Danas izumreo sleng. Kako drugačije objasniti da tako učestalu reč iz osnovnih škola prošloga veka jedno savremeno i moderno dete nije u stanju da se seti i definiše. Za tri godine postojanja ovoga rečnika.
Naflekati, napraviti masnicu na oku. Pesnicom. Prebiti nekog od batina. Pretpostavlja se da se umedjuvremenu prešlo na polomiti nekog od batina, a lomljenje ruku i nogu nije u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa masnicom na oku.
Druga teorija je da se po školama, u osvit XXI veka jednakih sloboda i slobodnog demokratskog izražavanja, sa pesnica prešlo na noževe i palice, lance i katance tako da je, složićete se, potrebno solidno umeće i vežbanje da se nožem napravi masnica oko oka.

Romi koji su davno emigrirali iz Gane, a danas su raštrkani svuda po belom svetu.
Pretežno se bave reciklažom i održavanjem gradske higijene,
dok se oni koji su ostali u rodnoj Gani, bave fudbalom jer trče kao gepardi, tačnije za dlaku brže od njih.

Prikazati se pre prvog, a da prvi ipak ostane prvi.
Tako bi glasila definicija predpremijere jer je premijera po definiciji PRVO prikazivanje nekog filma, pozorišnog komada ili muzičkog dela.

Stani! Gde ces sa tom logikom! Isključi mozak! Uzmi to zdravo za gotovo!
Nisu je oni smislili da bude logicno, nego da i pre premijere uzmu "neki" dinar.

Ono što Aca Lukas pije kad nema ni za Kiselu Vodu Kiselu Vodu.

Osvojiti; prisvojiti nešto što nije bilo tvoje, bez saglasnosti prvobitnog vlasnika.
Stići pre neprijatelja na ničiju zemlju u cilju širenja na nove teritorije.

Nesebičan savet brucošima pojedinih fakulteta. Kao brat bratu rodjenome.
Il' oćelaviš, il' pustiš kosu. Il' promeniš faks.

Neoborivi dokaz da se nalazite u nekoj zapizdini, negde iza sedam gora, iza sedam mora gde civilizacijska noga sa brojem čizme XXI još uvek nije kročila.
No network je takođe siguran znak da prostorija u kojoj se nalazite zapravo nije obična prostorija, kompatibilna sa životom, već hermetički zatvorena katakomba, koja sunčevu svetlost nije videla nekih 5 milijardi godina, a vazduh je poslednji put provetren kada su ga majstori kofama unosili unutra (pre Svetog Save). Debljina i materijal tih zidova bi bez problema mogli da ispune nuklearne bezbedonosne standarde, propisane od američke vojske lično.

Procedura zamene crvene petokrake u žutu.

Magična reč koju vas sagovornik tera da izgovorite da bi uspešno finiširao ritual saopštavanja lepih vesti.

Kako mu i samo ime zvuči, muškarac povećih gabarita pretežno mišićne mase. Što bi rek'o naš narod, može volu rep da iščupa.

naočare; cvikeri od milja.

Alternativni, narodni naziv za taster 'kvadrat' koji se nalazi u donjem desnom uglu tastature telefona.
Dve vertikalne crte zakucane i pričvršćene na dve horizontalne crte, iz nekog razloga asociraju na istoimenu vrstu ograde.
Pitanje je na šta bi taj simbol asocirao da je prvi put nastao u ovom, XXI, veku i kako bi ga nazivali da su mu 'nadimak' lepile ove današnje generacije.

Figurativni naziv za inhibitor adrenalina. A adrenalin se, da podsetimo, oslobađa u neizvesnim i uzbudljivim životnim situacijama, situacijama punih nade i očekivanja.
Inhibitor deluje iznenada i ima trenutni efekat.

Jedna od onih fobija za koju niste ni znali da je imate...
Osećate li? Ne? Nešto je tu, ne može da se oseti, ali je tu. Znate da je tu. Nešto emituje smetnje vašem urođenom instiktu.
Ona je kao teret, omča, na koju ste se potpuno navikli i koju zbog toga više ne osećate. Kao da ne postoji. Međutim, postojanje takvog tereta osetite tek kada ga skinete*.

Nomofobija (nomo- no mobile) je strah da ne budete dostupni usled nestanka baterije, kredita, gubitka ili zaboravljanja telefona... Zato svom težinom osećamo moranje da uvek budemo dostupni, uvek nosimo telefon sa sobom i uvek imamo kredita za eventualnu poruku ili važni poziv koji bi u nekom trenutku mogao da iskrsne.

... a nije petao. Zalaženje duboko u srž problema i odmah zatim otkrivanje njegovog uzroka.

Srce od Adamantijuma, duša od Prozijuma.

Ovde pevač pati za nekom savrsenom devojkom koja ga je mnogo volela i koja mu je srce celo dala. Sa dva srca ga je ljubila, u krevetu mu se cela predala.
Ali, jebiga, on ju je prevario jer je bio švalerčina, kako i sam priznaje... nesvestan greške koju čini.
Posle sedme, osme ribe- taj jedan vikend mu je bio dovoljan da shvati šta je izgubio.
I dok on tako pati, i traži utehu u horizontalnim i vertikalnim usnama bezbroj devojaka koje su, usput, mnogo lepše od nje, sećanje na pravu ljubav ga ubija. Dok on tako menja jedanaestu ili koju bese, ne zna tačno jer je od muke prestao da broji, oči njegove (ne)sudjene mu nedaju mira.
Sve te strastvene ribe koje su mu se cele predale, dušu dale, samo su mu krevet grejale i kredu trošile. Ne znače mu ni pola koliko samo jedan zagrljaj svoje jedine ljubavi, koja je sada, kako se priča, srećna sa drugim... Eh...

Jeste, tako je... ali sutra malo i za malo. Baba Fica je bila baba koja je mnogo volela da laže.
Dok jedni kažu da je lagala da bi interesantnim pričama privlačila pažnju, drugi, bliži njoj, tvrde da je baba Fica jednostavno bila izlapela, kako to sa godinama obično biva.

Puškice, snajperi, ručni topovi... vatreno naoružanje, neophodno za izvojevanje pobeda u sudbonosnim ispitnim bitakama i kontrolnim zadacima. Medjutim, iako časno, sa razvojem tehnologije, ovo konvencionalno naoružanje sve više i više biva napušteno kao zastarelo.
Danas se sa konvencionalnih polako prelazi na biološka oružja- bubice. Zahvaljujući neograničenim novčanim sredstvima i kretanju izvan morala i etičkog ratovanja, svako sa dubljim džepom je u stanju da iskoristi ovaj (bio)tehnoloski izum u ilegalne svrhe.

U poredjenju sa puškicama, za koje ti je potrebna doza snalažljivosti, spretnosti, brzine, ali i lukavstvo, tajming, oštar vid, pa čak i priprema i taktika da bi pobedio protivnika, sa bubicama jednostavno vaš protivnik nema šanse. Danas svako može položiti preko bubice i da se posle hvali da je opasan baja. Više ne moraš da budeš bolji da bi pobedio.
Gde je nestala ona čast, časna borba, heroji?

Ali to isto smo pričali i kada se sa mačeva prešlo na vatrena oružja... Zar ne?

Lik, dasa, izuzetno spretan i okretan, trenira parkour, ubojito precizan sa mačevima, bodežima, dvoseklim sekirama i svim ostalim oružjima iz doba Persijskoga carstva. Vlada borilačkim veštinama, guru, on je redak primerak savršenog muškarca onog vremena.

Zahvaljujući šmekerskom izgledu, dugoj kosici, a posebno jer sluša metal, uspeo je da navata dve najbolje ribe ikad vidjene u nekoj video igri- Kaileenu i Farah.

Ruku na srce, njegov 'kako je slaaadak' izgled i moćna pojava mu ne bi toliko pomogli da nije imao svog keca u rukavu- moć upravljanja vremenom. To mu je davalo sansu da ako nešto kaže pogrešno, vrati vreme i startuje žensku opet, sve dok čaroban start ne uspe.
----------------------------------------------------------------------
Medjutim sudbina Princa u Sands of Time trilogiji nije baš tako svetla kako bi se na prvi pogled učinilo. Kao mlad napravio je fatalnu grešku! Otvara začarani peščani sat iz koga se oslobadja prastaro zlo i prokletstvo, i celo njegovo carstvo, otac i sve one koje je voleo postaju zveri koje je bio primoran da ubije.
Sreća u nesreci i jedina njegova nada su medaljon i bodež koji sadrže mistične moći peska vremena.
Iako je time dobio moći kojima može da upravlja vremenom i koristi ga u svoju korist, Princu vremena ponestaje.
Ali on zna samo jedno- za ljubav prema dragoj, osvetu zlom Veziru, i spas carstva vredi umreti, a to neće biti toliki problem jer ga sve vreme juri Dahaka- čuvar vremena, kao reke koja teče u jednom smeru, fizička manifestacija neizbežnosti sudbine.