U pitanju je Dino Merlin,koji naime sudeći po njegovim stihovima može biti sve što poželi!

месец дана ниси "јео кашиком", месец дана си уносио у себе само чврсту материју саламе и хлеба.. столица је престала бити честа.. а онда је дошао тај дан, дан када сазнајеш како је женама на порођају. седаш на шољу, свестан да ће овај пут да боли. ознојан се напрежеш већ пола сата, али одустајеш због превеликог бола.. минуте пролазе, агонија се наставља.. већ превише седиш у клоњи, пада ти на памет да укућани мисле да "лупаш мајмуна", дајеш све од себе, сад или никад.. стискаш зубе.. бућ.. ах.. олакшање.. устајеш, гледаш своје буље дело.. дебела смеђа штапина стоји несаломљена.. пушташ воду да говна оду, али онај штап и даље поносно стоји, као споменик малопређашње муке, узимаш четку да га сломиш док ти кроз главу пролази мисао "данас ћу кувати супу"

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.