Ženski sport klub.
Rečnik / autori
ZJ
Zla_Jebačica_Keve
na Vukajliji od maj 2011.viđena 13. sep 2013.
34 definicije1 odabrana2.004 poena
Izraz za najgoru džibru, kojom seljaci ispiraju rane i nose rodbini iz grada u goste, po principu: "šta mi oni znaju šta je dobra rakija".
-Aloo bre pajseru šta si mi dao ono sinoć da cirkam?!
-Šta šta sam ti dao, rakija bre sa sela, odlična, deda Mića pravio!
-Jebo ja i tebe, i deda Miću, i onog ko te napravi tako šuntava. Prosro sam se jutros ko zmaj, pocepao sebi guzicu, hemoroidi mi ko deda Mićini. Ko da sam Molotovljeve koktele pio.
Ona nije kao druge. Ona poseduje neku unutrašnju lepotu, vidljivu samo onom ko ume da gleda ispod površnih normi lepote nametnute od strane modne industrije mainstreama. Interesuje se za umetnost i dizajn. Sluša muziku koja ne robuje stereotipima lepog i slušljivog. Čita teško shvatljive knjige manje poznatih pisaca, jer su oni svoja dela stvarali za odabranu i inteligentnu manjunu ljudi koja je ispred svog vremena i samim tim iznad svojih savremenika. Njen dečko je muzičar, svira u bendu koji pravi autorske pesme. Obično nastupaju kao predgrupa tribute benda Metalici (Iron Maidenu) na svirkama u lokalnom domu omladine.
Ili bar tako ona vidi svoj život kroz ružičastu prizmu mašte.
Istina je sledeća: Ima pritupu i uvek blago iznenađenu facu seljančice koja je uspela da pobegne sa njive i ode u veliki grad. Svoje zadebljalo telo krije ispod slojeva jednobojne i široke odeće koju ne bi obukao ni Ludi Šeširdžija iz Alise u zemlji čuda, ali Bože moj, sve to može da prođe kao stil kojim ispoljava svoju individualnost. Ide u srednju kožarsku školu, ali ljudima priča da tamo postoji neko istureno odeljenje srednje dizajnerske koje prima samo najtalentovanije od talentovanih. Muziku koju priča da sluša zaista ne može da podnese, tako da lista sa narodnjacima na kompu nosi ime njenog brata, jer ukoliko neko vidi šta zaista sluša, uvek može da kaže da je to od njenog brata koji je teška seljačina. Definitivno će morati da ga natera da to izbriše. Dečko joj je klasični gubitnik ali je srećom dete imućnijih roditelja, koji finansiraju njegovo iživljavanje nad različitim muzičkim instrumentima (jer naravno idalje nije našao koji mu instrument najbolje leži).
Po zaršetku srednje škole će shvatiti da više nema snage za hipsterski život. Rodiće dete u 21. Muž će joj se ubrzo propiti. Postaće žrtva nasilja u porodici.
Ona je najbolje godine svog života provela ganjajući gradske mangupe i vagabunde. Uz njih je okusila čari noćnog života velegrada, osetila je poletnost, mladalačku zaljubljenost i ceo spektar emocija koju takva osoba može da pruži jednoj prosečnoj devojci.
Onda se osetila staro. Istrošeno. Bolje reći, spremno. Znala je da je vreme da se odrekne takvog života i da je vreme da se skrasi. Znala je da to ne može sa bilo kim. Njoj treba dobra prilika. Uskoro će imati dvadeset i previše godina da bira. Mora da uhvati trenutak. Zna i sama da je apsolutno prosečna i da jedino što poseduje je jednostavna lepota devojke iz komšiluka koja je, avaj, tako prolazna. Donela je odluku: naći će dobru priliku i udaće se za njega.
On nikad nije imao previše prijatelja. Njegovi drugovi su bile knjige. Nije se igrao sa ostalom decom, nije trenirao nijedan sport. Zato sad ima ravne tabane, krivu kičmu i pileće grudi, ali takođe ima diplomu medicinskog fakulteta. Sad sedi na terasi najboljeg restorana u kraju i likujući gleda sve njegove nazovi drugove iz detinjstva koji su bili kul. Oni sad imaju trideset godina, stomaci im lagano rastu od ispijanja piva ispred lokalne prodavnice. Lagano dobijaju namučen izraz lica fizičkih radnika koji će godinama postati sve izraženiji.
Sve one devojke koje su sekle vene za njima polako gube zainteresovanost za nekadašnje kul momke. Sad im naš mladi doktor postaje zanimljiv. Znao je da će uskoro oženiti jednu od njih. Najlepšu. Došlo je njegovo vreme da bira. Nema veze što svrši posle 70 sekundi, nema veze što ne zna sebi da kupi čarape i gaće, nema veze što je u društvu popularan kao TV rijaliti Maldivi.
Sedeo je i samozadovoljno se smešio. Shvatio je; on je dobra prilika.
U apsolutno ruralnim područijima (103 stanovnika, prosečna starost 53 godine), doktor predstavlja nešto kao više biće. Naravno, ovi ljudi smatraju da je je doktor sinonim za lekara i nemojte ni pokušavati da ih ubedite da je doktor titula. Reč doktor uvek izgovaraju tiho, skoro šapatom. Poštuju ga kao Bušmani glavnog vrača. Misle da je doktor (lekar) svemoguć, sveznajući i sveobuhvatni. Kad odu kod njega, obično prinose žrtvu u vidu praseta, jagnjeta i rakije. To rade da bi ga umilostili da upotrebi svoje super-isceliteljske moći na njima. Tokom pregleda dok doktor (lekar) baca svoje mađije, obično ćute da mu ne bi remetili koncentraciju jer onda, valjda, neće biti healovani.
Inženjer je inžernjer, ekonomista je ekonomista, al' doktor...
Kad je roditelje sramota da postave neko pitanje sami, pa nateraju dete da pita nešto škakljivo umesto njih. Pravilo je-što sitnije to bolje, jer šta zna dete šta pita.
Tata: Sine, eno ga tamo kum Pera. Ti znaš tvog kuma Peru, jel da?
Sin, 4 god: Znam kuma Peju (sav ponosan)!
Tata: E, idi-de pitaj kuma Peru kad će da primi platu da ti kupi čokoladu. Ti voliš čokoladu, jel?
Sin: Vojim cokojadu! Ocu cokojadu! Idem da pitam kad ce Peja kupi cokojadu!
Tata: Ajd' brzo, ljubi te tata!
Sin: Kume Pejo, kume Pejo, kad ce pjata da mi kupis cokojadu!?
Kum Pera: Uh, ljubi te Pera pametnog! Kupiće ti Pera odma' čokoladu, a tati reci da ću da mu pozajmim pare tek kad mi vrati onaj stari dug.
Klupica u parku na koju alkoholičar sedne da odmori kad se vraća iz blažene mu kafane, pre nego što uđe u kuću gde ga čeka pakao braka i svakodnevnice.
Izreka Jugonostalgičnih narkomana, izvedena od čuvene krilatice radnika i poštene inteligencije koja glasi: "dok je bilo Tita, bilo je i kredita".
Sam po sebi apsolutno nebitan događaj (ko će još da misli na umetnost, kad treba za 'leba da se zaradi). Međutim, kad čika-Tijanić odluči da je pomenuta izložba bitna (boga pitaj iz kog razloga), pošalje neku mladu voditeljku na otvaranje da intervjuiše umetnika i polu-iskusnog kamermana da snimi delmične kadrove par eksponata da bi kao zainteresovao širu javnost da ode u galeriju da bi se kao kulturno uzdigla.
-Dragi gledaoci, evo nas na otvaranju izložbe našeg čuvenog i istaknutog umetnika Milutina Životića.
-MŽ: Molim vas, za prijatelje Pjer.
-Dobro, gospodine Pjer, tema je apstrakcija i kontroverza svakodnevnog preživljavanja čoveka kao osnovne jedinice imaginarnosti 21. veka. Smemo li reći da vas je na ovakav rad podstakla banalnost svekodnevice (ko mi je ovo pisao jebote, koja li je budala ovo smislila)?
(Kamera prikazuje fotografije kurca, pičke, sise čija je vlasnica najverovatnije Pjerova baba i anus).
Pjer: Da, u jednu ruku me jeste inspirisala banalnost svakodnevice, ali glavna zvezda vodilja mi je bio ekspresionistički stav kapitalizma. Zanimljivo je to što je vidimo gradaciju osećanja s leva na desno (opet vidimo kurac, pičku, sisu i anus). Tako da...(joj Bože, šta ja pričam, što lepo ne kažem da sam se danima drogirao i da neam pojma šta sam radio. U stvari i sad sam drogiran ko dupe, hvala bogu niko ne izvaljuje hehehe), pogledajte slobodno!
Voditeljka: Hvala gospodine Pjer, nadamo se skoroj sledećoj izložbi (Eee, da sam znala da ću da se jebavam sa ovim narkomanima, lepo bi se ja udala, al ne, oću ja na fakultet)...
Kažemo morbidno gojaznim ljudima koji nemaju nameru da prestanu sa ožderavanjem i narkomanima.
Opis policijskog dosijea uspešnog kriminalca.
Obično dolaze nedeljom. Jedan od načina da vam Bog kaže: "Evo kako će pakao da izgleda ako nastaviš da se oblokavaš vikendom, pička ti materina bezobrazna".
Zaista, ova poseta, iako obično kratka, vam daje uvid u ono što vas čeka posle smrti ako pod hitno na počnete da živite hrišćanski, k'o što je zapoveđeno. Zaista, ne šalje sudbina malu decu u goste baš nedeljom, popodne...
Najbolje ćete shvatiti Božju opomenu ako dete ima 2-3 godine.
Nedelja, 3 popodne...
-Kevo, odo ja napolje malo...
-De ćeš bre ti, ceo petak i subotu nisi kući i sad bi opet negde...A i dolaze nam Živanovići na ručak sa detetom. Ostani bar da vidiš dete...
Naravno pristaješ, da ne ispadneš mrzovoljni skot što ne voli decu.
Keva: Dobro nam došli, a gde je ovaj VEEEEELIKI momak?! Vidi kako je porastao! Iiiiiii, jel si nam doveo mamu i tatu?! (još 10 minuta vrištanja i ispuštanja zvukova neizmerne radosti)
Mali skot se iz nekog razloga obično uvuče kod vas u sobu i sve ispretura. Svi se oduševe jer, vidi kako je mali pametan, mora da trazi igračke (želite da pitate otkud da ih baš tu traži kad nemate igračke u sobi još od bombardovanja, al nema veze).
Ručak:
Nekako su smestili malog demona za sto. Tu sve ispretura, trpa prste u usta, hranu, nos pa u dupe (ne mora tim redosledom) i svi se oduševljavaju svakim njegovim pokretom, svi srećni vrište i pište. Mali demon je ipak najglasniji i onda svi u glas neartikulisano urlaju.
Posle ručka:
Mali demon: Mamaaaaaaaaa kakiiiiim! OCU KAKIM! AAAaaa KAKIM! (naravno, opet neizmerno oduševljenje od strane svih)
Mama: Evo saće mama te vodi da kakiš. Ju, pa ti već kakio! Mlada mama mu skida gaće pred svima, pa ga tek onda vodi u kupatilo da ga zapere.
Otac: Znate, odvikavamo ga od pelena...
Svi u glas: Ako, neka je KAKIJO! Iiiiii, kako je to slatko, KAKIJO(opet 15min cike, vriske i urlanja).