Једна од главних одлика наших детињстава.Лексикони.Обичне свеске које су потом украшаване разним налепницама , сличицама , бојене.Неки креативнији су палили ивице листова и остављали отиске накарминисаних усана на странице.Шаренило , кич , стил.Сваки лексикон је красило по нешто а главна ствар је била да ти се што више људи упише у њега.Поред уобичајених глупости типа , омиљена боја , филм , песма , јело ... обично на крају су се налазиле секције , "симпатија" и " шта мислиш о том и том члану из лексикона" .Суштина је да се због тога заправо и правио лексикон.Шта ће други рећи о теби и осталима.Ко се коме свиђа а нема чуку да каже јавно.Претеча данашњих "социјалних сајтова" , с тим да је могућност дуплог налога и троловања била сведена на минимум.
Некима је било мало имати један лексикон па су их штампали као нацистичка Немачка памфлете о Хитлеру.

Ваш старији рачунар.Додуше има само једну функцију , грејање.

Када је тешко , овај гест говори више од стотину речи .

Плусквамперфекат.