To su svi saveti devojkama koje su na počeku života, curovanja, proživljavanja, učenju pravih životnih vrednosti... Nazovimo ih devojke koje su skoro postale punoletne. Stare cure iz okruženja (tetke, komšinice, nastavnice...) svim snagama trude se da im uliju i prenesu to godinama sticano znanje kako bi i one jednoga dana bile velike gospođe, kojima muž neće naređivati šta će one da rade- drugim rečima da budu i same stare cure. Saveti su najčešće tipa: ne kuvaj mu, ne peri mu, ne gledaj ga, zarađuj ti više od njega, naređuj mu šta da radi, uvek imaj rezervu, rodi posle 35. i tako dalje jer po njihovom muškarac ako te voli neće mu ništa biti teško, puste beletristike i Zločeste Malene i Zašto muškarci vole kučke i Tajne Srca i Senke i malene iz Petrovog gaja...

U našem narodu reč se prevodi kao mladoženja, što nije jedino tumačenje u našem slučaju! Đuvegija je mladić 180-200 cm; 100-150 kg; jake muskulature, jakih kostiju lica po mogućnosti bradat. Muškarac koji je muškarac u svakom smislu te reči. Zastarelih shvatanja, poštovalac tradicije i narodnih običaja. Retki primerci se mogu naći u brdskim krajevima kao i CG-skom kršu. Ugrožena vrsta još od 1389!

Devojka koja živi od stare slave, u osnovnoj školi bila je mamina/tatina devojčica koja nije gledala momke, konzumirala alkohol, cigarete o narkoticima nije bilo govora. Mirna, povučena, dete za poželeti. No međutim u srednjoj školi pojavio se u njoj neki životinjski nagon ka muškarcima! Neko vreme moguće je potisnuti porive, ali koliko dugo... to je već pitanje. Upoznaje satrijeg momka jer u njemu vidi sve ono što je propustila, naravno pod izgovorom da je on sve ono što bi njoj trebalo, da je razume da je nežan, pažljiv, i da je nikada ne laže.. jer je naprosto divan. Na bilo koje pitanje o njihovim intimnim trenutcima kao i uopšte odnosu ili intimi pravda se naslovom.

Muškarac poodmakle dobi koji je bio najgori od najgorih, u kafani živi, ne radi ništa jer mu svi daju pare, obilazi samo najpoznatije klubove, sa najboljom robom... Svaka mu je davala, svi ga se boje naprosto im tera strah u kosti... Pevaljka je uvek kod njegovog stola, verni ortaci obavljaju sve poslove za koje on ne želi da prlja ruke... Vrhunac karijere, sve je kako valja... Ali junak odlučuje da je lagano vreme da se smiri... Počinje da razmišlja o braku, stalnom zaposlenju, zdravom i harmoničnom životu! Nakon što se priča pročuje po selu, sve mladice pohrlile k' njemu... Smiroša je pred njih hrabro stao, i devicu za ženu odabrao... Posle nekog vremena Smiroši ostaje samo da uspomene burne mladosti, života dvesta na sat prepričava unučićim. I prenosi predanje na nove generacije, s' kolena na koleno...

Žene koje zapravo nemaju pojma šta je emancipacija, nego je upotrebljavaju čisto da bi bile iznad muškarca, istakle svoju jačinu ili ti muškost, zatim pohvalile se kako su moderne... Na internetu možemo naći more foruma, sajtova, video zapisa i slika mladih emancipovanih žena... San svake devojčice, dika svake majke i oca. Pod emancipacovanim ženama sebe vide kao gospodarice, uterivače dugova, osvetnice, ratnice, žene od karijere koje Bože-pomozi-da-ogule-krompir(neka ga divljak sam guli)... čime guše domaću tradiciju koje su im majke same godinama gajile, a kad se udaju sve se iznenada promene i shvate gde žive, ili bivaju izlečene uz par šamara(na koje je divljak prinuđen, jer je ženi mesto u kuhinji)... Vremenom nestaje taj moderni duh...

Je rečenica koju čujemo ujutru kada izađemo na prozor/balkon a dole nas dočeka pijana drugarica... Koja se još uvek vuče sa bolesno dobre žuraje a blam je ići kući...