Situacija u kojoj te vršnjak izda u trenutku u kom ti je potrebno da bude na visini zadatka.
-...ovo mi se nikad nije desilo...
- Verujem.
- (u sebi: Eh, Majore, Majore...)
Pisano za takmičenje u strajizmima.
Rečnik / autori
OG
Otac Gavrentije
3× u prvih 100na Vukajliji od maj 2011.viđen 20. mar 2017.
305 definicija16 odabranih12.249 poena
Kreten kog srećeš svaki dan.
Pisano za takmičenje u strajizmima.
Rasprodaja rekvizita pozorišta u stečaju.
Pisano za takmičenje u strajizmima.
Bože mili,čuda velikoga,
kad se šćaše po Srbiji Marko,
po Srbiji, zemlji brdovitoj,
po planini Turke da zatire,
mjesec dana silazio nije.
Zažele se Marko rujna vina,
rujna vina i rakije ljute,
pak on ide Smederevu gradu,
svoga Šarca vinom da napoji.
Taman Marko s'gore silazio,
namrči se nebo baš u podne,
namrči se ravno niotkuda,
pade tama u sred bijela dana,
zasevaše munje i gromovi,
otvori se bezdan sa nebesa,
a iz njega čudna čeza ispa'!
Sva je čeza gvožđem sakovana,
a fenjera k'o na nebu zvezda,
ali nema konje ni volove,
a ni točka ni sa jedne strane.
U njoj sedi Oče Gavrentije,
mlado momče mrkoga pogleda,
kršnog stasa i oštroga glasa,
guste brade,pa sve do pojasa.
Visok jablan goru nadvisio,
obe šake k'o buzdovan Markov.
Na njemu je bijela dolama,
bijelja od bijeloga snega,
u široke čakšire upasana,
na nogama crni mu opanci,
a bijelom žicom prepleteni.
Gleda ovo Kraljeviću Marko,
gleda Marko, oku ne veruje,
uplaši se da je Šejtan crni,
pak on zove vilu Ravijojlu:
,,Ravijojlo, dobra sestro moja,
strašan me je Usud zadesio,
siđi danas sa oblaka bela,
siđi danas, meni da pomogneš,
da Šejtana u pakao vratim!''
Progovara vila Ravijojla:
,,Ne boji se Kraljeviću Marko,
ne daj strahu da te obuzima,
nije Šejtan na livadi cvetnoj,
već je tamo Otac Gavrentije,
iz budućnosti tebi došao,
da ti aber o Srbiji dadne!''
Krete Marko klecavim korakom,
krete Marko, al' buzdovan drži,
Tad ga spazi Oče Gavrentije,
tad ga spazi, pak mu progovara:
,,Ne boj me se, Kraljeviću Marko,
ne boj me se, ti srce junačko,
ja ne dođoh kavgu da podevam,
već ja dođoh da ti aber dadnem!''
Tad besedi Marko od Prilepa:
,, Kazuj Oče, kakav aber nosiš,
kazuj kako mi je otadžbina,
jel i dalje noga turčinova,
našu milu, srpsku zemlju gazi,
jesmo li mu okov polomili,
il' ga noga po kaldrmi vuče?!''
Odgovara Oče Gavrentije:
,,Sve je dobro, Marko od Prilepa,
sve je dobro u Srbiji našoj:
Srpska noga srpsku zemlju gazi,
turčin plati,pa onda prolazi!
Kaldrmu je asflat zamenio,
glatka džada k'o sisa mlađana,
kola više volovi ne vuku,
već se sama od sebe pokreću!
Ceo svet je Srbin osvetlio,
nema tame, nema ni fenjera,
ni fenjera, kada sunce zađe!
I čezu ovu Srbin sačini,
sačini, pa me tebi posla,
godine dveiljadepetneste,
da ti mračne misli rasterujem!
Srpska noga, svud' po svetu hodi,
čarobnu smo žicu sačinili,
sve poruke preko nje nam stižu,
besediti možeš sa ljudima,
besediti, i na nj gledati,
čak u trećem vilajetu da su,
svaki aber,odmah se pročuje.
A i pogled možeš zamrznuti,
zamrznuti, pa žicom poslati,
da ga raja na hartiju stavi,
pa da gleda sa očima tvojim.''
Odgovara Kraljeviću Marko:
-,,Ne besedi više, Gavrentije,
suzu ćeš mi naterat' na oči!
Ja sam moju brigu prebrinuo,
te sad idem u goru da spavam,
ako li se Šejtan kad pojavi,
i zuluma ponovo donese,
i srpsku zemlju počne gaziti,
vratiće se Marko da mu sudi!''
Odgovara Oče Gavrentije:
- ,,Ostaj zdravo Kraljeviću Marko!''
Zasevaše munje sa nebesa,
nesta čeze, nesta Gavrentija,
ponovo se danak razdanio,
vratio se Oče svom vremenu,
vratio se, kući da uživa,
ne seća se da ne reče Marku,
Vučiće po zemlji da zatire!
DEFINICIJA PISANA ZA TAKMIČENjE bolje rob...
Godina je 9389., godišnjica obeležavanja kosovskog boja. Ekipa cenjene televizijske stanice iz UFE(Ujedinjeni Francuski Emirati, država nastala 4145. godine ujedinjavanjem francuskih muslimanskih gradova koji su prethodnih vekova, jedan po jedan, proglašavali nezavisnost)u saradnji sa IDUE(istorijsko društvo Ujedinjenje Evrope) snima intervju sa deda Vukašinom Džonom Frimenom, amerikanizovanim Srbinom,poslednjim čovekom koji u sebi ima srpske gene, negde na područiju bivše šumadije, današnjoj nepodeljenoj teritoriji oko koje,decenijama unazad, rat vode Austrougarska i Velika Albanija.
-,,Na današanji dan, 1389. godine, odigrala se jedna od najznačajnih bitki za srpski narod-Kosovski boj. Srbi, predvođeni knezom Lazarom Hrebeljnovićem, sukobiše se sa Turcima i pobediše!''
-,,Istorijske knjige kažu da su Srbi taj rat izgubili?''
-,,Ti kosooka da ćutiš,ako ja kažem da smo pobedili,onda smo pobedili. Te Vaše vatikanske knjige i laži ne priznajem.''
-,,Dobro,da čujemo onda od Vas šta zapravo desilo,zašto Srba,naroda koji je bio superioran u kolektivnim sportovima,naroda koji je izvozio naučnike kao Arapi naftu, više nema?''
-,, Ovako...počelo je to negde kad se Vojvoda Šešelj pobednički vratio iz Haga,gde su ga američke sluge nepravedno držale 11 godina. Na vlasti je tada bio onaj-koji-ne-sme-biti-imenovan, marioneta zapada. Po njihovim nalozima je,malo po malo,ali svakim danom sve više uništavao ono malo Srbije što preostade od silnih ratova,otcepljenja,oduuzimanja, itd. Vojvoda je proveo 5 godina skupljajući snage i oružije,a onda pokupi onih nekoliko miliona Srba što nije emigriralo do tad,zbaci zlo sa vlasti,i za navek ga protera u mesto gore od samog pakla-u Rumuniju. Ubrzo potom,uđe Srbija u savez sa Rusima. Kada je 2031., izbio rat između tadašnjeg S.A.D.-a i Rusa,Ameri pustiše svoje ratne pse-Albance, da napadnu Srbiju,kako bi se ona leđima okrenula prema Bugarima,što bi dalje dovelo do zabadanja noža i zauzimanja strateški važnih pozicija za nastavak ratovanja. Međutim, Rusi sprečiše Bugare u poslednjem trenutku, te Srbi prvo odbiše albanski napad, a onda udariše i u kontraofanzivu. Prvo su povratili Kosovo, a onda udariše preko Albanske granice, i proteraše ih u Makedoniju, gde ih ovi pak sačekaše bajonetima, pa im broja prepoloviše. Preostali Albanci onda preko mora prebegoše u Italiju,kod rođaka i familije. Ameri u tom trenutku odustaše od napada, i nastade period mira, koji je trajao nekih 100 godina.
Onda su Ameri uspeli da usavrše rukovanje HAARP-om, i promeniše klimu u Sibiru,pa udariše preko Aljaske, baš tamo gde su Rusi vazda bili najpijaniji i najmanje se nadali napadu. Sva se sila okrete tamo, a nas ostaviše da štitimo leđa. Mađari su tu videli šansu da povrate Bojvodinu,pa udariše odozgo, Albanci preko svoje kolonije-Crne Gore udariše sa juga, a Hrvati, posle 14. uzastopno izgubljenog finala u poslednjoj sekundi, željni osvete, udariše sa zapada. Ove tri države napraviše dovoljno dobru diverziju Bugarima da se prišunjaju sa leđa i KRK!!!''
-,,Nož?''
-,,A šta bi drugo? I to ga surduknuše do balčaka. Držali smo se nekih 6 meseci, ali posle toga smo morali u povlačenje. Jedini put je bio na jug, preko Makedonije pa u Grčku. Grčka je negde u to vreme ponovo upala u krizu,pa nisu mogli da nam ponude mnogo toga,sem broda Kvin Meri 12 koji su dobili na poklon od Britanaca,koji nas je sve prebacio u Južnu Ameriku. Na našu žalost, kapetan broda se napio, pa nas umesto u Paragvaj odveo u Urugvaj, gde su jedva dočekali da nam vrate za to što smo ih izmazali u filmu ,,Montevideo,Bog te video''. Polovina osta na mestu mrtva, druga se razbeža kud koji.''
-,,I od tada ste narod bez države?''
-,,Upravo tako. Tada smo na državni grb doslikali točak ispod orla,po uzoru na cigane.''
-,,Jeste li kad pokušali da se vratite na ognjište?''
-,,Jesmo,ali posle mnogo,mnogo vremena. 2000 je godina prošlo od našeg prebega, pre nego što se stvorila šansa da napadnemo. 4101. godine,kada su Rumunski Kinezi probali da proglase nezavisnost u Transilvaniji i pripoje se Bugarskim Kinezima koji su u južnom delu te zemlje proglasili nezavisnost godinu dana ranije, nastala je panika među ostalim državama Balakana, tu najpre mislim na Austrougarsku(Mađari posle osvajanja Vojvodine 2131. godine nastavili dalje i pokorili Hrvatsku,a zatim obnovili savez sa Austrijom), i Novu Grčku(Grčka videla da će konačno da propadne pa se spojili sa Makedoncima da bi vlast imala koga da okrivi). Te dve države su rešile da proteraju Kineze sa Balkana, a mi smo hteli da iskoristimo situaciju,i da se ponovo naselimo u centralnu Šumadiju dok niko ne gleda. Kad ono međutim...Ušli smo preko Nove Grčke,i negde kod Palmingrada naleteli na Austrougarske snage koje su se pobednički vraćale. Kinezi, pičke, odmah se razbežali, nisu se ni borili. To nam je pokvarilo plan, jer nije bilo dovoljno vremena da neopaženo prođemo. Posle toga smo pokušavali još par puta,ali bezuspešno.''
-,,Vi sto poslednji Srbin na ovom svetu,kako se osećate povodom toga?''
- ,,Loše. Jako loše. Ali mi je drago što sam ovde. Na ovom je mestu,moj prvi predak,Gavrilo kuću podigao kada se doselio. Tu su moji preci živeli 400 godina pre nego što su proterani. ''
- ,,Šta ćete sada da radite,kao poslednji Srbin?''
-,,Daću Srbima jedan poslednji ratni urlik. Čelik nas je načinio,:izvlači sablju:,neka nas čelik i zatre! OOOO MAĐARI!!!!! IMA JOŠ JEDAN KOJI DIŠE!!!! ZA KRALjA I OTADžBINU! U NAAAAAPAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAD!!!!!!!
DEFINICIJA PISANA ZA TAKMIČENjE bolje rob...
Pre svega, majku im jebem!
Skupina doteranih, nalickanih, praznoglavih, prokretenski nastrojenih pokušaja živih bića koja dolaze u kafanu da bi se slikala za fejzbuke i pri tom uništava kafanu kao instituciju i sve ono za šta su se istinske kafandžije godinama zalagale.
To je ona ista bagra kojoj je bitnije sa kim dolazi i ko će ih tamo videti od toga da li pevaljka stvarno zna da peva. Ona ista bagra, koja naručuje samo pesme Miroslava Ilića i Tome Zdravkovića, jerbo su svi ostali pravili muziku koju slušaju samo seljani. Ona ista bagra koja pod pojam narodne muzike svrstava i grand produkciju. Ona ista bagra koja te gleda sa visine ako sediš u kafani a prethodno nisi proveo 6 sati ispred ogledala spremajući se za istu. Ona ista bagra koja nema svoje misli, nego razmišlja onako kako joj drugi kažu. Ona ista bagra koja ne ide u kafanu zato što voli,već zato što su čuli da je to sad u modi. Neko im rek'o.
I sad, kad su im servirali jednu od najvećih govnurdi u istoriji čovečanstva,zamotanu u žuti ukrasni papir, uz priču kako je to u cilju očuvanja srpske tradiciji, svi se utrkuju da pokažu kako su baš oni pravi kafanski boemi kakvih više nema.
Seme im se zatrlo!
Bar možeš odmah da ih prepoznaš.
U prenesenom značenju, biti premoren, pasti s' nogu, biti mrtav umoran.
- Puf, puf, puf, uf, jebem ti lift, puf, i stepenice, puf, i 13. sprat, i onog ko me nagovori da napustim selo i dođem ovde... Uf, uf... ŽENOOOOOO! Stig'o sam, daj nešto da se jede! Ženo, gde si bre?!
- Evo me u sobi!
- Pa šta ćeš tamo, što nisi u kujni?!
- Pa dođi ovamo, svinjo jedna!
- Šta ćeš bre koji ku.... E jebi ga.
- Šta je bilo? Ne sviđa ti se? Pa pola grada sam obišla da nađem kostim medicinske sestre, nemoj sad da mi kažeš da ne valja!
- Džaba si se trudila, nećeš biti jebana.
- Stoko, samo ti je bitno da dođeš kući da se naždereš kao svinja! Mesec dana ništa, pa imam i ja dušu, nečoveku jedan!
- Čekaj bre lebtejebo, nije da neću, nego ne mogu ženska glavo, 15 tona uglja sam danas pretovario, lips'o sam! Nemoj sad da me zajebavaš, evo, sutra obećavam!
- Aha, znam ja to tvoje sutra!
- Ma da se nosiš bre u pizdu materinu, ako te toliko u'vatilo teranje, idi lepo kod Branka, reci ja sam te poslao, prijebalo ti se, nek' te izbambusa čovek, pa se vrati lepo kući da smotaš sarme, a ja odoh da prilegnem malo. Aj uzdravlje!
Veterinarski sleng za oplodnju.
- Šta radiš sutra?
- Imam neki seminar.
- Gde?
- Ma zvao me Mika Koza da mu osemenim kravu.
Slušaj sinovac, nemam ja dva života da te slušam kako rastežeš priču do prekosutra, nego lepo pređi na stvar, i samo u kratkim crtama. Molim.
- K'o te našmink'o?
- Pendula, sinoć kod Joke u kafani.
- Kako, zašto?
- Ustanem ja juče negde oko podneva, i zove me Đole da se na...
- Jao brate, ti svaku priču pričaš od Kulina Bana, daj premotaj malo, majke ti.
- Aha, pa ništa, ja nešto dobacivao Jeci, nisam ni video da je on tu, i vidiš, sledeća scena, šuriken u glavu, dve-tri pesnice, pa me malo šutirao po parkingu.
- Kekekeke.
Prtljag.
Veoma poseban prtljag. Onaj koji se nosi na put bez povratka. Sad, mnogi od vas će pomisliti da se radi o smrti, ali ne. radi se o bežanju. Odlivu mudrozbora i mudrosera. Sirotinji koja juri goli život, majstorima, profesorima, doktorima, običnoj i neobičnoj bagri koja je rešila da svoju sreću traži drugde. Da svoj znoj naplati i živi dostojanstveno,onako kako ovde nikad neće moći.
U ovo pobegulje se ne mogu uključiti i deca gastarbajtera. Ali njihovi roditelji mogu, ako su prvi u svoj porodici koji su rešili da odu. Niko se nije rodio sa željom da pobegne odavde. Jednostavno te nešto natera. Probudiš se jedan dan, shvatiš da imaš određeni broj godina, crnčiš i dirinčiš pošteno,baš onako kako te je pokojni ćale učio, a ni kučeta ni mačeta, ni roda ni poroda, samo trijestinu godina u guzici. To je sve što imaš. POla života proživeo, gde si bio-nigde, šta si radio-ništa. A godine idu sve brže. Strah, bes, ljutnja, pomirenje, misao, raspitivanje, odluka, i- pakuješ se. Gaće i jedna fotografija u ranac, a sliku dvorišta spakuješ negde u glavi, kao i boju starog crepa i miris lipe. I pičiš.
Da se ne vratiš.
- Kume, zvao sam te da se oprostimo.
- Šta kenjaš bre? U utorak idemo kod Miće Koze na roštilj, jes' zaboravio?
- Bez mene kume. Odlazim.
- Gde?
- Ne znam. Našao sam prevoz do Frankfurta, a posle ću da vidim.
- Kakav Frankfurt, koji ti je?
- Moram.
- Dobro, i kad se vraćaš?
- Ako Bog da, nikad.
- E, ne teraj me da uberem tarabu, znaš da umem da povitlam sa njom.
- Ozbiljan sam, kume. Nema meni ovde života. Ne mogu više.
- E pa fala kurcu ako je tako. Kad sam ti je govorio da to uradiš? Student generacije, 10 godina bez posla, živi u podrumu zgrade. Beži, samo što dalje. Evo ti 50 jura nek ti se nađe, nemam više.
- Nemoj kume, ne treba.
- Drži te pare i ne seri. Nek' ti je srećan put. Javi se nekad, da znam jel si živ.
Rmpalija u službi zaštite nekog lovatora, estradne zvezde, poznate ličnosti...
Gorila.
- Alo, Čarlašine, sklanjaj ove tvoje kerbere, don'o sam ti koksa, ja pek'o!
Cvećka je izraz koji predstavlja teorijsko savršenstvo u pogledu ponašanja pojedinca. Naravno, pošto na ovim prostorima nikada nije dostignut nivo čak ni približan perfekciji, uglavnom se koristi za razbijanje iznenadnog napada potraživanja kosmičke pravde kod sagovornika koji je razočaran trenutnim razvojem događaja, i potsećanje istog na nedela iz prošlosti.
- Zamisli, molim te, Đura prodao Joci Nosonji onu parcelu na groblju što sam hteo da kupim! Pa kako ga nije sramota, govedo jedno, rođenu bi majku za grejpfrut prodao!
- uf, uf, a tebe su gajili u saksiji i redovno zalivali?! Pokrao si pola Zastave, a sad tu nešto kenjaš...