Vis major
Ситуација у којој те вршњак изда у тренутку у ком ти је потребно да буде на висини задатка.
-...ово ми се никад није десило...
- Верујем.
- (у себи: Ех, Мајоре, Мајоре...)
Marko Kraljević i Otac Gavrentije
Боже мили,чуда великога,
кад се шћаше по Србији Марко,
по Србији, земљи брдовитој,
по планини Турке да затире,
мјесец дана силазио није.
Зажеле се Марко рујна вина,
рујна вина и ракије љуте,
пак он иде Смедереву граду,
свога Шарца вином да напоји.
Таман Марко с'горе силазио,
намрчи се небо баш у подне,
намрчи се равно ниоткуда,
паде тама у сред бијела дана,
засеваше муње и громови,
отвори се бездан са небеса,
а из њега чудна чеза испа'!
Сва је чеза гвожђем сакована,
а фењера к'о на небу звезда,
али нема коње ни волове,
а ни точка ни са једне стране.
У њој седи Оче Гаврентије,
младо момче мркога погледа,
кршног стаса и оштрога гласа,
густе браде,па све до појаса.
Висок јаблан гору надвисио,
обе шаке к'о буздован Марков.
На њему је бијела долама,
бијеља од бијелога снега,
у широке чакшире упасана,
на ногама црни му опанци,
а бијелом жицом преплетени.
Гледа ово Краљевићу Марко,
гледа Марко, оку не верује,
уплаши се да је Шејтан црни,
пак он зове вилу Равијојлу:
,,Равијојло, добра сестро моја,
страшан ме је Усуд задесио,
сиђи данас са облака бела,
сиђи данас, мени да помогнеш,
да Шејтана у пакао вратим!''
Проговара вила Равијојла:
,,Не боји се Краљевићу Марко,
не дај страху да те обузима,
није Шејтан на ливади цветној,
већ је тамо Отац Гаврентије,
из будућности теби дошао,
да ти абер о Србији дадне!''
Крете Марко клецавим кораком,
крете Марко, ал' буздован држи,
Тад га спази Оче Гаврентије,
тад га спази, пак му проговара:
,,Не бој ме се, Краљевићу Марко,
не бој ме се, ти срце јуначко,
ја не дођох кавгу да подевам,
већ ја дођох да ти абер даднем!''
Тад беседи Марко од Прилепа:
,, Казуј Оче, какав абер носиш,
казуј како ми је отаџбина,
јел и даље нога турчинова,
нашу милу, српску земљу гази,
јесмо ли му оков поломили,
ил' га нога по калдрми вуче?!''
Одговара Оче Гаврентије:
,,Све је добро, Марко од Прилепа,
све је добро у Србији нашој:
Српска нога српску земљу гази,
турчин плати,па онда пролази!
Калдрму је асфлат заменио,
глатка џада к'о сиса млађана,
кола више волови не вуку,
већ се сама од себе покрећу!
Цео свет је Србин осветлио,
нема таме, нема ни фењера,
ни фењера, када сунце зађе!
И чезу ову Србин сачини,
сачини, па ме теби посла,
године двеиљадепетнесте,
да ти мрачне мисли растерујем!
Српска нога, свуд' по свету ходи,
чаробну смо жицу сачинили,
све поруке преко ње нам стижу,
беседити можеш са људима,
беседити, и на њ гледати,
чак у трећем вилајету да су,
сваки абер,одмах се прочује.
А и поглед можеш замрзнути,
замрзнути, па жицом послати,
да га раја на хартију стави,
па да гледа са очима твојим.''
Одговара Краљевићу Марко:
-,,Не беседи више, Гаврентије,
сузу ћеш ми натерат' на очи!
Ја сам моју бригу пребринуо,
те сад идем у гору да спавам,
ако ли се Шејтан кад појави,
и зулума поново донесе,
и српску земљу почне газити,
вратиће се Марко да му суди!''
Одговара Оче Гаврентије:
- ,,Остај здраво Краљевићу Марко!''
Засеваше муње са небеса,
неста чезе, неста Гаврентија,
поново се данак разданио,
вратио се Оче свом времену,
вратио се, кући да ужива,
не сећа се да не рече Марку,
Вучиће по земљи да затире!
*ДЕФИНИЦИЈА ПИСАНА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ боље роб...*
Kako je propala država Srbija
Година је 9389., годишњица обележавања косовског боја. Екипа цењене телевизијске станице из УФЕ(Уједињени Француски Емирати, држава настала 4145. године уједињавањем француских муслиманских градова који су претходних векова, један по један, проглашавали независност)у сарадњи са ИДУЕ(историјско друштво Уједињење Европе) снима интервју са деда Вукашином Џоном Фрименом, американизованим Србином,последњим човеком који у себи има српске гене, негде на подручију бивше шумадије, данашњој неподељеној територији око које,деценијама уназад, рат воде Аустроугарска и Велика Албанија.
-,,На данашањи дан, 1389. године, одиграла се једна од најзначајних битки за српски народ-Косовски бој. Срби, предвођени кнезом Лазаром Хребељновићем, сукобише се са Турцима и победише!''
-,,Историјске књиге кажу да су Срби тај рат изгубили?''
-,,Ти косоока да ћутиш,ако ја кажем да смо победили,онда смо победили. Те Ваше ватиканске књиге и лажи не признајем.''
-,,Добро,да чујемо онда од Вас шта заправо десило,зашто Срба,народа који је био супериоран у колективним спортовима,народа који је извозио научнике као Арапи нафту, више нема?''
-,, Овако...почело је то негде кад се Војвода Шешељ победнички вратио из Хага,где су га америчке слуге неправедно држале 11 година. На власти је тада био онај-који-не-сме-бити-именован, марионета запада. По њиховим налозима је,мало по мало,али сваким даном све више уништавао оно мало Србије што преостаде од силних ратова,отцепљења,одуузимања, итд. Војвода је провео 5 година скупљајући снаге и оружије,а онда покупи оних неколико милиона Срба што није емигрирало до тад,збаци зло са власти,и за навек га протера у место горе од самог пакла-у Румунију. Убрзо потом,уђе Србија у савез са Русима. Када је 2031., избио рат између тадашњег С.А.Д.-а и Руса,Амери пустише своје ратне псе-Албанце, да нападну Србију,како би се она леђима окренула према Бугарима,што би даље довело до забадања ножа и заузимања стратешки важних позиција за наставак ратовања. Међутим, Руси спречише Бугаре у последњем тренутку, те Срби прво одбише албански напад, а онда ударише и у контраофанзиву. Прво су повратили Косово, а онда ударише преко Албанске границе, и протераше их у Македонију, где их ови пак сачекаше бајонетима, па им броја преполовише. Преостали Албанци онда преко мора пребегоше у Италију,код рођака и фамилије. Амери у том тренутку одусташе од напада, и настаде период мира, који је трајао неких 100 година.
Онда су Амери успели да усаврше руковање ХААРП-ом, и променише климу у Сибиру,па ударише преко Аљаске, баш тамо где су Руси вазда били најпијанији и најмање се надали нападу. Сва се сила окрете тамо, а нас оставише да штитимо леђа. Мађари су ту видели шансу да поврате Бојводину,па ударише одозго, Албанци преко своје колоније-Црне Горе ударише са југа, а Хрвати, после 14. узастопно изгубљеног финала у последњој секунди, жељни освете, ударише са запада. Ове три државе направише довољно добру диверзију Бугарима да се пришуњају са леђа и КРК!!!''
-,,Нож?''
-,,А шта би друго? И то га сурдукнуше до балчака. Држали смо се неких 6 месеци, али после тога смо морали у повлачење. Једини пут је био на југ, преко Македоније па у Грчку. Грчка је негде у то време поново упала у кризу,па нису могли да нам понуде много тога,сем брода Квин Мери 12 који су добили на поклон од Британаца,који нас је све пребацио у Јужну Америку. На нашу жалост, капетан брода се напио, па нас уместо у Парагвај одвео у Уругвај, где су једва дочекали да нам врате за то што смо их измазали у филму ,,Монтевидео,Бог те видео''. Половина оста на месту мртва, друга се разбежа куд који.''
-,,И од тада сте народ без државе?''
-,,Управо тако. Тада смо на државни грб досликали точак испод орла,по узору на цигане.''
-,,Јесте ли кад покушали да се вратите на огњиште?''
-,,Јесмо,али после много,много времена. 2000 је година прошло од нашег пребега, пре него што се створила шанса да нападнемо. 4101. године,када су Румунски Кинези пробали да прогласе независност у Трансилванији и припоје се Бугарским Кинезима који су у јужном делу те земље прогласили независност годину дана раније, настала је паника међу осталим државама Балакана, ту најпре мислим на Аустроугарску(Мађари после освајања Војводине 2131. године наставили даље и покорили Хрватску,а затим обновили савез са Аустријом), и Нову Грчку(Грчка видела да ће коначно да пропадне па се спојили са Македонцима да би власт имала кога да окриви). Те две државе су решиле да протерају Кинезе са Балкана, а ми смо хтели да искористимо ситуацију,и да се поново населимо у централну Шумадију док нико не гледа. Кад оно међутим...Ушли смо преко Нове Грчке,и негде код Палминграда налетели на Аустроугарске снаге које су се победнички враћале. Кинези, пичке, одмах се разбежали, нису се ни борили. То нам је покварило план, јер није било довољно времена да неопажено прођемо. После тога смо покушавали још пар пута,али безуспешно.''
-,,Ви сто последњи Србин на овом свету,како се осећате поводом тога?''
- ,,Лоше. Јако лоше. Али ми је драго што сам овде. На овом је месту,мој први предак,Гаврило кућу подигао када се доселио. Ту су моји преци живели 400 година пре него што су протерани. ''
- ,,Шта ћете сада да радите,као последњи Србин?''
-,,Даћу Србима један последњи ратни урлик. Челик нас је начинио,*:извлачи сабљу:*,нека нас челик и затре! ОООО МАЂАРИ!!!!! ИМА ЈОШ ЈЕДАН КОЈИ ДИШЕ!!!! ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ! У НАААААПААААААААААААААААААААААААААААААД!!!!!!!
*ДЕФИНИЦИЈА ПИСАНА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ боље роб...*
LJudi koji naručuju „Našu stvar” po kafanama
Пре свега, мајку им јебем!
Скупина дотераних, налицканих, празноглавих, прокретенски настројених покушаја живих бића која долазе у кафану да би се сликала за фејзбуке и при том уништава кафану као институцију и све оно за шта су се истинске кафанџије годинама залагале.
То је она иста багра којој је битније са ким долази и ко ће их тамо видети од тога да ли певаљка стварно зна да пева. Она иста багра, која наручује само песме Мирослава Илића и Томе Здравковића, јербо су сви остали правили музику коју слушају само сељани. Она иста багра која под појам народне музике сврстава и гранд продукцију. Она иста багра која те гледа са висине ако седиш у кафани а претходно ниси провео 6 сати испред огледала спремајући се за исту. Она иста багра која нема своје мисли, него размишља онако како јој други кажу. Она иста багра која не иде у кафану зато што воли,већ зато што су чули да је то сад у моди. Неко им рек'о.
И сад, кад су им сервирали једну од највећих говнурди у историји човечанства,замотану у жути украсни папир, уз причу како је то у циљу очувања српске традицији, сви се утркују да покажу како су баш они прави кафански боеми каквих више нема.
Семе им се затрло!
Бар можеш одмах да их препознаш.
Lipsati
У пренесеном значењу, бити преморен, пасти с' ногу, бити мртав уморан.
- Пуф, пуф, пуф, уф, јебем ти лифт, пуф, и степенице, пуф, и 13. спрат, и оног ко ме наговори да напустим село и дођем овде... Уф, уф... ЖЕНОООООО! Стиг'о сам, дај нешто да се једе! Жено, где си бре?!
- Ево ме у соби!
- Па шта ћеш тамо, што ниси у кујни?!
- Па дођи овамо, свињо једна!
- Шта ћеш бре који ку.... Е јеби га.
- Шта је било? Не свиђа ти се? Па пола града сам обишла да нађем костим медицинске сестре, немој сад да ми кажеш да не ваља!
- Џаба си се трудила, нећеш бити јебана.
- Стоко, само ти је битно да дођеш кући да се наждереш као свиња! Месец дана ништа, па имам и ја душу, нечовеку један!
- Чекај бре лебтејебо, није да нећу, него не могу женска главо, 15 тона угља сам данас претоварио, липс'о сам! Немој сад да ме зајебаваш, ево, сутра обећавам!
- Аха, знам ја то твоје сутра!
- Ма да се носиш бре у пизду материну, ако те толико у'ватило терање, иди лепо код Бранка, реци ја сам те послао, пријебало ти се, нек' те избамбуса човек, па се врати лепо кући да смоташ сарме, а ја одох да прилегнем мало. Ај уздравље!
Seminar
Ветеринарски сленг за оплодњу.
- Шта радиш сутра?
- Имам неки семинар.
- Где?
- Ма звао ме Мика Коза да му осеменим краву.
Premotaj
Слушај синовац, немам ја два живота да те слушам како растежеш причу до прекосутра, него лепо пређи на ствар, и само у кратким цртама. Молим.
- К'о те нашминк'о?
- Пендула, синоћ код Јоке у кафани.
- Како, зашто?
- Устанем ја јуче негде око поднева, и зове ме Ђоле да се на...
- Јао брате, ти сваку причу причаш од Кулина Бана, дај премотај мало, мајке ти.
- Аха, па ништа, ја нешто добацивао Јеци, нисам ни видео да је он ту, и видиш, следећа сцена, шурикен у главу, две-три песнице, па ме мало шутирао по паркингу.
- Кекекеке.
Par gaća i dva para uspomena
Пртљаг.
Веома посебан пртљаг. Онај који се носи на пут без повратка. Сад, многи од вас ће помислити да се ради о смрти, али не. ради се о бежању. Одливу мудрозбора и мудросера. Сиротињи која јури голи живот, мајсторима, професорима, докторима, обичној и необичној багри која је решила да своју срећу тражи другде. Да свој зној наплати и живи достојанствено,онако како овде никад неће моћи.
У ово побегуље се не могу укључити и деца гастарбајтера. Али њихови родитељи могу, ако су први у свој породици који су решили да оду. Нико се није родио са жељом да побегне одавде. Једноставно те нешто натера. Пробудиш се један дан, схватиш да имаш одређени број година, црнчиш и диринчиш поштено,баш онако како те је покојни ћале учио, а ни кучета ни мачета, ни рода ни порода, само тријестину година у гузици. То је све што имаш. ПОла живота проживео, где си био-нигде, шта си радио-ништа. А године иду све брже. Страх, бес, љутња, помирење, мисао, распитивање, одлука, и- пакујеш се. Гаће и једна фотографија у ранац, а слику дворишта спакујеш негде у глави, као и боју старог црепа и мирис липе. И пичиш.
Да се не вратиш.
- Куме, звао сам те да се опростимо.
- Шта кењаш бре? У уторак идемо код Миће Козе на роштиљ, јес' заборавио?
- Без мене куме. Одлазим.
- Где?
- Не знам. Нашао сам превоз до Франкфурта, а после ћу да видим.
- Какав Франкфурт, који ти је?
- Морам.
- Добро, и кад се враћаш?
- Ако Бог да, никад.
- Е, не терај ме да уберем тарабу, знаш да умем да повитлам са њом.
- Озбиљан сам, куме. Нема мени овде живота. Не могу више.
- Е па фала курцу ако је тако. Кад сам ти је говорио да то урадиш? Студент генерације, 10 година без посла, живи у подруму зграде. Бежи, само што даље. Ево ти 50 јура нек ти се нађе, немам више.
- Немој куме, не треба.
- Држи те паре и не сери. Нек' ти је срећан пут. Јави се некад, да знам јел си жив.
Cvećka
Цвећка је израз који представља теоријско савршенство у погледу понашања појединца. Наравно, пошто на овим просторима никада није достигнут ниво чак ни приближан перфекцији, углавном се користи за разбијање изненадног напада потраживања космичке правде код саговорника који је разочаран тренутним развојем догађаја, и потсећање истог на недела из прошлости.
- Замисли, молим те, Ђура продао Јоци Носоњи ону парцелу на гробљу што сам хтео да купим! Па како га није срамота, говедо једно, рођену би мајку за грејпфрут продао!
- уф, уф, а тебе су гајили у саксији и редовно заливали?! Покрао си пола Заставе, а сад ту нешто кењаш...
Preći na stvar
Слушај побратиме, немам ја времена да се ту са тобом натежем, зато зајеби паламуђевину и причај шта ти треба.
- 'Де си деда, 100 година, како си ми старино мила, знаш да теве твој ун...
- Добро је пиздолизац, пређи на ствар, није ми још толико живота остало.
- Дај неке паре...
- Нема, попио сам.
Mućkalica
Оно говно за масажу главе.
- Никола, па стоко једна, шта радиш то?!
- То је мућкалица, и служи за јаја!
K'o Saša Popović dalje ide
Модерна верзија оне старе: к'о Шваба тралала.
Као што је Шваба јахао ђавола, тако Сале јаше оне покушаје певача у недоглед понављајући свима добро познате речи.
*2156. година, ноћ пред битку за ослобођење Шумадије од терора румунских Кинеза*
- Господине генерале, стигла појачања из дијаспоре!
- Дај папире да видимо ко нам дошао... * Војвода Шешељ*,организација родољуба из срспког Цириха, дооообро, *Удружење српских синова Карађорђе-Чикаго*, добро, да видимо даље, *Дражини синови* Буенос Ајрес, Аргентина, тако је соколови моји, јес' вид'о Радивоје, пола света прешли да бране свету српску земљу, браво јуначине! Чек... Шта је ово, крвтиисусовујебем?!
- Вие сте наши братя и ние винаги ще бъде с вас!
- Мурш Бугарине огавни, понављаш то к'о Саша Поповић даље иде, неш нас зајебати и овај пут! Кољи Радивоје!
Kao švaba tralala
Израз који се употребљава да би се описала особа која у недоглед понавља исту причу, или изнова понавља један поступак.
Настао је од неке старе немачке приче, у којој су заједно путовали Немац(Шваба) и ђаво. Пошто је пут био веома дугачак, договоре се да се наизменично носе на кркаче и да период ношења буде одређен песмом,тј. да онај који јаше пева, па кад заврши са песмом да замене места. Прво је узјахао ђаво,и отпевао своју, а онда је Шваба узјахао ђавола и певао тралала све до краја пута.
А јес' био луд, јеб'о га ћаћа(прим.аут.).
- Е, да вам причам што сам јеб...
- Добро је брате, јеб'о си Милицу Цвајту прошле године, причаш ту причу сваке суботе. К'о шваба тралала. Батали више.
Ostaviti na cedilu
Још један прастари сеоски израз који се и дан данас користи.
Данашња верзија је краћа од оригинала који је гласио: "Оставити (остати) као брабоњак (говно) на цедилу". Наиме, приликом муже оваца или коза, дешавало се да брабоњци који се залепе за вуну (тарзанчићи), упадну у кофу са млеком, те је било потребно да се млеко процеди пре употребе.
Отуда потиче и суштина израза: оставити или бити остављен, напуштен и осрамоћен.
- ОДЛАЗИШ, ОДЛАЗИШ, РУШИШ МИ СНЕЕЕЕЕЕЕЕЕ, ЈАО КУРВО, НА ЦЕДИЛУ МЕ ОСТАВИ, СЛАЂО, ДАЈ РУБИНА!
Nema gore bolesti od poštenja
У ово време, у овој држави, нема.
Све се некако да излечити, али поштење, јок. То није ствар избора, нити се учи, човек се некако са тим роди, и то му остаје за цео живот. У неком другом универзуму би то била добра ствар, вредна поштовања, али не и овде. Што си бољи,то те више трпају,што се више трудиш, више се они труде да те сјебу. Знаш ти врло добро где живиш и како, знаш да се то не исплати, знаш да стока пролази боље од тебе,па се онда запиташ,чекај, што сам ја блесав? Шта, ја не могу да будем олош? Могу брате,и те како. Чврсто решиш да будеш Баздимир, да не јебеш живу силу, само своје дупе да гледаш,али не може. Не иде. Сажалиш се на прву жртву на коју наиђеш и баталиш замисао. Мрзиш себе неко време што си пичка, што не можеш да испуниш обећање дато себи, али се вратиш на стазе поштења. И тако у круг. Једина утеха ти дође веровање у неку космичку правду.
Ваљда неко све то одозго гледа.
Гледа курац.
- Како иде побратиме,како живиш?
- Ех, како... Истерали ме са посла да би се запослила нека татина упишуља, жена не ради, двоје деце на факултету, шверцујем турске танге и продајем на бувљаку да преживим. Ти?
- Милина. Сјебао сам неке сељаке за малине, да виш' џипа што сам купијо.
Ciknuti
Последњи пут испустити ваздух из плућа уз нешто налик на јаук.
Бацити кашику, отегнути папке, одапети, отићи Богу на истину...
Једноставно, издахнути.
- Деда, 'ајде да се играмо! Деда? ДЕДА?!
- Спава деда сине, иди играј се напољу. Добро бре Мирославе, отац ти је цикнуо пре два дана, кад мислиш да га са'рањујемо?
- После првог!
Picnuti
Извршити минимално померање како би се нашао савршени положај.
- Не тако светибоговејебем,накриво си окачио,пицни је мало на лево! То лутко... Ништа више! НЕ! Е јеби га...
------------------------------------------------------------------------
- Не тако светибоговејебем, на другу страну гурај. Још мало... Још мало... Пицни га још само мало на лево! То пастуве, сад ме јеби!