Ono što se čuje kad kontrola uđe u autobus. A kako više nisu uniformisani, čim udje neko iole sumnjiv, kreće otkucavanje karata.

Izraz koji opisuje koliko je jeftinije i kvalitetnije okupati se u sopstvenom lavoru, nego zapičiti u CG gde te čekaju crnogorski plodovi mora , život bez čiste vode tokom čitavog boravka, mnoštvo zagorelih crnogoraca koji će vam se na najprimitivnije načine usput nabacivati, a i ljubav veća od naše hrvatske braće pogotovo nakon stvaranja zasebne države.

Malerozni zmaj iz Diznijevog crtanog filma 'Mulan'. Pozajmio mu je glas Edi Marfi.
Mušu je prilično zanemarljive veličine u odnosu na svoje rođake zmajeve, ali to nadoknađuje srčanošću i smislom za humor.

Skoro siguran znak da stiže jesen. Oni koji žive u kućama, raščistiće dvorišta da bi mogli da prionu na posao, dok oni koji su nastanjeni u zgradama i soliterima će bezecovati parkove, livade, decija igralista.
Neki će ih pak peći u rernama, neki na roštilju, neki će praviti punjene paprike. Miriše jesen. Kažu da je ajvar pravi srpski afrodizijak. Tako da, zasučite rukave i zabava može da počne.
Neka najbolja paprika pobedi

Čudna sorta. U svakoj familiji ima po neki... U mojoj familiji po pet i sa ćaletove i sa kevine strane. Šta ćeš. S jednim se pokačili zbog nasledstva, s drugim isto. Treći je otputovao u Nemačku i kad mu je krenulo, prestao da se javlja. Četvrti je neka tetka, lafčina teška, ali malo nepredvidiva, zimus završila na urgentnom, preterala sa pilulama za smirenje.
Čujem povremeno po neku vest, tek toliko da shvatim da se neki ljudi nikada ne promene.
I povremeno, ali samo povremeno, poželim veliku sicilijansku familiju u kojoj se svi vole, a čak i ako ne, pomažu jedni drugima jer su ipak, svi ista krv. Podrazumeva se da ću da te branim, ako si mi brat, čak i kad grešiš, čak i kad si sam protiv svih, čak i ako se nekad ne slažemo najbolje.
To nije nešto što se može opravdati ili objasniti, to se jedino oseća.
Uostalom, ko zna, možda sam i ja nekom čudan daleki rod, s kojim ne govore iz nepoznatog razloga. Čudna sorta

Reklame za uloške, šampone protiv peruti i lekove za prostatu. Svi kanali imaju po neku, a glavna konkurencija su im reklame za toalet papir i osveživac ve-ce šolje.

Najofucanije govno od autobusa koje je ikada postojalo! Prejebalo je i 47-icu i ciginu prikolicu, vrata pakla, satanin lični prevoz!
Saobraća od Slavije do pizde materine, ako se odlučite da promolite nos unutra budite spremni da upoznate sledeće kategorije ljudi:

Vozača dragog nam autobusa, odvratne 59-ke.
Nije tačno utvrđeno čemu sluzi ova neobična spodoba, priča se da izmedju ostalog prodaje karte, a oni lakoverni da čak ume i da vozi. Ipak glavna funkcija mu je da psuje sve koji stoje na vratima, jer jelte, treba ih sto više nagurati unutra, po mogućstvu jedne preko drugih. Neretko pušta i muziku, njegov repertoar se kreće izmedju Mileta Kitića i Djoganija, a kada je lepo raspoložen usreći putnike i Vendinim najpoznatijim hitovima.

Vozačev pajtaš, kolega, kum, tetka iz Kikinde.
Stoji na privilegovanom mestu, pored vozača, naslonjen na šipku, koja deli vozačev prostor od ostalih smrtnika, prinuđenih da se penju jedni drugima po glavi da bi došli do vazduha. Obično je u pitanju bivši kolega, otpušten jer je delio maloletnicama broj telefona uz bezbrazne poruke tako što ih je zapisivao na besplatne novine 24h. (istinita priča).

Baba koja zatvara prozore zbog promaje.
Toliko dobro poznata pojava, da su izlišni ikakvi opisi. Moze se prepoznati po višeslojnim džemperima, maramama i debelim crnim čarapama. Nije luda da nazebe.

Ziljava klinka koja otvara besno sve prozore.
Najčešće to radi uz glasno gunđanje o prethodnom tipu putnika, neretko praćena najboljom drugaricom, ili čoporom istih. Ispušta neidentifikovane krike. Izgled varira od prenašminkane puderuše, do aljkave prljavuše. Inteligencija ne varira ni u kom slučaju.

Baba sa pijačnom opremom.

Agresivna baba.
Ako sediš tvoja bezbednost je ugrožena. Ona je spremna na sve da dospe na tvoje mesto, neće birati sredstva i neće biti zadovoljna tvojom predajom. Ona ide na potpuno uništenje.

Lokalni džeparoš.

Ciganska porodica.
Uvek, ali uvek ima bar jedna! Čine je matori ciganin sa harmonikom, zarastao u bradu i kosu(što je ostalo od nje) najgaraviji od svih. Čovek od malo reči, ali puno dece.
Odsvira usne-boje-vina-ostace -ti-bez-karmina i pusti klince da se zajebavaju i skupljaju prilog u šeširima.
Pevljivo ciganče, najčešće užasno dosadan stvor, promuva se po autobusu trazeći one mekog srca da ih nasanka tužnim braon ocima, da mu daju koji dinar, ostatak vožnje dosađuje putnicima i kači se na sipke. Koje posle niko više ne pipa.
Ciganka sa bebom, od onih manje naklonjenih muzici pokušava da izmami nešto, poturajući im rasplakanu bebu pod nos.

Žena četrdesetih godina koja dobija nervni slom u autobusu.
Počinje uglavnom sa "mozete jos malo?!" pri ulasku u autobus. Dobivši negativan odgovor.. u stvari, bilo kakav odgovor od podjednako nervoznog putnika, ona pobesni i pretvara se Halka Neverovatnog, prethodno isprovocirana do granice pucanja decom, mužem, kolegama sa posla, taštom, svastikom, psom, crvenim na semaforu, istrošenom maskarom i odžačarem.
Nastaje salva psovki i sa jedne i sa druge strane.

Lik sa torbom svemirskih razmera.
Apsolutno je nemoguće proći od njega, ali će te zato pri izlasku mlatnuti torbom po sred njuške, ni ne primetivši.

Mr. Smrdljivi
Oko njega se nalazi prsten praznog prostora, pored njega niko ne sedi, šipka za koju se drzi se topi usled njegovog kiselog dodira. Gospodini Smrdljivi je je obično nesvestan posledica svoje pojave, ili ga baš zabole dupe.
Na užas ostalih putnika, obično se vozi čitavim putem 59-ke.

Lik koji priča sam sa sobom.
Kleopatra gradskog saobraćaja. U zanosu svog proročanstva će se razmahati rukama i saznaćete da uskoro predstoji potop, bombardovanje, smak sveta, najezda skakavaca, apokalipsa novog doba, mutirani grip pastrmki h1kdrl5, umereno oblačan cetvrtak ili štetnost čitanja svih knjiga koje je izdala laguna. Zatim će mudro išetati negde na pola puta, pre nego što iko shvati šta je rekao.

Uvek dobrodošla kontrola karata.
Ološ jedan prljavi. Najčešće se mogu sresti na stanici kod 5 solitera, na Banjici. Nastaje sveopšta jurnjava švercera koji istrcavaju iz autobusa, ili onih spretnijih koji otkucavaju kartu-za-hitne-slucajeve, sakrivenu u zadnjem džepu na farmerkama, đonu patike ili ispod baterije na mobilnom telefonu.

Manijaci u pohodu na klinke, lopovi, kinezi, odbegli psihijatrijski slucajevi, životinje, bakterije, virusi, niko nije zapostavljen u autobusu 59-ka!
Dođite i pridružite nam se na krstarenju kroz razne krajeve grada u vožnji za koju vam obećavamo da necete zaboraviti! Uvek ima mesta za još jednog putnika! Ne prodajemo povratne karte!
Uživajte

Stari ortaci, komšije iz kraja, strine koje te nisu videle od tvoje treće godine kada si jurio njihovu kućnu macku i vukao je za rep
uz poklike Tvitija: mama, video sam cica macu!
Posle nekog vremena, da li ih slučajno sretneš, ili zato što si se uželeo ko zna cega, možda nekog nevinijeg vremena, ili jednostavno nisi imao s kim da izblejiš, pa ih pozoveš da se vidite.
Ispričate? Shvatiš da se ne možeš iz zajebancije vratiti u vreme koje je prošlo, da to što si u njima tad video, čoveku kakav si sada nema nikakvu vrednost.
Ne pali te taj humor, nemate kontakt sa zajedničkim poznanicima, nemate zajedničkih tema. Neko vreme balansirate na "secaš se ono kad smo" pricama, kad se i to istroši nailazi tišina kad shvatiš da ste tri dimenzije udaljeni. Jebi ga. Jednom sam negde pročitao da kada smo suočeni sa gubitkom ne vredi nadomešćivati ono sto je prošlo, bolje je iskoristiti velik prostor koji se otvorio i popuniti ga nečim novim.

Rec ispred koje sta god da vam kazu, nema nikakvu vrednost.