Osećajan tip
Tipovanje u kladionici na osnovu osećaja.
Igram Čukarički 0-2 imam osećaj da neće ni biti golova....7-0
Četiri faze života
Leo: Dok si mali i dok ti je čačkanje nosa i trpanje slatkiša najveća briga u životu diviš se starijima. Maštaš kako radiš stvari koje rade odrasli i kako bi voleo da si veći. Tada ti je omiljena kornjača Leonardo. Odgovorni lider ekipe. Zreo i pametan. Svi ga slušaju i to je ono što je najprivlačnije.
Doni: Nekada ti se desi da te opali neka kreativnost pa se istakneš par puta u školi, ali te mangupi odmah proglase štreberom pa te to brzo prođe. Tako da Donatelo faza traje najkraće, a nekada je ni nema. Ko uopšte želi da bude smrač ljubičaste boje i da mlati štapom.
Majki: Sada si već ušao u neke godine kada se od tebe očekuje da budeš odgovoran, da planiraš budućnost i da završavaš škole. Sve ti je manje drag Leonardo i sve se više okrećeš Mikelanđelu koji je večito dete. Uočavaš da je biti veliki sve samo ne preterano zabavno. Želiš da igraš PES i gledaš ponovo Zmajevu kuglu.
Raf: Kada sve shvatiš na kraju završiš kao Rafaelo. Nadrkan i mrzovoljan, sa ironičnim i satiričnim humorom praveći poster o Vučiću na Vukajliji i psujući RTS jer ne prenosi Ligu šampiona utorkom.
Kad tad
Život nikome ne ostaje dužan, kad tad ti ili uzme ono što ti je dao ili ti vrati za ono što si negde prošao glatko.
Nikada nemoj da misliš da si se izvukao kod gospođe karme. Uteraće ti ona samo tako, kad se najmanje nadaš.
Veljko: Ti brate večeras noćna?
Tresimir: Jeste i znaš šta je fazon ujeb'o sam firmu. Večeras se sat pomera sa dva na tri, nikad lakše zarađena satnica.
7 meseci kasnije
Veljko: Večeras Liga šampiona, idemo u kafić da gledamo i cirkamo, ideš sa nama?
Tresimir: E ne mogu radim noćnu, a već sam umoran.
Veljko: I sat se sa tri pomera na dva.
Tresimir: Molim? Aupičkumaterinu!
Srpska železnica kao droga
Malo je onih koji su uspeli da odole pa da ne zađu u svet avantura sa vozovima domaće železnice.
Bilo da ste student, radnik ili običan turista sigurno ste barem jednom rekli nikda više vozom. Ne prođe tako par dana i čim se javi prva obaveza i potreba za putovanjem tu je on, možda i nije jer ga obično ne umeste na vreme, ali je tu negde.
Bitno je da znate kuda ste krenuli, a kada ćete tamo stići to nije bitno jer to ni sam Bog ne zna.
Prosto vas mami da se oprobate, da dokažete da se izdržljivi i da vam ništa nije nemoguće.
Ne pričamo o međunarodnim vozovima koji su može se reći ipak barem usisani lepo.
Govorimo o našim vozovima što leti greju, a zimi hlade. Kad upekne sunce u julu, a on bez zavesa ili kad na te iste prozore preko zime duva promaja dok si ti u kompletnoj zimskoj opremi. I kao šlag na tortu se 100 kilometara voziš četiri sata. To je ono što te uvek iznova vuče vozovima.
Koliko god govorio da nećeš uvek mu se vratiš. I bez obzira što ne znaš šta te čeka, sedneš ili stojiš kad pošalju dva vagona pa šta Bog da.
Mile Cicvara: Zašto smo stali?
Putna baba: Možda smo pogazili nekog.
Mile Cicvara: Izvinite što smo stali?
Kondukter: Pokvarila se lokomotiva teretnjaka ispred nas. Sad čekamo da ga odvuku, odnosno da dođe druga.
Putna baba: E ovoga u Titovo vreme nije bilo.
Posle dva sata...
Mile Cicvara: Što li smo sada stali?
Putna baba: Možda se i nama pokvarila lokomotiva.
Mile Cicvara: Oprostite a zašto sad stojimo?
Kondukter: Ne znam.
Posle pola sata...
Mile Cicvara: Hvala Bogu da smo krenuli, a što je ovde vruće. Ima sto stepeni. Da malo otvorim prozor. Prošli put se nije dao otvoriti.
Putna baba: Sedi dole! Ne diraj to. Hoćeš da nas ubije promaja?!
Novi putnik Živko: Ima li slobodno mesto ovde?
Mile Cicvara: Ima brate, sedi slobodno.
Živko: Nadam se da mi ovaj kofer neće pasti na glavu. Čiji je?
Mile Cicvara: Babuskarin, hahahahahah, od kada sam gledao Mrtav 'ladan imam želju da to kažem.
Putna baba: Sram te bilo.
Živko: Ovaj opet kasni.
Mile Cicvara: Kasni, jebeš mi sve ako se ikada opet budem vozio vozom. Znači nikada više. Krenem danas stignem sutra. Dvesta kilometara. Znači nikada više vozom, a u materinu i vozovi i sve više. Nema više, još danas i to je to.
Živko: Tebi su baš dojadili, a?
Mile Cicvara: Vala jesu. Nikad više vozom. Nema te sile koja će me naterati.
Miletu zvoni telefon (melodija Sve se to dogodilo na putu za ludilo)...
Mile Cicvara: Halo. Gde si brate? Aha, evo me u vozu klackam se. Vidimo se naravno. Eto u nedelju. Imam u subotu uveče voz i eto mene kući. Važi, pozdrav.
Pravoslavna nova godina
Druga šansa u godini da počneš da ispunjavaš obećanja koja si davao do prvog januara, a od kojih nisi ništa ispunio.
Profil idealnog radnika u Srbiji
Ambiciozan i perspektivan sa diplomom državnog fakulteta. Da tečno govori neki strani jezik i da poznaje rad na računaru. Obavezno mora da je timski igrač i da ima vozačku dozvolu. Da nije stariji od dvadeset godina i da je rođen sa par godina radnog iskustva.
Jovanka potencijalna radnica: Dobar dan.
Poslodavac: Dobar dan.
Jovanka potencijalna radnica: Došla sam na razgovor za posao.
Poslodavac: Odmah da vam Kažem da je je firma Rođa Raičević jedna ozbiljna firma i da nam trebaju odgovorne osobe koje vole timski rad i koje su spremne da napreduju.
Jovanka potencijalna radnica: Ja sam spremna da radim, učim i napredujem.
Poslodavac: Stepen obrazovanja?
Jovanka potencijalna radnica: Završila sam ekonomski fakultet u roku sa prosečnom ocenom 9,3.
Poslodavac: To nije loše, a znate li neki strani jezik i kako se snalazite na računaru?
Jovanka potencijalna radnica: Engleski govorim tečno, imam i diplomu o položenom kursu, kao i diplomu iz informatike.
Poslodavac: Aha, a koje ste godište?
Jovanka potencijalna radnica: 1987.
Poslodavac: Onda verovatno nemate tri godine iskustva u ovom poslu, a da li znate da upravljate viljuškarom?
Jovanka potencijalna radnica: E to ne bih znala.
Poslodavac: Žao mi je, baš nam treba radnica koja ima tu sposobnost. Jer kad nema posla na kasi u pekari, možda bi pomagali oko istovara džakova brašna. Ipak hvala što ste nam se javili. Doviđenja.
Leteće perje
Najava burnog događaja.
Bogdan: Gde si Jovane brate moj?!
Jovan: Ooo Bogdane!
Bogdan: Šta je Jovo, što si snužden?
Jovan: Ma ništa.
Bogdan: Ma reci mi.
Jovan: Raskinuo sam sa Jelenom.
Bogdan: Zašto?
Jovan: Počela da je da radi u nekom kafiću, stalno priča o nekim likovima što tamo rade. Eto večeras je tamo neka žurka. Uopšte nije njena smena ali je tamo.
Bogdan: Pa dobro, nije to razlog da raskinete.
Jovan: To nije, ali poruka mala opet je tvrd kao sinoć od Mirka kolege na njenom telefonu mi je sasvim dovoljan razlog.
Bogdan: U jebala majku. Mirko?! Znam ja tog pedera, dobro očigledno nije peder. Ma ako im odem tamo leteće perje. Vidi ti drolje, jeb'o sam joj kevu pokvarenu.
Jovan: E majka joj se baš drži, ali nemoj tako nije žena ništa kriva.
Bogdan: Ma stvarno sam joj jeb'o kevu. Ni ne čudi me što ti je mala fuksa.
Bitno kao pobeda nad Velsom
Sasvim nebitna stvar, desila se i to je to. Niko ne priča o njoj i nikome nije stalo. Moglo je i bez nje, opet bi isto bilo.
Branko: Gde si Mile kućo istrošena, šta si nasmejan tako?
Mile: Evo me brate položio sam kod Kurotresine danas i dobio devet.
Branko: Kod nje si dobio devet i srećan si zbog toga? Nisi ti baš normalan.
Mile: Što čoveče?
Branko: Još pitaš što?! Ta žena ni ne pita, a upisuje desetke. Jeste da guli na predmetu u narednoj godini, ali ovaj predmet je bitan koliko i pobeda nad Velsom. Nosi jedan bod.
Mile: Bitno da sam ja njega položio i da mogu pokazati da imam jednu visoku ocenu u indeksu, a u selu ne pitaju kako sam ga položio, samo časte.
Ne traži hleba
Stvar koja nam trenutno ne koristi, ali ni ne smeta. Nikada se ne zna kada će zatrebati pa zato neka bude tu jer nas ništa ne košta.
Srećan kao malo majmunče
Izraz koji predstavlja neizmernu sreću koju je izazvala neka sasvim jednostavna stvar, a opet mnogo značajna za osobu koja se raduje.
Jovica: Oooo Stevice, pa gde si mi rođeni?!
Stevica: Ej Jovo, pa nešto si mi raspoložen danas?
Jovica: Jesam i imam razlog.
Stevica: A koji je?
Jovica: Znaš onu devojku o kojoj sam ti pričao da smo zajedno?
Stevica: Misliš na Milenu Dudaru?
Jovica: Šta kažeš?
Stevica: Ma nešto ja za sebe, znam šta sa njom?
Jovica: Sinoć mi je dala da se igram njenim sisama!
Stevica: Zato si ti srećan kao malo majmunče.
Jovica: Jesam brate, znaš kako ima lepe sise pa još kad joj se bradavice ukrute...
Stevica: Znam brate.
Jovica: Šta kažeš? Šta znaš?
Stevica: Ma ništa, nešto ja za sebe.
Jesenji prelazni rok
Ispitni rokovi u septembru i oktobru u kojima se odlučuje da li upisuješ narednu godinu fakulteta.