Ušće, Delta City, Rodić, Idea, Idea super, Roda cash&carry, Super Vero, Merkator, Bulevar gladnih, Merkur, Tuš, Tehnomarket...
Sve za shopping. Opština za spavanje i shopping. Tvrdnja da je most nepotrebno prelaziti zato što se sve za život može naći i u blokovima je suluda. Tu se može obezbediti sve za biofizičku egzistenciju i spavanje, ali život se nalazi negde drugde.
Dok se i NBG ne obogati raznolikim sadržajima, sedimo na klupi ispred zgrade i blenimo u hrpu metala i plastike na Ušću.
Definiciju sam napisao u ovoj formi jer me ovo već dugo tišti.
Molim vas, definicija nije bezrazložno pljuvanje nekog dela grada, i to kakvog dela, ali nedostatak normalnih sadržaja za život karakteriše NBG.
Sam autor potiče sa ove opštine.
Tragedija nivoa srpske kulture je u tome što će 90% populacije u ovoj rečenici videti savet okorelog kladioničara
Kad vam se u autobusu iz čista mira pojavi penzioner i zamoli vas da otvorite prozor.
Nije mi se desilo, ali pričao mi drug.
Verovatnoća da ćete naleteti na osobu koja vam se dopada je proporcionalno srazmerna vašoj nehigijeni i manjku atraktivne garderobe u datom trenutku.
Pretežno geografska odrednica, ponekad i metafizička.
Označava mesto prebivališta, npr. stan, neretko i kucu (u ruralnim predelima) lokalnog dilera. Simbioza privatnih i poslovnih prostorija po uzoru na najnovije kapitalističke trendove (Metod: Ja sam programer, radim od kuće...)
Zbog svoje popularnosti i svenarodnog karaktera mesto čestog i raširenog hodočašća pripadnika plavog orkestra. Jedno istraživanje u Nemačkoj dokazuje kako je kroz pojedine objekte ovakve svrhe prošlo više ljudi nego što je svojevremeno prisustvovalo nacističkim mitinzima, često i ponašanjem posetilaca nadmašujući ukupnu euforiju koja se mogla videti u Nirnbergu...
Što se tiče arhitektonskih parametara, Lerdistan ne mora nužno da ima unutar sebe elemente koji ga odvajaju od ostalih stanova, ali upravo zbog čestih poseta entuzijasta i raznoraznih organa on se u nekim aspektima razlikuje od konvencionalnog stana.
Pored postojećih ulaza i izlaza, predvidjenih arhitektinim planom njega uglavnom odlikuju bar još 4 zdravorazumski nezamisliva prilaza, odnosno eskejp kanala.
Tu su naravno i razne prostorije namenjene za čuvanje odredjenih materija radjene u stilu kasnog iluzionizma i optičkih varki.
Dizajn enterijera zato može biti prepušten jedino samom Hudiniju.
Geografsko-istorijski koncept koji uglavnom služi za zbunjivanje stranaca, a neretko i nas samih.
-Vi ste iz Jugoslavije? Nemoguće, pa ta država ne postoji!
-Ne, ali mi smo stvarno iz nje došli!
Srpski univerzalni lek. Dostigao toliku popularnost tokom 90ih, a po trenutnim statistikama ponovo se vraća u modu i to jači nego ikad. Nek mi oproste svi zbog moguće asocijacije na jednog našeg, tako nazovi pevača.
Bensedin se može posmatrati kao brend Srbije, osnovni gradivni element načina života mnogih generacija i dan danas. O potrebi za njim ne treba dodatno diskutovati, dovoljno je probuditi se u Srbiji.
Najvažnija karakteristika bensedina je njegova univerzalnost, prepisivan za sve vrste boljki i tegoba, pa su neki izveli i zaključke o njegovom magičnom dejstvu.
Dom zdravlja negde 1996. godine
-Izvolite kako vam mogu pomoći? (U sebi misli "meni nije ni do čega...daj da se rastosiljam ovog majmuna pa da bežim pre one gužve na brankovom jebem im mater @#%%##@")
-Pa eto imam problema sa nesanicom/migrenom/reumom/prehladom/stomakom/grlom/bronhitisom/stopalima/uraslim noktom/sidom/išijasom/kataraktom/dvanaestopalačnim crevom/iščašenim zglobom/
-Razumem, evo prepisaću vam bensedin, pijte kako je navedeno i proći će verujte mi.
Kompleksna nauka o očiglednom.
Definisaće vam sve ono što ste već znali i niste morali nikoga da pitate, pseudo-naučnim pristupom.
Odgovoriće vam na pitanja sa umesto sasvim jasnim odgovorima (zašto pripadnici plemena na Gvineji nose suknje od pruća, zašto vam je burazer narkoman, zašto bi uopšte neko pribegavao narkoticima u ovakvoj zemlji...) odgovorima koji bujaju od komplikovanih izraza i reči živih jedino u Vujaklijinom leksikonu (Milane, oprosti nam).
Upravo taj širok dijapazon teorija i reči nerazumljivih prosečnom pojedincu je ono što odvaja konstatacije sociologa od usputnih konstatacija prodavca cveća i rubikovih kocki na Slaviji
-Vidi ove pi*ke al su se udesile majku mu!
(Sociolog inspirisan ovom izjavom počinje da radi na novoj grand-teoriji koja će nam objasniti ono što smo već znali, zašto, kako i zbog čega to rade. Koje su implikacije ovakvog ponašanja itd...)
Onaj ko ne može da sebi objasni kako društvo funkcioniše bez pomoći sociologije je blago rečeno, nesposoban za život.
To je ono što vam uglavnom rade kada postanete poznati.
Sedimo i čitamo Kurir (?!)
-Jesi video što je ovaj ministar pre 5 godina jurio katolike po Vršcu, a potom i kako kažu seksualno opštio sa pumpom za navodnjavanje?!!
-Ma da brate...sad mu vade i crno ispod nokta...
Fenomen karakterističan za neradnička društva poput našeg. Padom komunizma i ukidanja funkcija masnih proćelavih direktora raznih nekada uspešnih preduzeća pojavio se novi sloj ljud, koji nose titule menadžera. Barataju raznoraznim izrazima poput ofšor, invesment, stretidži, konsalting...
Jedna piksla je u stanju da kvalitetnije rukovodi preduzećem od naših eksperata i menadžera.
Naša država je ostavila dosta prostora školovanju novih kadrova u menadžmentu, pa je i on sam podeljen na više grana: sportski, zdravstveni, komunalni, porodični, pogrebni, jer je to nauka.
Srbima je najsladje rukovoditi i biti DIREKTOR, pa čak iako je to samo papirni brod u bari.
Problem koji se nameće je očigledna stagnacija privrede, manjak radne snage, ali i blistav suficit novoškolovanih menadžera, mene interesuje kome je to potrebno kad nijedna firma osim čečenskog narkokartela i ne funkcioniše.
Niko ništa ne radi, a svi su menadžeri, svi imaju kancelarije i ne rade ništa po ceo dan ali primaju pare. Tipično razmišljanje koje će nas pokopati.
-Fakultet za evropski biznis i menadžment, fakultet zdravstvenih nauka - smer menadžment u zdravstvu, ne razumem.
Ništa nije toliko žalosno da se ne može definisati na komičan način.
Retka vrsta manije kojom su zahvaćeni pretežno Srbi i Bosanci. Naime, označava nezamislivost psihičkog, u ekstremnijim slučajevima i fiziološkog, života jedinke bez tradicionalnog Golfa dvojke.
Po mnogima, ovaj auto je obeležio Balkan, postoje priče da je u Sarajevu davne 1993 išao čak i na ulje, kvasac i ostale namirnice koje možete naći u obižnjoj samoposluzi.
Auto koji je stekao status kulta koji nisu mogli ni Staljinovi aparatčiki za propagandu da stvore.
Nemačka automobilska misao je na brdovitom Balkanu dobila vetra i oduševila nas i njegovim bratom, Polom, ali on nije toliko omiljen.
U proseku, broj golfova koji pse može naći npr. u odredjenom regionu u engleskoj (ima ih 42 verujem) je identičan onome koji kod nas poseduje jedna četvoročlana porodica.
