Slobodna bacanja kada naša reprezentacija napada.
Ziceri kada protivnička reprezentacija napada.
Marin Sedlaček na istoj utakmici (svakoj):
I poluvreme
---------------------
- Odličan faul. Nema lakih poena, moraće protivnik da zaradi poene sa linije za slobodna bacanja.
II poluvreme
---------------------
- Odlično iznuđen faul. Prilika da dođemo do lakih poena sa linije za slobodna bacanja.
Piton koji je vlasnika naterao da stavi burmu.
Milanče, sine, sad kad si joj napravio - stavi burmu. Rekoh ti ja da obuzdaš pitona.
Normalno da nekad prevarim nekog. Zajebi ti to šta sam se sa kim dogovorio, eto, sad mi bolje ovako i ćao, kraj priče. Nema tu šta ko da se ljuti. Jesam ja rekao da to neću uraditi, ali vidiš, bolje mi da hoću. Zato što ću onda imati više, uživati, pojebati.
Ljudi to razumeju. To je normalna stvar. Nije problem da nekoga ojadiš za ličnu korist, podrazumeva se. Al' ako to uradiš tek tako, e jedino tad se postavlja pitanje za čijeg kurca zdravlje si to uradio.
- Znam, Boki. Jesam ih ja venčao, ali video si kuminu sisu.
- Ma jasno, buraz. Ko ne bi?!
- A snašao sam se i za ono... znaš onaj moj džak. E, pa, pozajmio sam od kuma golfića, ubacim mu džak i pozovem muriju. Bolje mi da on odleži, a još mu dugujem i par somića od pre.
- Hehe, fino si to smislio.
- A onda sam se sa njegovog telefona prijavio na sve moguće SMS servise. Nabiće mu račun, ima kuću da mu oduzmu dok izađe, haha.
- Pa za čijeg kurca zdravlje si tu uradio?
Kažu da se u davna vremena išlo u kafiće da se sedne, popije pivo i prozbori koja. Tada se za nekoga ko je čest gost govorilo da ima svoje mesto, sto, separe.
Danas, kada je Wi-Fi glavna usluga koju kafići pružaju, najvrednija stvar koji VIP gosti dobijaju je sopstvena IP adresa.
- Daj, Milinko, opet mi skucalo na 'obtaining ip address'. Svaki dan svraćam ovde. Kad ću, bre, dobiti svoju IP adresu?!
Auto koji vlasniku omogućava, ne u kući, već da kara van.
Proredilo.
Proliv
Mesto u kolu odakle levi kreću levim korakom, a desni desnim.
- Pa, mladoženja, što ne nauči kolo za danas?!
- Ma, umem, nego se nadjo' na vetrometini.
Kućni dropbox. Mesto za razmenu dokumenata. Jedina funkcija fiksnog telefona koju mu ono malo govno kurvinjsko nikad neće preuzeti.
- Ostavio sam ti uverenje kod telefona.
Očajnički pokušaj matoraca da spreče neneophodnu kupovinu.
- Čekaj, kevo, da kupim palačinku.
- Ma, imaš kući džema od šipurka i 'leba, pa se zasladi kad stignemo.
-----------
- Ćale, da uzmemo po pivo?
- Kak'i more, imaš kući ljutu, doneo deda, ima da se porazbijamo k'o zvečke.
Fraza koja normalnu rečenicu pretvara u perverznu i, što je paradoks, umesto da ukaže na lepe manire naratora, pokazuje njegovu izopačenost i otkriva drugi smisao koji je imao na umu.
- Evo, komšinice, naduvao sam gumu. Pipnite, s oproštenjem, da li je tvrda.
- Daćete mi jedan francuski hleb, ali nemojte, s oproštenjem, da ga savijate.
Najzastupljeniji vid seksualnog života studenata.
- Večeras možeš doći meni, ovaj sa geografije će na jubilarnu desetu brucošijadu, a mašinci spremaju ispit pa će u čitaonu.
- A štas' mislio, kamo sutra?
Čokolada koja se konzumira s grižom savesti.