Nekom uvreda, nekom karakterna osobina. Lingur je obično zevzek, s močku praven, ima skoro sve osobine banzova, ali nije dovoljno govedo da bi se za njega reklo da je amza. Šta god da pokuša, lingur obavezno usere motku jer ume da zapne k'o gluv u gajde kad radi nešto, a pošto je slepča ne vidi kakvu glupost pravi.
-Alo bre, lingure, ostavi kobru, to je noseći zid!
Pojačana verzija odgovora "to što si čuo". Koristi se protiv sagovornika koji misli da je u boljoj poziciji, ali nije, a uz to još uvek nije svestan da je naleteo na rutav nos.
Livada na izlazu iz Los Anđelesa, onaj što izgleda kao Dušan Prelević Prele stoji sakriven dok Ameri koji ga jure shvataju da su pucali u njegov hologram, a ne u njega.
Kurt Rasel (citira Batu Živojinovića): Sve ću ovo da vam razjebem!
Američki predsednik: Šta s' rek'o?
Kurt Rasel (vadi daljinski): Jebem ja i gluve.
Američki oficir: Nemoj, Snejk!
Kurt Rasel (pritiska dugme): Ime mi je Pliskin. KLIK
Ciganski narodni heroj. Jeste, postoji i to.
Kako ratovanje baš i nije ciganska posla, Ademović je Karađorđevu zvezdu zaslužio duvanjem u trubu. Za vreme Kumanovske bitke, on se prebacio na tursku stranu i u sred opšte klanice odsvirao turski signal za povlačenje. Turci su se naravno upecali, krenuli da beže i izginuli k'o Mančester.
Tridesetak godina posle njegove smrti, u znak poštovanja prema ovom heroju, veliki broj muzičara na Balkanu je počeo da kopira turske melodije i kako stvari stoje, kopiraće ih još dugo.
Početkom devedesetih, standardni odgovor tadašnjih klinaca na pitanje gde idu ili gde su pošli. Značio je da ideš da uradiš nešto vrlo bitno, šta onaj ko postavlja pitanje ne mora da zna, na primer da si krenuo da kupiš pakovanje praška za pecivo, ili možda čak kutiju čaja.
Ovi sad verovatno samo stave Facebook status koji se završava ikonicom aviončeta praćenom sa "travelling to Kod Indijanca što ti dupe glanca".
U ovoj su knjizi zapisani događaji budući, a zapisuje ih onaj koji budućnost vidi i može da je menja. Knjiga ne mora biti u obliku knjige, jer moć njena ne leži među koricama, već u ruci što olovku drži. Sudbina se zapisati može na svakom papiru koji se posle može nositi uz sebe, kao amajlija. Ko sudbinu zapisuje, namenjuje je sebi ili onome kome knjigu daje.
Sutra kupi: hleb, jogurt, dva sapuna i plati internet.
Tehnika obuvanja dva para čarapa metodom jedne preko drugih. Koristi se u zimskom periodu. Moguće je koristiti i komplementarne parove, gde je jedan par čarapa cepan na prstima, a drugi na petama, pa se Dual Core tehnikom ovi nedostaci pokrivaju.
Pozajmica koju sigurno nećeš da dobiješ nazad. Uvek je traže ekonomski genijalci sa strašnim idejama za biznis, kojima fali baš tvojih 200-300 evra do prvog, da ih ulože u šverc slanine u Iran ili nešto slično, pa ti ih vraćaju čim zarade od tog posla. Naravno, zbog neke sitnice koju bi i Pera Kojot primetio, biznis puca i nestaje u oblaku dima zajedno sa šansama da pare dobiješ nazad.
-Znaš onu šemu iz Čađavih dvocevki, kad hoće da rade prodaju preko oglasa? E, rešio sam da probam to, možeš li da mi pozajmiš kintu da zakupim bilbord u centru? Trebaće mi jedno tri nedelje, da obrnem, pa ću da ti vrnem.
Jedini zaključak do kog možeš da dođeš posle čitanja vesti ili gledanja nekog klipa o Japancima. O pornićima da ne pričamo. Šta god blesavo i nenormalno da zamisliš, Japanci ne da su već uradili, nego verovatno imaju državno takmičenje u tome.
Treskanje ljudi neonkom u glavu? Pa dobro, bolje i to nego da igraju australijski fudbal ili skvoš. Sankanje balvanom po livadi? Može. Japanci obučeni kao američki brđani? Zašto da ne? Kola kao iz ciganskog luna parka? Ima kume, samo boju da izabereš.
A ako je neko ostao normalan posle atomskih, Fokušima ga je dokusurila.
Najčudnija organizacija na svetu. Izgleda da je bila mnogo popularna u SFRJ, ali da nije imala nijednog člana.
Kad god sam čuo da neko pominje Savez komunista, govorio je ovu rečenicu:
-U to vreme je Savez komunista bio glavna stvar, ali ja nisam bio član.
Oblast medicine koja se bavi upisivanjem i zapošljavanjem dece lekara i profesora na medicinski fakultet, da bi se posle dovoljno generacija dobila čista viša rasa lekara kod koje su posebno izražene sposobnosti uzmanja mita i daljeg zapošljavanja potomaka.
Gomila krivih linija na licu muzičara tezgaroša koja je prirodna kao i kasirkino "dobro jutro".
Dim, pijani gosti, toplo pivo, hladne žene u publici, promaja, klozet pored bine i ko zna kakva muka i nevolja bi udesili kafanskog muzičara da ne izgleda ni malo prijatno za gledanje, ali to ne valja za biznis, jer još uvek niko nije zadenuo hiljadarku u harmoniku ili žice mrgudu koji reži na sve šta se kreće. Zbog toga, tezgaroši uče veštinu estradnog osmeha, neku vrstu maske koja se namešta preko lica i tu stoji dok se ne ugasi razglas, a onda se skida i nacereni zabavljači ponovo postaju obični ljudi.
Najpoznatiji vlasnik estradnog osmeha je Beki Bekić.
Ako čuješ da nekog tako opisuju, teraj to u pičku materinu i beži što dalje. I od opisanog i od onog ko ga opisuje, pošto su oboje zreli za lečenje, ili put u Sibir, ko šta voli.
Kad za nekog kažu da je "jedno veliko dete", taj je psihički stabilan kao klaustrofobičarka u pms-u zaključana u mrtvačkom sanduku u zaglavljenom liftu, s tom razlikom da će ona da se unormali kad je izvedu na otvoreno. Da bi školski primer psihopate postao jedno veliko dete, potrebno je da nađe budalu koja će da ga trpi i da sve njegove gluposti racionalizuje time da je previše dobar za ovaj pokvaren svet i da je mnogo emotivan. Kad se ovakvo dvoje upari, često se dešava da ostanu zajedno kraja života, koji obično opiše crna hronika lokalnih novina.
Primera ima koliko hoćeš po sigurnim kućama.