj tu kacigu!“ Čupavi maše kosom po mesecu i odvrnuo iz one rakete „Rekla si mi da ne voliš zimu da na tugu tebe zima seća“. Ja zagrlim ono dete i rekao bih da sam tad u stomaku osetio materinski instikt. Na teveu čujem Acu i Šarenca kako pevaju „...ja ti nudim ove snežne noćiiii ljubav što je na svetu najveća“
Čujem kroz prozor da se po gradu slavi kao kad smo medalje osvajali devedesetih. Ljudi se svi grle i pevaju Kemala. Ono dete slini i jede neki musli pored mene.
Znam da je bilo još al zvoni mi jebeni alarm da učim.
Ja Čupavog nisam video nisam video od osmog razreda. Zvao sam ga na fiksni u prvoj godini desetak puta i niko se nije javljao. Nije imao mobilni. Otišao je na Novi Sad prvo znam. Onda su mu valjda roditelji otišli na Novi Zeland pa u Kanadu. Ja sam često prolazio ispred njegove zgrade da slučajno sretnem debelog čika Miću što nam je davao erotcke časopise kad smo bili mali i da pitam jel čuo šta za njegove. Čupavog nema na fb-u i sigurno ga neće ni biti jer je čupavi još kao klinac mrzeo te novotarije. Slušao je Kemala na kaseti a ćaletovim cd-ovima je gađao golubove po parku i na krovu. To mi je bio najbolji prijatelj u životu jebote. Sećam se da se zakleo da će karati Arkanu Cecu kad poraste. Nije voleo fudbal, filmove, basket, rep, rok, grand, one žute kuglice za pištolje pa je ubacivao neko gvoždje, igrice... Voleo je da igra između dve vatre i da nokautira devojčice. Jednom je pobegao iz škole i doneo jaja na moju utakmicu i gađao me sa tribina. Neki čiča ga uhvatio i polomio mu sva jaja u torbi sa knjigama. Krkao je burak ko nenormalan i bio mršav ko čačkalica. Voleo je da ubija ptice i secka žabe i guštere. Keva ga je uvek tukla jer nije hteo da se šiša ni da pere kosu. Sanjao sam ga još par puta pre. Kao ja pijem pivo a on rakiju. Liči mi u snovima na štrokavog automehaničara. Ne znam šta bih sve dao da Čupavi pročita ovo i da mi se baci poruku na pevete. Sad ja sam bio stoka jednom i to bi voleo da mu kažem pa da se pobijemo stolicama kao nekad kod njega. Jednom sam krenuo do njega. Ponedeljak ujutru. Matorci treba da su ti na poslu sestra na faksu. Ja se derem „otvaraj majmune evo ti novine“ kad ono tvoja sestra otvara. Daj mi to ja ću mu dati to. Pred kraj osmog je to bilo. Ščepa mi to iz ruke i objašnjava kako je keva odvela čupavog da se ošiša. Fato sam ti sestru tad za za sisu i ona je mene drpala preko pantalona. Jebi ga brate. Plakao sam ko budala kad si otišao.
ČUPAVI AKO ČITAŠ OVO JAVI SE