Nekom uvreda, nekom karakterna osobina. Lingur je obično zevzek, s močku praven, ima skoro sve osobine banzova, ali nije dovoljno govedo da bi se za njega reklo da je amza. Šta god da pokuša, lingur obavezno usere motku jer ume da zapne k'o gluv u gajde kad radi nešto, a pošto je slepča ne vidi kakvu glupost pravi.

Pojačana verzija odgovora "to što si čuo". Koristi se protiv sagovornika koji misli da je u boljoj poziciji, ali nije, a uz to još uvek nije svestan da je naleteo na rutav nos.

Ciganski narodni heroj. Jeste, postoji i to.
Kako ratovanje baš i nije ciganska posla, Ademović je Karađorđevu zvezdu zaslužio duvanjem u trubu. Za vreme Kumanovske bitke, on se prebacio na tursku stranu i u sred opšte klanice odsvirao turski signal za povlačenje. Turci su se naravno upecali, krenuli da beže i izginuli k'o Mančester.
Tridesetak godina posle njegove smrti, u znak poštovanja prema ovom heroju, veliki broj muzičara na Balkanu je počeo da kopira turske melodije i kako stvari stoje, kopiraće ih još dugo.

Početkom devedesetih, standardni odgovor tadašnjih klinaca na pitanje gde idu ili gde su pošli. Značio je da ideš da uradiš nešto vrlo bitno, šta onaj ko postavlja pitanje ne mora da zna, na primer da si krenuo da kupiš pakovanje praška za pecivo, ili možda čak kutiju čaja.
Ovi sad verovatno samo stave Facebook status koji se završava ikonicom aviončeta praćenom sa "travelling to Kod Indijanca što ti dupe glanca".

U ovoj su knjizi zapisani događaji budući, a zapisuje ih onaj koji budućnost vidi i može da je menja. Knjiga ne mora biti u obliku knjige, jer moć njena ne leži među koricama, već u ruci što olovku drži. Sudbina se zapisati može na svakom papiru koji se posle može nositi uz sebe, kao amajlija. Ko sudbinu zapisuje, namenjuje je sebi ili onome kome knjigu daje.

Tehnika obuvanja dva para čarapa metodom jedne preko drugih. Koristi se u zimskom periodu. Moguće je koristiti i komplementarne parove, gde je jedan par čarapa cepan na prstima, a drugi na petama, pa se Dual Core tehnikom ovi nedostaci pokrivaju.

Pozajmica koju sigurno nećeš da dobiješ nazad. Uvek je traže ekonomski genijalci sa strašnim idejama za biznis, kojima fali baš tvojih 200-300 evra do prvog, da ih ulože u šverc slanine u Iran ili nešto slično, pa ti ih vraćaju čim zarade od tog posla. Naravno, zbog neke sitnice koju bi i Pera Kojot primetio, biznis puca i nestaje u oblaku dima zajedno sa šansama da pare dobiješ nazad.

Jedini zaključak do kog možeš da dođeš posle čitanja vesti ili gledanja nekog klipa o Japancima. O pornićima da ne pričamo. Šta god blesavo i nenormalno da zamisliš, Japanci ne da su već uradili, nego verovatno imaju državno takmičenje u tome.

Treskanje ljudi neonkom u glavu? Pa dobro, bolje i to nego da igraju australijski fudbal ili skvoš. Sankanje balvanom po livadi? Može. Japanci obučeni kao američki brđani? Zašto da ne? Kola kao iz ciganskog luna parka? Ima kume, samo boju da izabereš.

Najčudnija organizacija na svetu. Izgleda da je bila mnogo popularna u SFRJ, ali da nije imala nijednog člana.

Oblast medicine koja se bavi upisivanjem i zapošljavanjem dece lekara i profesora na medicinski fakultet, da bi se posle dovoljno generacija dobila čista viša rasa lekara kod koje su posebno izražene sposobnosti uzmanja mita i daljeg zapošljavanja potomaka.

Gomila krivih linija na licu muzičara tezgaroša koja je prirodna kao i kasirkino "dobro jutro".

Dim, pijani gosti, toplo pivo, hladne žene u publici, promaja, klozet pored bine i ko zna kakva muka i nevolja bi udesili kafanskog muzičara da ne izgleda ni malo prijatno za gledanje, ali to ne valja za biznis, jer još uvek niko nije zadenuo hiljadarku u harmoniku ili žice mrgudu koji reži na sve šta se kreće. Zbog toga, tezgaroši uče veštinu estradnog osmeha, neku vrstu maske koja se namešta preko lica i tu stoji dok se ne ugasi razglas, a onda se skida i nacereni zabavljači ponovo postaju obični ljudi.

Ako čuješ da nekog tako opisuju, teraj to u pičku materinu i beži što dalje. I od opisanog i od onog ko ga opisuje, pošto su oboje zreli za lečenje, ili put u Sibir, ko šta voli.

Kad za nekog kažu da je "jedno veliko dete", taj je psihički stabilan kao klaustrofobičarka u pms-u zaključana u mrtvačkom sanduku u zaglavljenom liftu, s tom razlikom da će ona da se unormali kad je izvedu na otvoreno. Da bi školski primer psihopate postao jedno veliko dete, potrebno je da nađe budalu koja će da ga trpi i da sve njegove gluposti racionalizuje time da je previše dobar za ovaj pokvaren svet i da je mnogo emotivan. Kad se ovakvo dvoje upari, često se dešava da ostanu zajedno kraja života, koji obično opiše crna hronika lokalnih novina.

"Ne može i nemoj da me nerviraš" na majstorski način. Dođe tako mušterija kojoj su negde rekli da može da se napravi od drva šporet i od babe devojka, pa onda traži da se pored te nemoguće prepravke napravi još par izmena, da se dobije drvena baba i šporet-devojka. Pošto je neko upalio da je to lagano da se izvede, ne odustaje od svoje zamisli dok ne čuje rečenicu iz naslova.

Sprava koja omogućava da lupanje dobije umetnički ton.

Privlačna sila koja ima neobičnu osobinu da je 800km uopšte ne oslabljuje, ali 8cm može da je potpuno uništi.

Stetoskop koji se koristi za provaljivanje kombinacije na sefu.

Narodna mudrost o potenciji, ne baš tačna, jer izgleda da nije problem ako je kriv, nego ako neće da se ispravi kad treba. Posledice ovoga osećaju oni koji piju dok im konobar ne donese vrata da izađu i oni koji veruju da nema ružnih žena, nego malo rakije. U zakrivljenost alata se najbolje razume Marica.

Uz Laplasovu, jedine dve transformacije koje srpski majstor ne ume da izvede. Sve može da se napravi, zakrpi, sklepa i skarabudži, ali niko još nije napravio drven šporet i devojku od babe.

Modni detalj koji ide uz čamov kaput i kartonske cipele. Kupuje se za pokojnika koji ne bi da baca pare na ceo sako, pa onda kupi onaj bez leđa, samo sa rukavima i prednjim delom jer mrtvak i ovako samo leži, a nije ga strah da mu izmrznu bubrezi.

Metod popravke električnih uređaja bez isključivanja. Često se završava na mrtvo.