Uvod u žensku neljubaznost.
- Mužuuuu, a jel bi hteo molim te da skokneš do prodavnice i uzmeš šećer u prahu, m?
- Ali ja sam u kolicima već 15 godina i nemam ruke, ne mogu d...
- JEDI GOVNA PEDERU ceo dan čistim, a ti po jebeni šećer ne možeš da siđeš! EVO SAMA ĆU EVO!
Kinta koju dobiješ preko očekivanog okruglog iznosa u menjačnici prilikom menjanja strane valute. U glavi većine je ionako jedan evro jednako "tu negde oko stotke, pa do stodeset najviše".
- Izvol'te evrove.
- Jel svih 50?
- Ne, 3 zamenite, a 47 mi vratite.
- ???
- ??? Pa vaistinu 50.
- E pa izvol'te - tačno pet 'iljade šestro četres pet.
- Opa, šesto kinti gratis, do ja-ja!
Jedno od uber kul muških zanimanja kojim približno 97,69 % muškaraca ljubitelja sporta ne bi imalo ništa protiv da se bavi. Jer šta kurac, šo da ne, kad može Gojko Andrijašević sa glasom zbog koga ti TV miriše na vinjak posle odgledane utakmice, možeš i ti. Vesti na netu čitaš toliko da znaš svaku transfer špekulaciju, svaku povredu, a sa menadžera totalno slučajno znaš i prvi tim Granade.
Još ako te ukenja pa te šalju da izveštavaš sa lica mesta iz Londona, Pariza ili bar Bukurešta, puna kapa. Putovanje i zajebancija. Staviš laptop ispred sebe i razbacuješ se informacijama. Rezultati Arsenala iz sezone 1997/98. Poslednja pobega u gostima sa više od 10 kornera. Poslednji put kad je Venger jeo punjene paprike za ručak pre utakmice.
Nažalost, ali s obzirom na to da u našoj zemlji postoji ukupno 10 komentatora koji su u međuvremenu proučili pravila, istoriju i filozofiju tenisa, stonog fudbala i kriketa kako bi mogli koji dinar više da uzmu, male su šanse da ćeš se ostvariti u ovoj profesiji.
Zato je tu uvek maltretiranje ortaka.
- IIIIIIiiiii evo nas, čuveni "El Klasiko"! Sa jedne strane Mesi, sa druge strane Ronaldo, svi pod dirigentskim palicama naša dva stratega, Vojina Dušanovića i Živka Miloševića... Biće ovo...
- Idiote umukni, ili pusti muziku, ili Džona Čempiona, glava nas zabole od tvojih komentara.
- BOLjI BIH BIO OD OBOJICE ONIH PEDERA SA EUROSPORTA ŠTO NAVIJAJU ZA LIVERPUL, JEBITE SE!
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude.
- Muhamede, boli me patka.
Jednobojna dugačka zimska jakna koja obuhvata sve od kolena do pola lica, sa kragnom koja liči na ono sranje što stavljaju nekome kad prejebe vrat. Izuzetno pogodna za sve ekstremne vremenske uslove, od Himalaja na 8000 metara nadmorske visine do premijerligaške utakmice.
Ime dobila po matorom pedofilu i ljubitelju francuskih petnestogodišnjih crnčića, Arsenu Vengeru.
- Dobro bre Dušane, pa jesi li ti normalan, šta će ti ta vengerovka, ima 15 stepeni napolju???
- Ma vetar neki bije majke mu ga, a i kiša će izgleda...
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Verovatno ima neku zajebanu diplomatsku ulogu, ali za sve nas sa jeftinijim kartama, on je "onaj lik što izražava zabrinutost". Internacionalna rial lajf verzija Svetlane Bojković.
"Ban Ki Mun izrazio zabrinutost povodom situacije na severu Kosova."
"Ban Ki Mun izrazio zabrnutost povodom nedavnog sukoba u pojasu Gaze."
"Ban Ki Mun izrazio zabinutost povodom pretnji Severne Koreje da će da baci atomsku bombu na Južnu Koreju i pritom sravni pola Azije sa zemljom."
"Ban Ki Mun izrazio zabrinutost povodom nestanka VC papira u njegovom toaletu i smatra da bi to pitanje trebalo hitno rešiti, jer postoje naznake da će morati do večeri da iskenja jutros pojedeni pirinač sa karijem."
Pojava koja se javlja:
1. Usled osećaja pripadnosti lokalnoj sredini i posedovanja stavova da bi svako trebao da navija za klub iz rodnog grada usađenih od strane dede ili ćaleta koji navijaju za lokalni Napredak/Radnički/Slobodu/Proleter i slične sportske zaostavštine komunističkih imena (5%), i:
2. Usled nezadovoljstva rezultatima nekada omiljenih Zvezde/Partizana, tj. usled bola u kurcu da te više podjebavaju zato što su "tvoji" popušili od osrednje francusko-alžirske ekipe ili amaterskog skupa irskih konobara. A i ta prva liga sve nameštaljke i beogradski klubovi, šta kurac. (95%)
- Si gled'o juče kako smo nabili Neku Tursku Košarkašku Ekipu Sa Imenom Sponzora Koji Je Dao Najviše Kinte?
- Mhm. Dobar sket bio.
- Ček bre, za koga ti navijaš ono, a?
- Za Radnički.
- Znači za Zvezdu, a? Hihihi
- Ne, za Radnički. Ono, oduvek. Deda igr'o levog beka u vreme Dragana Pantel...
- BUŠI ZVEZDU CIGANSKE PIČKE NANANANA ZAŠTO ĆUTITEEE!
------------------
- Ja navijam za FK Omladinac iz Malošišta, pradeda mi iz tog kraja, a to tako treba. Mislim, svako treba da navija za tim iz svog grada, i to tako. Nema veze što sam do juče navijao za Partizan, OMLADINAC OLEEE! MALOŠIŠTE DO ČAPLjINAC!
Iliti podjebavanje pubertetske klinčadije i njihovih patetičnih umetničkih radova u vidu slike iz kupatila pred ogledalom, sa dorađenim stihovima Marinka Rokvića jarko ružičastom bojom u peintu. Takav vid humora se na listi najgorih internet fazona nalazi odmah iza klipova Ivanovićevih recitovanja viceva, i skečeva Borisa Bizetića snimljenih u domaćoj radinosti pa okačenih na jutjub. Ogleda se u tome da se konj od 25 godina, prosvećen svojim dugogodišnjim iskustvom obitavanja po uberkul internet sajtovima koje mu daje pravo da se smatra duhovitim, slika pored bojlera, kade ili bidea, u prilogu sa ispupčenim usnama po uzoru na današnje učenice starijih razreda osnovne škole. Posebnu sortu predstavljaju likovi koji toliko veruju u produhovljenost svog smisla za humor, da takve slike stavljaju kao profilne slike na društevnim mrežama, zajedno sa komentarima prožetim znakovima tipa "<3", nejasnim kosookim japanskim emotikonima i natpisima tipa "Mogu da me pojebu, ali ne mogu da me pojebu". Na taj način postignuto je nešto što se vekovima smatralo nemogućim, a to je da se napravi parodija nečega koja je zapravo retardiranija od originala.
Najlakše je zajebavati one koji su previše glupi/nezreli/neobrazovani da provale da ih podjebavaš. To uspeva i mojoj babi Mirjani kad o parče konopca veže onaj kartonski deo što ostane kad potrošiš rolnu toalet papira i loži mačora Žuću da ga juri po dvorištu.
Teoretičari zavere. Likovi iz tvoje okoline koji ti zajebanim pogledom u zajebanom ambijentu zajebanim glasom zajebano pričaju o tome kako su svi ljudi bagra, kako svi samo gledaju kako da te zajebu i kako ne treba da veruješ ni rođenoj kevi da te je rodila. Zvezda vodilja im je bolno iskustvo iz prošlosti kada su od nekoga bili prevareni. Od tad žive u ubeđenju da je sve oko nas laž i da će na ovom svetu opstati samo oni koji ne veruju nikome.
U celoj gluposti svoje životne filozofije zaboravljaju osnovnu stvar: Zašto bih ja njima verovao kad mi kažu da ne treba nikome da verujem?
- Slušaj mali, da ti kaže bata Žarko nešto. Od kad me ona raspala dronfulja ostavila... :zajebano uzimanje dima: ... provalio sam da svi samo gledaju da te izdrkaju i ostave. Verovao sam joj, ej... Verovao sam joj k'o majci rođenoj, a ona me tako ostavila... Nikome ne veruj, da ti kaže bata Žar...
- Ajde bre Žare ne kenjaj, stariji si godinu dana od mene, nemoj meni da prodaješ te Al Paćino fore. Idi kući otrezni se. I da mi vratiš onih sto evrića, inače dolazimo Joca Štangla i ja u ponedeljak, ješčuo?
U odbojci, akcija kad tehničar na brzinu i kratko podigne loptu, najčešće srednjem blokeru, a ovaj je na prvu prikuca u polje protivnika. Dobro poznata svim domaćim ljubiteljima reprezentativne odbojke po čuvenim kombinacijama Grbić-Gerić i Grbić-Mešter.
U basketu, taj izraz označava situaciju kad neko dobije bananu, i to ne običnu, već onu pri kojoj se divljački upotrebi najveća moguća sila, lopta završi ili na drugi kraj terena, ili bude prikucana uz tablu.
- Ajde, dodaj! DODAJ! Pa ne sam...
:pljušti banana ispod koša, lopta odlazi na drugi kraj terena:
-PRVI TEMPO SINE, ĐULA MEŠTER!
Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.
Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.
Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.
Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.
Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.
Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.
Odgovor na 90% ideja kako da se na sumnjiv način dođe do zarade, iliti, do kinte. Kako je prosečan građanin Srbije prinuđen da često smišlja nove načine kako da dođe do kinte, često u planove uleti i neka polu-legalna ideja.
- Brate, pazi ovako, smislio sam način kako da dođemo do kinte da ove godine odemo na more.
- Pazi, ako i dalje smatraš da je dojajna ideja da otimamo babama torbe kad izlaze iz pošte, ja u tome ne učestvujem!
- Ma jok bre, gledaj ovamo: Pera Čekić ima nekog ortaka koji može bez problema da nas ubaci da za njega vozimo neku gudru. Mislim, nije to mnogo, par desetina kilograma odvezemo do administrativnog prelaza sa Kosovom i posle...
- ...I posle se budiš u nekom podrumu u predgrađu Tirane, sa ožiljkom od kurca do miške i bez bubrega dok te neki Fatilj gleda i razmišlja da li da te proda Bugarima ili Turcima. Mrš bre!