Ustaljena rečenica za ''srećan put'' prilikom odlaska u kafić ili neku žurku, izgovorena iz grla večito zabrinute keve ili nezainteresovanog ćaleta, na koju si ti već oguglao još pre desetak i kusur godina. A govoriće ti i još desetak narednih godina, samo što će se uigranom roditeljskom tandemu pridružiti i tvoja žena, čineći tako nenadjebiv tabor kojeg ti, naravno, nećeš da šašoljiš ni dva posto.
Fora je u tome što se za proteklu deceniju ''momačkog'' života nikad nisi ni makljao sa kojekakvim šabanima, osim ako nisi bio baš izazvan, što je bilo retko, ali bože moj, nikada oni ne znaju kad ćeš da flipneš pa da nekom iz čista mira zabiješ šuriken u čelo ili pak odvališ nogar nekog stola u nekoj kafančugi bogu iza nogu da bi glavnom bilmezu birtije objasniJo neke stvari po kratkom postupku.
A, objasni ti to sad njima...mada, ruku na srce, kad malo bolje razmisliš, isplatilo se to njihovo teranje uz kurac, višegodišnje tovarenje i subliminalne poruke, taj njihov prikriven lament...ali, dokle bre više! AMAN!
- Ej kevo, odoh ja, i mojne opet da počinj...
- Kristijane, sine jedini, nemo' da se biješ ljubi te majka, ako vidiš da će da se biju, ti se skloni, ne mešaj se, ljubi majka mog odlikaša!
- Kevo, danas čika Ljuba iz Zemuna kupio novog Audija, pa će nas časti...ne brini, neće grom u koprive...aj, odoh, ljubi te tvoj Krisi, mwah!
- Znam sine, ti si dobro dete, al' majka brine uvek...a i zajeban ovaj Dizeldorf, stalno polizei traži nekog Klajnera Taubera ...
