Laki poeni
Slobodna bacanja kada naša reprezentacija napada.
Ziceri kada protivnička reprezentacija napada.
Marin Sedlaček na istoj utakmici (svakoj):
I poluvreme
---------------------
- Odličan faul. Nema lakih poena, moraće protivnik da zaradi poene sa linije za slobodna bacanja.
II poluvreme
---------------------
- Odlično iznuđen faul. Prilika da dođemo do lakih poena sa linije za slobodna bacanja.
Burmanski piton
Piton koji je vlasnika naterao da stavi burmu.
Milanče, sine, sad kad si joj napravio - stavi burmu. Rekoh ti ja da obuzdaš pitona.
Za čijeg kurca zdravlje?
Normalno da nekad prevarim nekog. Zajebi ti to šta sam se sa kim dogovorio, eto, sad mi bolje ovako i ćao, kraj priče. Nema tu šta ko da se ljuti. Jesam ja rekao da to neću uraditi, ali vidiš, bolje mi da hoću. Zato što ću onda imati više, uživati, pojebati.
Ljudi to razumeju. To je normalna stvar. Nije problem da nekoga ojadiš za ličnu korist, podrazumeva se. Al' ako to uradiš tek tako, e jedino tad se postavlja pitanje za čijeg kurca zdravlje si to uradio.
- Znam, Boki. Jesam ih ja venčao, ali video si kuminu sisu.
- Ma jasno, buraz. Ko ne bi?!
- A snašao sam se i za ono... znaš onaj moj džak. E, pa, pozajmio sam od kuma golfića, ubacim mu džak i pozovem muriju. Bolje mi da on odleži, a još mu dugujem i par somića od pre.
- Hehe, fino si to smislio.
- A onda sam se sa njegovog telefona prijavio na sve moguće SMS servise. Nabiće mu račun, ima kuću da mu oduzmu dok izađe, haha.
- Pa za čijeg kurca zdravlje si tu uradio?
Ima svoju IP adresu
Kažu da se u davna vremena išlo u kafiće da se sedne, popije pivo i prozbori koja. Tada se za nekoga ko je čest gost govorilo da ima svoje mesto, sto, separe.
Danas, kada je Wi-Fi glavna usluga koju kafići pružaju, najvrednija stvar koji VIP gosti dobijaju je sopstvena IP adresa.
- Daj, Milinko, opet mi skucalo na 'obtaining ip address'. Svaki dan svraćam ovde. Kad ću, bre, dobiti svoju IP adresu?!
Vetrometina
Mesto u kolu odakle levi kreću levim korakom, a desni desnim.
- Pa, mladoženja, što ne nauči kolo za danas?!
- Ma, umem, nego se nadjo' na vetrometini.
Kod telefona
Kućni dropbox. Mesto za razmenu dokumenata. Jedina funkcija fiksnog telefona koju mu ono malo govno kurvinjsko nikad neće preuzeti.
- Ostavio sam ti uverenje kod telefona.
Imaš kući
Očajnički pokušaj matoraca da spreče neneophodnu kupovinu.
- Čekaj, kevo, da kupim palačinku.
- Ma, imaš kući džema od šipurka i 'leba, pa se zasladi kad stignemo.
-----------
- Ćale, da uzmemo po pivo?
- Kak'i more, imaš kući ljutu, doneo deda, ima da se porazbijamo k'o zvečke.
S oproštenjem
Fraza koja normalnu rečenicu pretvara u perverznu i, što je paradoks, umesto da ukaže na lepe manire naratora, pokazuje njegovu izopačenost i otkriva drugi smisao koji je imao na umu.
- Evo, komšinice, naduvao sam gumu. Pipnite, s oproštenjem, da li je tvrda.
- Daćete mi jedan francuski hleb, ali nemojte, s oproštenjem, da ga savijate.
Kamo sutra
Najzastupljeniji vid seksualnog života studenata.
- Večeras možeš doći meni, ovaj sa geografije će na jubilarnu desetu brucošijadu, a mašinci spremaju ispit pa će u čitaonu.
- A štas' mislio, kamo sutra?
Latentat
Prikriveno, latentno ubistvo.
- Dragi, da vidiš šta sam ti spremila - čvarke rolovane sapunjarom pržene na kajmaku.
- Mmm, ženo, daj to 'vamo!
Koliko Bog miluje?
Viševekovno pitanje koje sami sebi postavljamo pri tumačenju cena usluga crkvenih službenika. Koliko god to paradoksalno zvučalo, pitanje ne mori samo vernike, već i agnostike i ateiste podjednako.
- Oče, koliko Vam dođem?
- Pa, eto... kol'ko Bog miluje.
Razumem ja Vas
Najčešći odjeb od strane šalterske radnice. Često propraćen vraćanjem loptice moralne odgovornosti 'ali razumite i Vi mene'.
- Molim Vas, ako mi ne izdate danas tu potvrdu lekari neće moći da izvrše operaciju. Ona se izdaje za minut. Rekli su da su joj šanse nikakve ako se hitno ne operiše.
- Razumem ja Vas, ali razumite i Vi mene. Došli ste u 12:50. Meni za 10 minuta počinje pauza i posle pauze mi ostaje samo 15 minuta do kraja radnog vremena da zatvorim dan. Znate valjda da radimo do 16h?!
Džep
Najbolnija tačka na čoveku.
- Aj, veži se, bre! Ako naglo zakočim razbićeš glavu na šoferku.
- Ma mani me se, bolan. Gdje može ova bosanska glava da se razbije...
- Pa vrat ćeš slomiti tako.
- Ama, neka ću. Mrsko mi da stavljam ovo.
- OK, kako hoćeš. Pet soma je ovde kazna, pa kad te udare po džepu...
- Uh, 'bem ti. Evo, stavljam, stavljam.
Postumno odlikovanje
Orden koji se dodeljuje zaslužnima nakon što su se ovi pozdravili sa razumom.
- Deda, stigao ti poziv, hoće da te odlikuju za oslobođenje Beograda 1944. godine.
- E, sećam se k'o da je juče bilo. Beograd pun pedera, mi izašli napolje da rašćeramo, Vuk ide napred 'Svi, svi, svi, svi, svi!', na grudi mu zalepili Otpor, a ja u tenku, Vlade Divac vozi, jedva uš'o. Neka kiša napala, poplava, najbolje se snaš'o Igor Milanović u vodurini i GOOOOOOOOOOOOOOOOOOOL!!!!!! To, rođačeeeeeee, viče Knežević! I Jugoslavija postade svetski šampion.
Nije on kriv
Nekad otupe sva čula zbog voljene osobe, ali pre njih strada razum. Dakle, prvo ćemo među racionalnim, a zatim i iracionalnim stvarima da tražimo opravdanje za kojekakva devijantna ponašanja. Tu je već stradao razum i razloge pronalazimo u svemu drugom i krivicu bacamo na sve druge, pa i više sile.
Onda sledi druga faza. Otkazivanje čula. Kada vidimo da stavlja petarde komšijinom psu u usta ili čujemo da psuje majci majku ili nanosi fizički bol... Ma ne... Oči nisu dobro videle, ni uši čule, ni koža osetila.
Sve je lakše priznati nego da smo pogrešili u vaspitanju, zavoleli pogrešnu osobu ili da nas je, jednostavno, Bog zbližio sa nekim retardom koga moraš voleti po default-u.
Nije što je moj, al' je mnogo dobar momak. Ne pitaj kol'ko. Al' nije imao sreće u životu, ama nimalo. Prvo ga izbace iz osnovne posle ekskurzije. Al' nije on bio kriv. Šta zna dete, napile ga bitange, pa ga nagovorili da pipka nastavnice, guzicu da pokazuje direktoru.
Eto, posle je mor'o i u dom, ostadosmo bez kuće, šta će dete, počeo da kocka, nije išao u školu, pa mor'o negde. I nije imao sreće na kocki, eto ti. Baš ga nije htela. A i barabe pustile ga, on jes' imao fine brčiće i sve, al' da su pogledali malo bolje, vidi se da je falsifikov'o ličnu kartu. Ej, petn'es' godina im'o tad. U domu se baš i nije snaš'o. Neki ludi vaspitači ne pitaj. Ovaj jedan ga valjda nap'o, on mučenik šta će, dograbio šta je im'o pri ruci, pa ga tuk'o po glavi dok se nije uverio da se odbranio. Prep'o se bio valjda. Al', u zatvoru se posle snaš'o, odatle nisu hteli da ga izbace, još ga zadržali. Sa' će još malo da izađe.
Mi skućili opet za to vreme. Valjda ću dočekati da izađe. Ili valjda neću. Otkud znam.