Модерна верзија бајке у којој девојка користи заводљиве моћи дувања у фрулу не би ли те ослободила савремене пошасти-новца.

На врхунцу популарности, у Србији, биле су крајем деведесетих година прошлог века и првих неколико година са почетном цифром 2, што је врло иронично, будући да је то био период када су једини куварски састојци у Пекабети и даље били со, шећер и желе зека. Али доконе домаћице, пензионери и школарци, који су по навици и недељом устајали пре 9 ујутру, могли су да одгледају пар епизода емисија у којим Џејми Оливер, Најџела Лосон и она кратко ошишана италијанка на Студију Б изводе своје кулинрско умеће намењено не тако широком аудиторијуму. Потпуна супротност данашњим емисијама у којима учествују кулинарски стручњаци попут Микија- купинара из Малинова, који у својим емисијама углавном спремају варијације на тему- сарма, пасуљ и пребранац, што су јела која је свака особа старија од 13 година већ научила сама да зготови; емисије које су се на тв каналима, у златно доба тв кулинарства на нашим просторима, приказивале углавном су подразумевале да гледалац, не само користи, већ има и позамашну залиху зачина попут кардамона, аниса, васабија и мрестилиште лососа иза куће. Тако је шака-пуна лаванде, свежег бивољег сира из Непала, чаше маслиновог уља, крајка бајатог црног хлеба и две ротквице постало салата, док су главна јела сачињавали оброци попут благо печене препелице у сосу од ђумбира, лимунове коре, мајорана, шафрана, црних тартуфа и три неољуштена чена белог лука. Тих година Пекабету и Ц маркет постепено су заменили Макси дисконти, Темпо, Идеа и разни други супер, мега и хипер маркети у којима је човек коначно могао да набави све те, до тада стране нам састојке, које су кувари обавезно стављали у свако јело. Али, као и увек, Срби, у инат свима, уведоше кабловску и адсл и своју нездраву опсесију кулинарским емисијама заменише подједнако опсесивним занимањем за живот сеница на Анимал Планету, тенис и Нолетове догодовштине.

Prevara. Obmana. Laž. Ali ne bilo koja laž, to je bezočna laž. Još jedna u nizu stvari koje nam roditelji kažu u cillju prinude na izvršavanje nečega o čemu ne znamo ništa.

Sve započinje ubeđivanjem, u najranijem detinjstvu, da je kisela kašica od kruške, dunje, šargarepe i etanske kiseline avion. A nije. Avion nema ukus ukišeljene čarape.

Zatim nam kažu da je obdanište zabavno. Ali nije. Svi drugari koje si upoznao su većinu vremena bolesni od boginja, šarlaha, žutice ili leže kod kuće sa razbijenom glavom (možda ipak nije bila dobra ideja da se gađate ledenicama ). Svako jutro ista pesma " Ručak za doručak", ali prc. Doručak je kačamak, ručak je pasulj.

Onda slede osnovna- "Osnovna škola je obavezna , svi idu ", ali nije, Bica i Dljeljana nisu morale u školu, i srednja škola- "Upiši gimnaziju da budeš intelektualac", ali ti imaš isti program kao i drugi đaci, samo kod tebe u školi na tuču i ljubljenje u hodniku profesori gledaju kao na smrtni greh.

A onda sledi ovo. U rangu smrtnih grehova, ova laž se nalazi između "Obeščastio komšijskog psa " i "Udario invalida ciglom.Dva puta ".

Početna sreća koju osećaš što si upisao išta ispari onog trenutka kada vidiš da su predavanja od 8 do 20 h. Svakog dana. Sem subotom. Tada je pr(e)davanje u 14 h.
Zatim borba za bodove, dolazak na predavanja, vežbe, optužbe da si lenj, optužbe da si glup, optužbe da si optužen i tako četiri godine. A onda i peta dok završiš sa ispitima.
A kada pogledaš unazad, imaš i šta da vidiš. Šta si uradio? NIšta. Šta si jebao? NIšta. Šta ćeš sad? Na biro. Gotovo da je bilo zabavno poput onog jednog puta kada si izašao na žurku i zaspao ispovraćan pored peći, pa ti je pantalone uhvatio plamen.

Način na koji se hrane džedaji

Rečenica koju kažemo kada naiđemo na ne tako kvalitetan, ali ekstremno jeftin odevni predmet. Nije mnogo lepo, nije ni udobno, a ni velicina ti ne odgovara, ali si svestan da za te pare više ni kod kineza ne možeš da kupiš ni fila papuče, pa se tešiš da možeš da ih nosiš u kući.

E sad , kako da počnem osim da kažem da smo mi Srbi takvi , volimo da ostavimo lični pečat u svemu što radimo . I tako , ni tonska obrada nije izuzetak, štaviše ona je pravo ovapoćenje srpskog duha u kinematografiji.U ovom slučaju spojeni su naša tradicionalna ljubav prema muzici i melodiji i težnja da izbegne nametljivost reči . Zašto , pitate se vi ? Kako ? Ne razumem ? E pa lepo . Znate onaj trenutak kad na tv-u nema ničeg , ama ničeg pametnog za gledati (što je u poslednje vreme vrlo česta pojava - al o tome nekom drugom prilikom , a možda ni tada ) i onda ste prinuđeni da sednete i odgledate jedan film naše produkcije . E sad najbolje se ovakva pojava vidi u manje poznatijim filmovima kod kojih je mogućnost da vas bilo humor , tuga , nostalgija ili pak gađenje omete u opažanju ovog fenomena znatno manja. I onda kreće dijalog , gotovo neprimetan , nečujni splet rečenica koje likovi izgovaraju . Taman pomisli čovek : " Gle nemi film" , kada ga preseca muzika u pozadini-atomska bomba rekli biste , ali ne , to je samo zvuk harfe . Zatim opet bujica beščujnih glasova , a zatim pucanj, paljba , eskplozija u filmu , koja deda Radojka , koji od 73-e nije ustao iz kreveta čak ni da piša , već je onako iz navike krenuo u nokšir , e tog istog dedu tera da se stušti niz stepenice sa sve puškom u ruci , a zatim pohrli kroz ulazna vrata , vičući - "Nemci, jebo im pas mater , Nemci , ne pucajte dok im ne vidite beonjače " .

Ustaješ u osam ujutru , grlo ti se steglo ,jedva uspevaš da progovoriš , iskocile su ti žlezde, levo oko ti se zatvorilo , a i jutarnja erekcija je izostala (što i nije toliko strašno ako si ženskog pola ) . Posle kraćeg epileptičnog napada i pražnjenja stomaka u napadu divljeg povraćanja , odlučuješ da odeš kod lekara . Tražiš zdravstvenu knjižicu u novčaniku - nije tamo . Gledaš u komodi - odatle ispadaju sva dokumenta koja si u životu skupio - od tapije za kuću , do tužbe komšije povodom prosipanja kreča u kanalizaciju , zbog prosipanja pokvarenog kupusa u kanalizaciju i prosipanja motornog ulja u....gorepomenuti kanalizacioni otvor.Guraš papire jednom rukom , a drugom vrata zakucavas ekserima koji su takođe ispali iz komode .Hvata te nesvestica , sedaš na krevet , shvataš da si knjižicu ostavio/la kod roditelja, devojke/dečka, prijatelja ili ko god da je već osoba koja zivi u najudaljenijem delu grada od tvog mesta prebivališta ... Panično sedaš u taksi i krećeš . Na pola puta shvataš da nisi zaključao kuću , vraćas se i zaključavaš je. Ponovo sedaš u taksi , a zatim shvataš da si zaboravio novčanik , vraćas se po novčanik . Shvataš da je on u komodi . Razvaljujes vratanca i vadiš sve stvari . Onda ipak vidiš da ti je novčanik u zadnjem dzepu . Zaključavas kuću i sedaš u taksi . Plačes na putu do zdravstvene knjižice . Zvoniš na vrata . Niko ne otvara . Provaljuješ unutra i uzimaš knjižicu i ostavljaš poruku sa izvinjenjem na njihovoj telefonskoj sekretarici. Zatim shvataš da oni nemaju telefonsku sekretaricu . Ostavljaš cedulju na njihovom stolu . Sedaš u taksi i kreceš put bolnice . Dolaziš do šaltera . Sestra je u wc-u . Posle pola sata se vraća , a ti joj iznemogao pružaš knjižicu . Ona odgovara - knjižica nije overena . Plaćaš iznos pregleda i ulaziš u ordinaciju . Doktor te pregleda i konstatuje "blagu" alergijsku reakciju i prepisuje ti lek protiv alergije . Daje ti recept . Silaziš do obližnje apoteke . Apotekarka ti kaze da na receptu nema potpisa ni pečata . Vraćaš se kod lekara , a on ti odgovara da se pregled plaća .Ti mu na to psuješ majku i pokazuješ polu-recept koji si dobio . Lekar nevoljno stavlja potpis i pečat , a ti silaziš do apoteke . Tamo ti kažu da leka nema .Onesvešćuješ se i budiš u sopstvenom krevetu. Shvataš da je sve bio san . Ipak , upišao si se .

Neverovatna sposobnost intelektualno obogaljene devojke da na skup sirokog spektra različitih stvari odgovori dvema rečima . Celo veče si prosipao svoje najbolje fore , citirao Otkrovenje Jovanovo , dubio na glavi(ću ) i pokazao joj svoju sliku na kojoj kraljicu Elizabetu Drugu drpaš za s'su , dok kraj tebe pijani pokojni papa Pavle silji kurblu na novo izdanje " Bukake girls" .Ispričao si joj kako ti se u snu javila Ruška Jakić,jašući naga na pegazu, i kako si odmah zatim prvi put samostalno oprao svoju ispovračanu posteljinu , ali usled traume iz detinjstva , hidrocefalije i preslušanog cd-a jece polniorgan karleuše , dotična uspeva samo da se nasmeši i izgovori "Blesavi jedan " .Postoji samo jedna logična stvar koju zatim možeš da učiniš , a to je da predložiš da se poigrate sakrivanja kobasice :

Objašnjenje činjenice da je jedna sisa uvek veća i razlog ove pojave - zasnovana na primeru Buridanovog magarca :

Omiljeni protivargument osobe kojoj ste rekli da je nešto neizvodljivo , da se ne može rešiti , popraviti , uraditi. Najčešće ide po etapama :
Saopštenje da je nešto nemoguće (osoba A) => Neverica i negodovanje osobe B- insert "izraz" here => Insistiranje osobe A => Pokušaj osobe B da reši problem => Neuspeh => Svaljivanje krivice na osobu A