Za muškarca - obična narandžasta boja. Za ženu - idealna boja koja će savršeno da pristaje dnevnoj sobi.

Dva osnovna sastojka u poslasticama naših roditelja. Po njihovim rečima, u momentima besparice se jela isključivo ova kombinacija, i to uz " MMmmm, što-je-lepo-zvuk". Danas ga roditelji koriste kao suptilan način da nas oteraju u kurac i da nema ništa slatko u kući.

Kratak sadržaj dela u najviše deset rečenica. Nalazi se u prvih dvadeset strana svake knjige uzete iz biblioteke.

Šaltanje daljincem po kanalima u potrazi za onim koji ne daje tursku seriju.

Prosečna cena slike "profesionalnog" fotografa na svadbi.

Zakasnela reakcija upućena vlasniku juga koji izlazi iz nečijeg kvalitetnijeg automobila.

Pokušaj originalnosti prilikom naručivanja pića. Izborom kokte postaješ borac protiv surovog kapitalizma, mrzitelj mejnstrim proizvoda, a ujedno afirmišeš lokalne proizvode i udaraš na nostalgiju.

Pokretni sajam koji demonstrira istoriju ovih prostora u poslednjih 50 godina:

Psovka svakog klinca pre ekspanzije engleskog jezika putem interneta. Posrbljena engleska izreka koja je izmenjena do neprepoznavanja i koja je obezbeđivala dovoljan intenzitet psovanja, a da se pritom roditelji, iskusni poznavaoci ruskog, ne bune.

Medicinski Horejšio. Sa smislom za humor. I ubedljivim karakterom. I dovitljivijim komentarima. I mnogo boljim replikama.

Непобитна изјава сваког српског потомка. Чињеница је да од 1389. године ратујемо на сваких двадесет и кусур година, те стога ова изјава губи драж у сваком дечачком дијалогу.

Незаобилазна реченица сваког интервјуисаног фудбалера. Уз публику као 12. играча увек иде опирање законима физике и беспоштедно трошење свога тела зарад навијачких осмеха.

Традиционално окупљање стожера наше музичке сцене. Овим песмама се најављује зима, пошто почињу са тровањем 21. децембра, а нерадо је укидају са првим висибабама, негде око Савиндана, 17. јануара.

Trenutak edukacije i blaženog mira kada imamo priliku da saznamo sve što smo oduvek želeli znati o sastojcima deterdženata, omekšivača, o temperaturi pri kojoj dezodoransi eksplodiraju, o procentu celuloze u toalet papiru i njihovim uvoznicima, ali i kratke lekcije o stranim jezicima, uglavnom bugarskog, rumunskog, makedonskog i arapskog.

Jedan minut reklame na poluvremenu finala NBA lige.

Pogled jednog deteta upućen drugom koje uživa ližući sladoled. I dok posmatra kako mu drugar polako nestaje u brkovima od čokolade, razmišlja kako će prva naredna stvar koju će tražiti od roditelja biti upravo taj isti sladoled.

Srpska verzija jinga i janga. Označava dve komplementarne sile koje čine jedinstvo i koje odvojeno posmatrane ne znače ništa.

Konačno je došao i taj datum - rođendan ti je. Željno iščekuješ proslavu i poklone koje ćeš dobiti - ali ne i jedan. Kao i svake godine, susrećeš se sa velikodušnošću svoje majke koja te vodi u šoping. Ne, nećeš dobiti ništa o čemu si maštao. Ideš da kupiš džemper, pulover, košulju, potkošulju, podgaće, seriju atlet-majica, pidžamu ili rolku.
Ideš ulicama i neumorno staješ uz svaki izlog preklinjući majku da ne ulazite i u tu prodavnicu. Nadaš se da će ova bezgrešna kazna imati smisla u tvojoj budućnosti.
Neće.

Kroz Bajagin lirski opus neprestano provejava jedan nadrealistički momenat; u velikom broju njegovih pesama oseća se iracionalno, rekli bismo besmisleno poimanje čoveka i prostora, otvaranje novih dimenzija, potragu za veštačkim rajevima. Sve je ovo propraćeno odgovarajućom leksikom: "lilule", "lepote takve NI", "nja nja nja".

U "Lepoj Jani" opažamo važnost klimatskih uslova; proleće, zajedno sa novim plodovima prirode, donosi i novo raspoloženje. Bajagin kosmopolitizam i težnja da se prikaže univerzalno stanje čoveka vidimo u dvojnom imenovanju - "maslina je oliva", klasičan primer silogizma. Tu su i kasjije "rumene", kao tradicionalna srpska voćka koja asocira i na alkohol, pa je zanesenost Janom i ovim putem motivisana.
Prostor u "Lepoj Jani" je vrlo specifičan: Bajaga spušta registar pesme jednom psovkom(jebote), i ne odlazi u patetiku. To je ljubavna urbana priča u prirodi. Potom - "ceo svet od sto milja". Težak za interpretaciju, ovaj stih možemo posmatrati kao sužavanje prostora usled zaljubljenosti lirskog subjekta, ili kao lokalno poimanje sveta koji je za njega alfa i omega. Milje, naravno, opet ukazuju na Bajaginu kosmopolitsku prirodu, te se stoga ne odlučuje za kilometre.
U pesmi "Ni na nebu ni na zemlji" vidimo opis jednog međuprostora. to nije ni nebo ni zemlja, možda neka aluzija na čardak, nismo sigurni. Njega karakteriše osećanje između mira i rata, života i smrti. Takvu osećajnost retko srećemo u pesnika.

Ubiti nekog, besomučno ga izlažući Kebinoj muzici. Smrt je lagana i mučna: žrtvi isprva stradaju čula, potom digestivni organi, a na kraju okončava u neizdržljivom očaju i jadu.