Da se razumemo odma' - ko u društvu nije drk'o, taj kurac nema. Šamaranje majmuna u društvu apsolutno je normalna stvar za sve pubertetlije - početnike. Nema tu ništa komplikovano, prazna gajba, sveže preko starijeg brata iznajmljen nićpor nemačke produkcije i sveže pubertetlije željne za bacanjem salame i seksualnom edukacijom.

Neko ko vam kaže da sa ortacima nije to radio u društvu, laže. Laže kao i onaj što kaže da ne gleda porniće i dan danas, laže kao onaj što tvrdi da je prestao da ga baca posle dvadesete.

Nego, problem nastaje desetak godina kasnije, jer uvek imate neku dijabolu koja će da se oglasi pred društvom, i pokrene tu davno potisnutu i zatrpanu temu. Ta bolna činjenica da si sedeo do ortaka sa kojim se i danas svakog petka po običaju odneseš od 'ladnog Zaječarskog s crvenu etiketu, i da ste obojica u isto vreme drkali kurac (svako svoj, srećom) ume da pogodi. To je jedna velika trauma, pa sreća što si je zakopao dovoljno duboko. No, uvek ima kretena koji ne shvataju čega smete da se podsećate u "Jel se sećate kad smo bili peti osnovne..." momentima.

Da rezimiramo: Podsećati se na ono kad ste odrali susedno naselje na male goliće - DOBRO; Podsećati se na grupno bacakanje na Dženu Džejmison u sveže režiranom "Flešpointu" - LOŠE.

Smarači prvog reda. Uglavnom mlađi fanovi rok muzike koji smatraju da su uhvatili ovoga gore za božanska jajca time što su provalili neku drugu vrstu muzike i pritom su mnogo opasni jer piju PIVO. PIVO je najbolje piće na svetu. On/ona je popio/popila deset PIVA za vikend na svirci i mnogo je opasan. Zna tačno koja mu je omiljena marka PIVA zato što je probao sve. On ima stav o tome. On mrzi Jelen zato što je komercijala, a ranije je bio do jaja. Zapravo pije svako koje ima, zato što u tom piću zapravo uživa jednako koliko i šećeraš u šampiti.

Njihova ljubav prema pivu se ogleda u više stvari:

- Svršavanje na svaki pomen ovog pića
- Stalno prepričavanje koliko se PIVA popilo na svirci par dana ranije
- Pominjanje piva kao nečega najboljeg. "Pre bih bio VOPI, nego da jebem nešto." "Ako mogu da biram između piva i dečka, biram PIVO."
- Probao je svako PIVO, pa može da ti prepriča kakav ukus ima neko polu-anonimno češko koje je on pio kad je tako iš'o kod tetke.
- Padanje u derilijum pri svakom pomenu Bir Festa (jeb'o ih on da ih jeb'o). "Kako je do jaja bilo na bir festu. Popio sam dvesta litra PIVA. Bilo do jaja na koncertu Čorbe. Pili smo PIVO!"
- Glumljenje ludila kad neko prospe pivo slučajno, polomi čašu i sl. "OOOOO NE, KAKO SI PROSUO PIVO PA TO JE NAJBOLJE PIĆE NA SVETU. JA U SLOBODNO VREME ZAPIREM BULJU PIVOM I TAKO SAM OČISTIO ŠULJEVE!"

Poslednji nivo zagorelosti. Dobro, možda ne baš poslednji, ali definitivno kritična situacija kada je u pitanju, narodski rečeno, nedostatak pičetine.

Ipak, da bi se došlo do ovog nivoa zagorelosti, potrebno je preći težak put kada je u pitanju neimanje šta za jebati.

Prvo, da bi neko došao u situaciju da ostavlja svoje mišljenje o kvalitetu pornografije na koju je upravo, opet narodski rečeno, nasapunjao mačora, potrebno je da dovoljno zagori da bi upalio svoj kompjuter i svesno otišao na sajt na kome se slobodno može gledati pornografija. Tehnički deo ovog prvog koraka je veoma lak, jer na internetu ima više porno sajtova nego muva na ciganskoj šatorskoj svadbi, a i realno, neko ko ima kompjuter i internet konekciju, a ne ume da pronađe na internetu pornjavu bilo koje vrste mora da se svrsta u grupu polu-retardiranih nepismenih ljudi koji ne razlikuju ćirlično I (И) i latinično N. Jebiga, ne jebu svi na ovom svetu, tako da je opet dosta likova kojima je vrhunac seksualnog života onanisanje na nepoznatu brazilku koju upravo rastura od kurca (I TO KAKVOG KURCA) nepoznati crnja. Dakle, to je skroz normalno.

Drugi korak podrazumeva već povećavanje svoje zagorelosti koja srazmerno raste sa znanjem o pornićima. To podrazumeva pamćenje privatnih i umetničkih imena pornićara i pornićarki, pamćenje obdarenosti pornićara kao i poznavanje kompletne filmografije pojedinih jebačica koje su se pomenutom drkaču dopale nešto više od ostalih. Jebiga, nije ni on to hteo da zna, ali uđe u glavu, šta ćeš.

Treći korak je već trenutak kada pomenuta persona pravi nalog kako bi mogla da prati svoju statistiku pregleda, kako bi dobila posebne pogodnosti, i napokon, kako bi mogla da odgovori liku koji je u zabludi da li pornićarka na tom klipu ima prirodne ili silikonske sisurine. Naravno, on to zna, zna i svaki njen klip kao i biografiju, ime i dimenzije.

Četvrti, i fala bogu, poslednji korak je kada u više od jedne rečenice prokomentariše pornić na koji je upravo izudarao majmuna. Poslednji nivo zagorelosti, kada on u stilu poznatih holivudskih reditelja kada analiziraju tuđe filmove, iskoristi svo svoje znanje o pornografiji kako bi prokomentarisao upravo odgledan klip.

Kažemo liku u društvu koji ima najgori smisao za humor. Liku koji je poslednji put nasmejao svog mrtvog dedu, ali jebiga, to se i ne računa, deda je ipak umro u toku snošaja sa babom, i sa osmehom na licu. Titula Ivanovića se dakle dodeljuje liku operisanom od humora, kome se svi fazoni svode na kombinaciju Krkobabić je mator-Karleuša glupa-Đelić nizak fazona. Dakle, dno dna. Pored njega i osam-na kurcu te nosam fazon deluje kao osveženje. Najgore je što misli da je duhovit, pa ceo dan kenja neke gluposti.

Dobila ime po preraslom midžetu sa Prve koji misli da je duhovit.

Lik koji uvek ostaje nedorečen. Uvek složi priču, objasni kako treba, ali zaboravi ključni detalj, i tako produži agoniju rasprave sa nekom osobom. Naravno, rasprava dobije novi epilog, pa rasplet, pa opet epilog, pa rasplet, i tako u krug. On se onog ključnog detalja koji bi stavio večni katanac na dotičnu raspravu seti kasno, i prezentuje ga, ali je taj detalj izgubio svoju ključnoću.

Veliki problem nastane kad se sretnu Nedorečenko i Nedorečenka. Tada njihov nedostatak talenta da objasne sagovorniku sve što im je na umu dolazi do potpunog izražaja. Tada njih dvoje upadaju u nedorečenu kolotečinu koju karakteriše gomila razgovora kojima kraja nema. Objašnjavaju jedno drugome šta im je u mislima i na srcu, ali nikako da se sve završi.

Kada jednog dana Nedorečenko reši da postane Dorečenko, dolazi u situaciju da shvati da je zapravo ceo život zakovan za Nedorečenke, i da biti Dorečenko i nije tako lako.