Преболети бившу рибу на најмушкији могући начин - престати и да је убрајаш у своје сексуалне фантазије приликом онанисања. Једини прави мушки знак да си је заиста преболео. Престао си да замишљаш ту рутину и усудио се да претпоставиш како би то изгледало са неком другом.
Ћао бивша рибо, акам га на баба Драгицу од које купујем тиквице!

Poznata po tome što postoji. Ona koja se nameće i govori samo sebi razumljivo. Za posledicu ima opštu pospanost svog okruženja. Dežurni ubica dosade novinara u nedostatku opšte kreativnosti. Veruje se da su je u osnovnoj školi slagali da je bitna i to je po nju ostavilo dalekosežne posledice. Dosada koja se premešta sa stolice na stolicu cesto jer kao što rekoh postoji. Prepoznatljiva samoj sebi ispred ogledala i bližem krugu prijatelja jer postoji. U Srbiji su mišljenja podeljenja, obrazovani veruju da je njeno postojanje paganstina pripisujuci je mitskim bićima iz doba antičke Grčke, dok oni neuki drže do toga da je nekada bila stvarna i bavila se glumom. Kako god, rad i delo Ive Štrljic ostavlja za sobom tragove vidljive mirkoskopom. Svakako jedna od najnebitnijie bitnih ličnosti u istoriji domaće javne scene. U poslednje vreme često pominjana kao mogući razlog narednih demonstracija.
Neželjeni efekti konzumiranja : Bol u očima, palvetnilo vrata, povraćanje, impotencija.
Trudnicama strogo zabranjena upotreba.

recidiv = povratak nekoj ružnoj navici

Recidiv je jedan od najtragičnijih događaja u životu svakog čoveka. Kada se neke ružne navike teškom mukom otarasimo, nakon prvog recidiva ta se ista navika još mnogo više razvije. To je veliki poraz za čoveka koji onda gubi samopoštovanje i ne uzda se više ni u sopstvenu snagu volje, tako da je ponovno suzbijanje ružne navike nakon svakog recidiva neuporedivo teže.

Nakon što ste 40 časova vozili kantu i kuvali/smrzavali se u njoj (leto/zima), sada trebate da pokažete šta ste naučili za tih par meseci.
Dolazite na poligon (neku vukojebinu obraslu šibljem, gde pošten seljak ni traktor neće da protera) oko 9 sati pre podne, neispavani jer je najbolji ortak baš sinoć slavio punoletstvo. Oči vam se sklapaju, pandura još nema...
Oko 9:30 dolaze trojica plavaca po pravilu raspoloženi k'o da ih je poplava izbacila. Razmišljate u sebi kako ste najebali, ali bože moj, malo njih položi vožnju iz prve. Polako jedan po jedan na početku polažu oni sa vezom. Vidite prvo troje je položilo, hvata vas euforija, talas optimizma, možda se čak i nasmešite. Međutim četvrti pada vožnju, mislite da je kompletni idiot, ali takođe padaju i peti, šesti pa sve do desetog....
Oko 11 sati vi i dalje čekate na odlučujućih desetak minuta.... Izbija frka zato što je neki lik zaboravio ličnu kartu. Hvata vas nervoza.
Oko 11:30 nastavlja se polaganje ispita... Vas više ni ne zanima ko prolazi a ko ne, čak ni ne mislite šta ćete vi da uradite, misli su okrenute krevetu.
12 sati-pojeli biste i vola, stomak će da procvrči, a počinje da vas steže i bešika. 13 h -napokon stižete na red. Grickate nokte dok ulazite u kola. Predajete ličnu kartu, podešavate sedište retrovizore i ostalo.... Menjač opet baguje (neće u drugu jebem li ga, sad je naš'o da me jebe). Odvozali ste poligon. U kola ulaze tri pandura prosečne težine omanjeg slona. Mislite kako Yugo ne može da izvuče ni vas i instruktora na ravnom, a ne vas i tri nosoroga na uzbrdici. Pokušavate da izađete sa poligona, međutim Cigani su parkirali svoje oklopno vozilo na kapiju i skupljaju kartone, terate ih u pičku lepu materinu (naravno u sebi), uspevate nekako da se provučete. Izlazite u grad.... Pokušavate da skrenete na put sa prvenstvom prolaza. Odakle li je samo ovolika gužva?! Izlaze li ti ljudi iz kola?! Pa kreteni jedni, sad vam nije skup benzin, jeb'o vas ja da vas jeb'o!!!! Napokon ste se uključili. Panduri vas vode na najveću moguću uzbrdicu koju mogu da nađu u ovom jebenom gradu!! Trebate da krenete pod ručnom.... Pa, stoko debela, šta se žalite na male plate, a tovite se k'o hibridni prasići.... Zašto li vas plaćaju?! Mogli bi ste malo da izađete iz kola i da pogurate ovo govno od auta kad već ovi iz autoškole nisu mogli da ga 'oprave kako valja... Savladali ste i ovu prepreku. Prelazite sve moguće raskrsnice, obilazite čak i kamenčiće (jeb'o te, pregoreće migavac na ovoj mašini). Izlazite na glavnu ulicu i zaustavljate vozilo po propisu na znaku "Stop"... Neko govedo otpozadi vam trubi. Najradije biste izašli iz kola i najebali mu se mile majke, ali tu su panduri. Uključujete se na glavni put, idete ka polukružnom. Glupi pešaci ne znaju da li hoće da pređu ulicu ili ne. Bože, ko sve živi danas u gradu! Zaustavljate vozilo, ulicu prelazi četa pešaka. U sebi ih psujete. Nastavljate vožnju. Naravno ispred vas istrči mlada ćurka van pešačkog prelaza. Naglo kočite i i dalje pokušavate da ne oterate sve u tri lepe. Osećate tup udarac u sedište. Pandur koji sedi iza vas, je to roknuo glavom. Ako, ima Boga. Ionako nikakve vajde od njega. Još jedna prepreka uspešno savladana. Dobro odvozate polukružno. Vozite ka poligonu. Iseče vas glupi motorista koji vozi 100-ku iako je dozvoljeno 40. Najradije bi uzeli ciglu i gađali ga. Ko mu dade dozvolu? Ulazite na poligon, kraj ispita, nek mi svi sisaju malo. Baš vas briga da li ste prošli. Zovu vas panduri, govore vam da ste odlično vozili (već vas hvata euforija), ALI da ste pali zato što niste DOBRO pogledali u retrovizor.
Jedete se, nervozni ste, spava vam se i terate ih sve u kurac. Idete kući i i dalje se nervirate. Jedete. Legli da spavate, ali ne možete da zaspite jer ste Bože moj mnogo nervozni. Uzimate telefon i zovete ortaka. Idete negde da utolite tugu i bol.

Kad nakon cele noći alkoholisanja i jebanja u sitne jutarnje časove odlučite da pešačite do kuće i dok vam se na obrazima još nazire jebačko rumenilo imate osećaj da vas svi prolaznici gledaju kao da znaju tačno šta ste radili.