Finalna scenografska potrepština u seksi-scenama holivudskih filmova. Nakon emotivnog i telesnog razgoljavanja, glumica posle orgazma ima nasušnu potrebu da se uvije u čaršav, tako da partner ne može da je vidi golu.
Kreće akcija.
1. On skače na nju kao napaljeni nerast. Skida odeću sa nje i ljubi je po vratu. U naletu strasti izleće masa neartikulisanih zvukova. Skida joj majicu, ali joj se grudi ne vide pošto su snimane tako da ih prekriva vaza od terakote na noćnom stočiću.
2. Svlačenje se nastavlja ubrzanim kontinuitetom. Ona već vrišti nemoćnim glasom priklatog svinjčeta. Skida svog partnera, čija se zadnjica ne vidi jer je zaklanja Samsungov toster postavljen na dasku za peglanje.
3. Skida joj gaće. Kamerman snima iz ptičije perspektive. Sada scenu seksa zaklanjaju rogovi jelena koji su okačni na zid lovačkog doma u kom se odvija ova erotska katarza.
4. Vrhunac seksa. Slike na zidovima se tresu od naleta strasti. Osećaju se tektonska pomeranja pod krevetom. On prekriva njenu dojku bližu kameri svojom desnom rukom, a levu postavlja na vatreni pojas Pacifika.
5. Kraj seksa. Prikaz jutra čije Sunce kupa ova dva razigrana bića. On joj donosi kafu u bade-mantilu i budi je. Ona, čim otvori oči, umotava se u prekrivač od samurovine iz nekog samo njoj znanog razloga.
Višedecenijsko istraživanje poremećaja koji je u načunim krugovima poznat kao "nostalgična verbalna dijareja". Zasniva se na naglašavanju kontrasta između današnje omladine koja ne zna šta je život i nekadašnje omladine koja je u zdravlju i veselom raspoloženiju proživela svoje mlade godine na pravi način.
Zlatni sponzor ovog istraživanja je sajt vukajlija.com
vukajlija.com, 2011.
Joxy86: Svi mi koji smo pili mleko iz flaše, gledali Kremenka i Kamenka, jeli pačija govna umesto dudinja... Svi mi koji nismo znali za hanzaplast nego smo ranu polivali rakijom. Svi mi koji smo plakali gledajući Kasandru, svi mi koji smo umesto lepka za papir koristili brašno i vodu, svi mi koji smo jeli žvake sa samolepljivim sličicama za pedeset para. Nismo znali za Fejsbuk i ostale gluposti, prijatelje smo sretali na ulici, a ne na četu. Svi mi koji nismo imali mobilne telefone od prvog osnovne. Isprljaš se u blatu posle partije klikera, vratiš se kući, a mama ti opali šamarčinu jer mora tvoju majicu da pere na ruke. I preživeli smo!
woocayleeya.eu, 2033.
Zozy1997: Swi mi kojima nije bilo teshko da nauche Serbian language sa chak 30 slova, swi mi koji smo English prichali samo pred parents da ne skontaju o chemu talkujemo, svi mi koji smo znali i tjirilicu, chak i danas dosta rememberujemo (pre neki day uspela sam da se setim chak 17 slova)... Nismo dobijali airplanes chim krenemo u prvi osnovne. Morali smo da hodamo nogama!!! Prijatelje nismo pravili u kompjuterskim programima, vetj smo imali prave prijatelje koje smo dodavali na stari dobri Facebook. Sami smo chitali knjige i sami smo jeli. Neki su morali i da kuvaju on their own. Zadrzish se na Fece-u do tri ujutro i mama te ishamara jer si se toliko zadrzhao sa friendovima. I prezhiveli smo!
Hardkor folk u vidu krajiške muzike nazvan po zbirci pripovedaka Petra Kočića.
Prvi susret sa krajiškom muzikom pamti se celog života. To je epohalni trenutak, otkrovenje, tektonsko pomeranje bića i bivstvujućeg. Naročito ako su vas u svet nostalgičnih milozvuka uveli Žare i Goci, dva glasa, dva čoveka, dva idola, dve institucije.
Pred njihovim notama pada svaka podela muzike, sve dive i krasive, starlete i kokete, bendovi i trendovi, zvezde i Zvezde Granda, a naročito Ekstra Nena. Zaboravljaš hitove Bate i Seke, sve pevačice koje su prefiks za estradno ime pozajmile iz reklama za uloške, sve patetične i hermetične tekstove, sve Farmere i šarmere, hormone i silikone, botoks i ab-tronik iz Top Šopa. Zaboravljaš Vendi, Indi i Sendi. Kartu bez povratka dobijaju i Lepa Brena i Stara Migrena, sve emisije "Grand parade" i "Sveta estrade". Odlučuješ da skineš sa zidova sve postere Saše Popovića.
Po celi dan slušaš "Radio Krajinu", deseteračke vapaje za domovinom, njivom, ognjištem i imanjem, đedom i ćaćom, toplom pivom, izdatim đeneralima, slaninom i ladovinom.
Svestan si toga da su Žare i Goci pomerili granice. Budući da je tematika njihovih pesama izuzetno širokog spektra, goni te na suze i emotivni preobražaj. Počinješ nekontrolisano da plačeš i dobijaš ponudu od industrije papirnih maramica i toalet-papira "Paloma" da postaneš njihova maskota. Plačeš jer se rađa jedan novi čovek u tebi, a svaki je porođaj bolan. I znaš: Žare i Goci su stubovi naše kulture, neohumanizam, religija u praksi, apstrakcija u formi.
Mrziš kad te pitaju da li više voliš Žareta ili Gocija. To bi bilo kao kad biste majku pitali koje joj je dete draže. Ili koji bi prst manje boleo kad biste ga odsekli. Žare i Goci ne postoje kao pojedinci: tek u njihovom sadejstvu nastaje savršenstvo. Jedan peva, drugi kuka u bekgraundu, pa onda zamene uloge. A tebi toplo oko srca i sve ti se čini da si u raju. Tamo, mesto anđela i harfe- Žare i Goci. Aleluja!
1. Elegijski motivi: Po krčmama širom svijeta plaćao sam ceh, zamišljo sam šator, prekrio ga snijeg.
2. Istorijski motivi: Konobaru, brate, ostani do zore, nikada mi nije bilo gore. O, zašto me prati sreća loša? Izdade me kao Vuk Miloša.
3. Hrišćanski motivi: Ja sam želje ispunio svoje, evo brata - evo krvi moje molio se, postio na vodi - nema brata dok majka ne rodi.
4. Ljubavni motivi: Nikud, jadan, ne mogu od rugla, Olivera, strevila te kugla!
5. Prehrambeno-tehnološki motivi: Pijem pivu, ona pije mene. Kažu da ću pogunut zbog žene. Ako dozna šta se sa mnom zbiva, biće meni ovo zadnja piva.
6. Lajfstajl motivi: Nemoj, rođo, ni po živu glavu bez rakije naručiti kavu. Sok i vodu izbjegavaj vazda - samo tako moreš biti gazda!