Obično starije žene koje, dok udobno sede, viču po gradskom prevozu na mlađe ljude kada uđe neka druga starija žena i uoči da nema mesta da se sedne. Kreću se odvojeno kao individualci, ali deluju u grupama i teraju na crvenilo, stid i momentalno ustajanje sa vašeg trenutnog mesta, bez obzira na to što možda neko slucajno nije primetio da je red da se ustane.

Veliki broj zadovoljnih kupaca nikada ne koristi njegov pravi potencijal. Hocu da kažem da je to računar koji se u Srpskom duhu zove i "prenosivi računar", a niko ga ne prenosi nigde sa kreveta, osim kada ide da spava. Mislim da bi potražnja bila još veća kada bi dodali stavku u karakteristikama "izgleda lepo" ili "sija u mraku". Ako ga ne izmamite od matoraca dok studirate, propustili ste idealnu priliku.

Poznate dve lampice koje su po ideji inženjera trebale da sijaju kada se vrata otvore i da se ugase čim se vrata zatvore. U praksi se pokazalo malo drugačije. Prekidači za svaku posebno lampicu imaju 3 zgloba. Prvi drži konstantno upaljenu sijalicu, drugi skroz kontra a treći obavlja onaj sistem što sam pominjao na početku. U normalnim okolnostiima prekidač je uvek na trećem zglobu, ali naravno postoje i specijalne okolnosti, kada nam svetlo treba i sa zatvorenim vratima. Tada počinje igrarija. Postoje priče da su ljudi uspevali da dovedu sijalicu u to stanje, neki kažu da im se za vreme njihovog životnog veka to desilo jednom, a nama manje srećnim nijednom. U svakom slučaju bilo da vozite ladu, juga, stojadina... ne igrajte se lampicom, jer ce onda ona početi da se poigrava sa vama.

Čovek koji zna osnovne poteze u fudbalu. Uglavnom tip koji stoji u napadu i čeka loptu, kukajući kako njegovi saigrači ništa ne znaju i pritom implicirajući na to da on sve zna. Minimalno ulaganje u kompletnu igru, maksimalno ulaganje u upropašćavanje iste svojom pričom.

Svi znamo najmanje jednog. Covek koji sve zna, sve je prošao i proživeo. Da ga neko pita kako je to postigao sa svojih 20 godina, verovatno bi i za to našao priču. Svaka omanja grupacija sadrži jednog. Obično sin jedinac, razmažen, ima love, nema mozga. Svi znaju da to što priča nije tačno, on zna da to što priča nije tačno, ali priča će se ispričati uvek do kraja.

Nervozna majka koja dolazi ujutru da nas budi. Digne roletnu kao razbojnik, prvi udarac prozora nam otvara prvi put oči, drugi nas cimne. Pokušavamo da zažmurimo jače. Viče sa vrata da je vreme za ustajenje cepajući nam bubne opne uz priču da nas budi već sat vremena, a naravno to je prvi put kako ulazi u sobu tog dana. Mi zapušimo uši. Svlači jorgan sa kreveta dok se tresemo onako vreli od sna. Pravi promaju ostavljajući otvorena vrata i prozor. Mi ostajemo skupljeni u perecu da se smrzavamo i dalje blago nesvesni sta se zapravo desilo.