Poziv koji se ne odbija. U 99% slučajeva upućuje devojka drugarici. Onda drugarica, bez pogovora, ostavlja sve započeto, i razgovor i cigaretu i kreće sa svojom drugaricom do klozeta. Iza sebe ostavljaju mrmljanje muškaraca "zašto devojke uvek idu zajedno do toaleta" i odgovor nekog pametnjakovića koji kaže: "haha, to je da se ne zna koja je kenjala"
Ipak, svako ko malo bolje poznaje žene shvatio bi da je to previše jednostavno da bi objasnilo fenomen poziva na močanje.
I dok ostatak društva sasvim bezbrižno nastavlja razgovor, u toaletu se vodi teška polemika. Teme mogu biti najrazličitije, od "jel si videla kakve cipele ima ona seljanka", preko "gooovno jedno, neće ni da mi se javi", do "... i šta sad ja njemu da odgovorim na ovu poruku?".
Ovi razgovori su svakoj pripadnici ženskog pola veoma bitni. Tu one, nadomak čučavca, otvaraju napaćenu dušu svojoj drugarici, tu nastaju ispovesti toliko jake (pogotovo ukoliko su pomešane s malo alkohola), da neretko izazivaju suze i zagrljaje.
Ispovest traje sve dok se ne čuju nečiji koraci, onda tu sve prestaje, dve drugarice se nasmejane vraćaju svom društvu uz obavezan pojačan smeh, (danekažem cerekanje) pri ulasku u prostoriju.
I sve izgleda sasvim u redu i sve opet ide svojim tokom, i niko i ne sluti do kakvih je erupcija emocija došlo maločas iza zatvorenih vrata ženkskog kolezata.

Celonoćno bančenje. Znaš, biće ti krivo ujutru. Krivo ti je, al ne što si bančio nego što moraš da ustaneš. Sunca i nema. Hladno u pičku materinu, prokleta sva hladna jutra. Izgledaš ko zombi. Al moraš da ideš u školu, na fax, na poso. Psuješ stočić što te opalio u mali prst, psuješ ormar što ti malić na ruci pretucao, hodaš po sobi zatvorenih očiju i psuješ zid i onog ko ga sagradi baš tu pored vrata da bi se ti udario. Da ne opisujem oblačenje, umivanje, pranje zuba i prskanje paste za zube pravo u tvoje oko. Vreme da izadje iz kuće, pa onda psovanje i traženje mobilnog, a onda sledi upućivanje hejterskog pogleda prema svima koji ostaju da spavaju. Izlaziš napolje i naravno skočopizdiš se. Dodješ do stanice i imaš facu: NE RAZGOVARAM UJUTRU NI SA KIM. I dok sad u sebi rendom psuješ sve i svašta, il fax što ga upisa, il šefa što ti traži da ne kasniš, il ono poslednje pivo koje ti sinoć sigurno nije trebalo, il psuješ pticu što peva - stiže bus. Upadaš unutra, ima mesta, sjajno. Sedaš i gledaš kroz prozor u stilu Ane Karenjine, a onda ti se obrati lik ljubazno i veselo i kaže: DOBRO JUTRO, JEL SLOBODNO?
Pogledaš ga u MARŠ fazonu, i klimneš glavom i nastaviš da gledaš kroz prozor i mrziš lika. A onda on krene od: JAOJ, BAŠ JE GUŽVA, do MA BIĆE LEP DAN, preko OVA DANAŠNJA OMLADINA.... Ti pucaš: KAKO NEKO MOŽE DA BUDE ORAN ZA ŽIVOT U 7 UJUTRU, KAKO NEKOM MOŽE DA SE PRIČA, KAKO NEKO MOŽE DA IMA KEZ NA FACI?
Dižeš dupe sa sedišta, ovaj simpatični te pita: SILAZITE? Jok, ustajem da se prošetam. Opet samo klimneš glavom i izletiš iz busa. Nema više ni šta da psuješ, hodaš i dremaš i toliko. Svraćaš do trafike da drmneš guaranu, da se ne bi uspavao zauvek na ulici. Sretne te kolega, udari u rame i s osmehom pita: Što si hejter jutros bre, gle kakva ti je faca?
Tvoj jutarnji optimizam opet proviruje iz tebe, i ti samo kažeš: ZAJEBI ME, LEBA TI.

Rec koja se koristi u juznim krajevima Srbije. Ne postoji konkretna zamena za ''ega'', ali bi mogla da se prevede kao ''kad bi''. Akcenat je na poslednjem a.

Situacija kada se muškarac nađe na mestu gde ima mnogo dobrih riba a on ili ima devojku ili ima dovoljno srama da ne startuje svaku koja mu se dopadne.

Poseta babi i dedi.
Vrši se obično kad ti trebaju pare. Ili kad ukrasiš knjižicu/index nekom ocenom.
Uglavnom nakon penzije.

Jedinica merenja kvaliteta torte. Štvo više jaja torta je bogatija.

Jaja su, ujedno, i kec u rukavu kod nadmetanja domaćica.

Dakle nebitno dal u torti ima turskog keksa, milke s lešnicima, celim, svežih jagoda, ceo voćni kup, džabe sve to ako nema JAJA.

(za moderne domaćice definicija dvosmislena)

Rečenica koju nebrojeno puta ponovimo drugu u toku večeri kako bi prikrili koliko je smo, zapravo, mi pijani.

Deminutiv koji koriste neke devojke kada govore o stvarima koje imaju u ormanu ili koje će tek da kupe.

Znak da je neko ko je koristio računar pre vas gledao porniće.

Ona lenjost koja te sprečava da sprovedeš noćni napad na frižider.

Najbolji način za decentralizovanje Srbije.
Svaki grad je beo -grad.

Starosna granica. Ljudi koji kucaju tekst u bilo kom digitalnom obliku (mobilni, internet) dele se na mlade i one koji koriste CAPS LOCK. Caps Lock je uglavnom praćen tj nepraćen interpunkcijskim znakovima

Dečko kog, kad ga imaš, rešiš da čuvaš, jer vredi nešto za razliku od ostalih koje si pogubila, a neka druga devojka ti ga ukrade.

Sveta koji je dobio nadimak po štrudli s makom.

Mesto za koje smo se hvatali kad smo bili mali,dok smo se igrali jurke, i to je značilo da smo bezbedni.
Za one najmlađe ključka nikad nije važila, dok je mangupima iz ulice svaka stvar bila ključka. Najnezgodniji momenat je kad se uhvatiš za ključku, a ovaj što juri neće da se skloni od tebe. Tako se igra produžavala do beskraja.

Najveći zajeb je kad neko kaže: NEMA KLJUČKE!

Poslednja žvaka u pakovanju koju uvek moramo da imamo u džepu kad izlazimo iz kuće u slučaju da se, daj Bože, smuvamo s nekim nenadano.

Ono što se za stolom žvaće samo na slavama i sličnim okupljanjima. U suprotnom se obično žvaće uporedo sa ustajanjem sa stola.

Opaka bolest koja sve nas jednoga dana dohvati.

Simptomi- shvatanje da Tomi Džeri nije ime i prezime mačke ili miša izcrtaća, da nije POPEČE nego POPEYE, i da "umočiću" može značiti mnogo toga.

Opis bolesti: Odrasti znači i isprljati dušu i um malo pomalo, i sve više i više s godinama.

Lek: Lek protiv odrastanja je da zauvek u srcu čuvamo sve nevine stvari i da ne dozvolimo da isprljamo ono najnevinije i najčistije u nama.

Lek protiv odrastanja može biti lizanje poklopca eurokrema, ljuljanje na ljuljašci u parkiću, podsećanje na stare crtaće, smeh, igra i još puno toga.

UPOZORENJE:
ove lekove konzumirati svakodnevno, u što većim količinama, jer bolest nije moguće ukloniti ali je moguće zaustaviti njeno širenje.

Reči kojima se može izraziti svako osećanje. Reči koje mogu značiti sve u odredjenom trenutku. Voda za usta koja okrepljuje, divna muzika za uši koja uzbudjuje, prijatan lagan miris koji nam neko poturi pod nos kada je čujemo. Za Srbe je sve.
Na način na koji neko psuje vidimo njegovu rečitost, pismenost, sposobnost da za kratko vreme u psovku uplete što više reči kao i najbitniju osobinu - maštovitost.
Ne postoji stvar, osoba, predmet, biljka za koju i na osnovu koje se ne može smisliti neka soočna psovka.
Kod nekih ljudi psovke su jednake najumilnijem tepanju.

Obavezna slika svakog bebećeg albuma u Srba. Deo mamine ili tatine ruke koja drži detinju glavicu, malo penice od Kosilija, neotpala pupčana vrpca, plavo ili roze koritance, i mala beba koja mrda ručicama i nožicama i nekako čudno gleda u ljude oko sebe.
Ukoliko je dete dečačkog pola mora da se vidi i polni organ jer je to tatin kuronja a obično tata pravi te fotografije.
Tih fotografija se pomalo stide te iste bebe kada odrastu, pogotovo ako im društvo slučajno nadje u albumu, ali kasnije te fotke predstavljaju pravo blago i dokaz da smo, iako se ne sećamo, svi nekada bili bebe.