Културан израз за човека који се неким својим непромишљеним поступком животно самосјебао.

Пре неки дан, док је моја драга прала косу, читао сам Космополитен који је оставила на трпезаријском столу. Опет су увредљиво писали о мушком роду. То је стварно страшно! Написали су како мушкарци деле своје ношене чарапе на прљаве и на прљаве али носиве. Та велика неистина ми је нанела душевни бол. Шта ће она да помисли о мени кад чита те глупости? Баш ме је то увредило. Јер, по мом скромном мишљењу, мени су све чарапе носиве. Ето докле нас је довела слобода говора...

То ти је када неко има квалитете изузетних људи, али оне квалитете по којима ти људи нису изузетни или су испод просека. Све у свему бољка од које болује бар 80 посто светске популације. Људи који се нису нашли.

Izjava zapaljenog teoretičara zavere kada neko u ekipi dovodi u pitanje "očiglednu istinu".Bilo da se radi o ravnozemljašu, antivakcinašu, Lučić-sledbeniku, Deretić-ložani, Anunakisti, Kemtrejls-stručnjaku i slično, uvrediće se opasno ako mu stavite do znanja da njegove tvrdnje ne shvatate ozbiljno. Mrzitelji Masona, Jevreja, Rotarijanaca su tek posebna vrsta budala.

Izraz za generalno zgodnog i lepog čoveka sa poštenim šlaufom u predelu struka. Veruje se tako u narodu da je pivski stomak posledica ljubavi prema pivu koje se gasi gurmanskom pljekom pre prvog jutarnjeg prevoza. Vremenom pivski maneken nažalost prestaje da biva maneken i postaje čovek u godinama sa pivskim stomakom. Ponekad se dogodi neverovatna mutacija i kao završni stadijum ovakve (de)evolucije nastaje ljudska verzija Džaba Hata.

Rodni i Del Boj rešili da promene tim za koji igraju i da izađu iz sive zone ekonomije. Prijavili se da postanu-komunalci.

Savremena verzija izreke dajte narodu hleba i igara. S druge strane i jeftinija varijanta za aktuelnu vlastelu. Hleb košta, a organizavanje bilo kakvih javnih događaja još više. A za smartfon svi danas imaju.

То је савремена верзија изреке да комшији цркне крава. Откад је становништво прешло из села у градове, мерење нечије успешности се не огледа више у поседовању и величини стоке, већ у кубикажи и марки моторног возила. Ту је и тежња каквог-таквог мужјака да се са избаченим лактом ``малко``провоза по комшилуку.

То ти је отприлике кад живиш у Србији и кад живиш са родитељима који нимало или јако мало зарађују. Уместо да даш трећину плате за кућне трошкове, ти можеш само да сањаш трећину своје плате за себе. Све рачунаш и калкулишеш. Пиво у парку је под знаком питања. Ниси се ни оженио ,а као да јеси. Користиш дозвољени минус, чековне картице, радујеш се снижењу у Максију и Аману...Иако ти баш пуца и за Аман и Макси а нарочито за пијацу недељом. Јеби га. Није то тако лоше. Биће ти горе кад у такву комбинацију доведеш жену твојих снова (јер гајбу или паре да се осамосталиш немаш). Дотад слушај родитеље који ти кењају о томе како је црвена за излазак чисто издркавање и како ти паре у животу нису све. Ако немаш ни своју собу, онда је бесплатна интернет порнографија чист луксуз. (А привођење рибе из града на такву гајбу већ спада у научну фантастику) Судећи по причама наших политичара, а и вести из света, ми сиротиња града данас треба да се радујемо, јер ће сутра бити још горе...

Гузица

Иако је он цртани лик и као такав не може постојати у стварности, он добро илуструје добре, смирене и равнодушне људе. Размишља само шта ће да једе и не нервира се пуно. Попај и Баџа се бију око оне лопате Оливе. А она се онда ложи на саму себе. И у себи мисли:
-Оујеа како сам ја зајебана риба кад се ова два јунака боре за мене. Као у доба витезова. Како је то романтично!
Онда кука и зове у помоћ јер су јој се руке и ноге запетљале у хоклицу.

На тако драматичну ситуацију Пера Ждера реагује тако што констатује да је гладан. Када нема шта да једе онда са машином за млевење меса јури ситне животиње. Али и то ради натенане. Аутор је и животног приручника по имену ``Живот натенане``. Можда и није тако лоше кад ти је досадно у животу. Јесте досадно, али је мање напорно него бити главни лик неке животне драме.

Ситнице, углавном безначајне ствари које затрпавају твоју собу. Из неког разлога, никако да направиш чистку и рашчистиш крш око твога кревета, компјутера, телевизора, писаћег стола...А неке ствари ти је чак и жао да бациш. Ја на пример чувам трансформерса иако сам коњина од скоро тридесет година. (Онај стари лила боје што се трансформише у тенк и борбени авион).

На малом ормарићу поред кревета имаш књигу коју си начео па одустао, ту је и чоколадица коју ниси појео, глуп привезак за кључ од стана, хемијска са ознакама Демократске странке, папирни Бус Плус, табла Андола. Простор око компјутера, то ти је тек посебна прича. Кесица од чипса, омоти неких безвезних дискова које више никад нећеш играти, чачкалица од јуче са остацима гурманске. Буразер ту држи југи јо картице...На папирићима около налазе се разни бројеви који си због нечег записао али ти више не требају. Улазница од КСТ-а, алуминијумски чепови од лименки пива, трзалица за гитару и огрлица са змајем. Невероватно, али у том хаосу све има своје место. Само је ствар у томе што се само ти ту сналазиш...Али твоја кева никад није мислила тако...Ни твоја девојка/жена неће бити ни мало толерантнија према томе.

Утеха (и то не богзна каква) за оне које немају новац да живе квалитетније и боље. Јео паризер или пршуту ипак једеш...Наравно сви ми желимо више, а када установимо да не можемо онда смо незадовољни. Констатација да ни лепота ни памет не помажу пуно у неким животним ситуацијама је прилично депримирајућа. Зато се неки помире са тим и живе са оним што имају. Неки људи се упркос сиротињи радују животу. Зато што знају да се срећа никада не купује..

Насмејани банкари у лепим оделима нуде вам супер-турбо-ултра-сега-мега-гига кредите.Углавном можете чути овакве реченице: Кредит за нов ауто? Или за полован ауто који желите да купите а новији је од вашег крша? Ви бисте на одмор на егзотичну дестинацију? Хоћете нов телевизор, шпорет, хоклицу или депилатор? Нема проблема, ми правимо кредите по вашој мери. Отплата чиста ситница. Ми настојимо да будемо пријатељи са нашим клијентима...Уз наше кредите(одвалим вас од ките, маму вам хоштаплерску!) ви пловите на белој лађи ка све ружичастијим и ружичастијим хоризонтима...

Јесте пловите, али на бушној тракторској гуми у залив ладних гована. Чуо сам да ђаво иначе има боље понуде од банака.Јесте да уговор потписујеш својом крвљу, али си миран цео живот. Тек тамо у паклу када добијеш стално запослење почињеш да враћаш дуг ђаволу...А банке су схватиле да је суштина банкарског посла узети новац што пре, најбоље одмах. И вратити дуг што касније најбоље никад. Камата на камату, уз сложен каматни рачун чини чуда са почетном сумом новца и за један поштенији телевизор вратићете новац као да сте куповали ауто.
Фини неки људи знају математику. Поштен грађанин данас нема пријатеља од кога може да позајми сто евра, не зато што је пријатељ сиса од човека већ зато што ни он нема...Нечастиви се не одазива на позиве, сада многи нуде душу на продају. Тренутно и пакао има вишак запослених...Уз јефтино пиво викендом убијамо чамотињу и меланхолију. Живимо са ћалетом и кевом, а и ћале и кева живе са њиховим маторцима...Ставити нов прозор или уградити климу сада је епски подухват.

То су два догађаја где су главни актери истовремено и најнебитнији.

Заједничко име за све латиноамеричке/турске/индијске сапунице. У тим серијама се ионако све своди на то да ли ће се Касандра/Љовисна/Фиорела/Есмералда/Ананди помирити са својим човеком. Главна мушка фигура у оваковој серији је углавном прототип супериорног мушкарца.(Свира клавир, јаше као каубој, пуца из пушке, добар је мачевалац, набилдован је и издепилиран као прави метро, има плаву крв и по правилу је неки велепоседник нафтних платформи, плантажа банана, златних рудника или челичана. Често носи и златан крст на раздрљеним грудима).И он воли само њу-сироту Ретардинелу... Али проблем лежи у томе што су и неке друге лепе, али и зле жене бациле око на Хуан Карлоса Паламудијуса...А ту је и зла мајка/маћеха Хуан Карлоса Паламудијуса и његова посесивна сестра која мрзи лепу али сироту Ретардинелу. На крају се они узму. И испостави се да Ретардинела није сирота већ су је заменили као бебу...

У последњих пар година јако популарна фризура код дизел-батица, фенсера, шиштаваца и назови мангупа свих врста. Као да патике са амортизерима и подврнуте бермуде нису довољан показатељ колики си шабан. Ни трибал на набуџеном листу и тесна розе мајица са цирконима нису довољни да се искаже мали Вин Дизел који чучи у свима њима. Теретана се посећује редовно, депилирају се набубреле руке, а ту је и кајлица....Али цео тај назови стил није потпун без чироканице.

Ова фризура се прави лако: само гелом направиш кресту на темену, која се спушта ка потиљку. Циљ је да та креста буде довољно дискретна да те не избаце из било које установе а опет довољно видљива да ти глава добије шпиц на темену.
Лично верујем да је ова фризура настала од чувене тарзанке и да је еволуирала у социјално прихватљивију форму, јер многи људи тарзанку доживљавају као прст у око...

Ова појава је присутна и код такозваних шиштаваца у покушају, то су они који не носе сва њихова обележја и нису се набилдовали, али зато је чирокана ту, да се пређе руком преко ње када се изговара нека масна и невероватна лаж.

Постоји један велики џин. Он је толико огроман да у његов шупаљ зуб стаје читав наш универзум са свим галаксијама, црним рупама, маглинама, звездама и тако даље. Земља је ту безначајно зрнце прашине. На том зрнцету прашине живимо сви ми и лепо нам је. Научници су слали сонде у мрачне зоне џиновог зуба у намери да истраже гду су границе и нису их нашли. Обичан човек може да живи у незнању и да блажено једе свој пасуљ са сувим ребрима и да га нимало не забрињава џин. Али проблем настаје оног момента када џин реши да опере зубе. Ми живимо и постојимо у временском интервалу између два прања зуба. Право питање је: кад је следеће прање зуба? Не знамо. Хоћемо ли се провући између синтетичких власи четке? Још мање знамо. Како научници знају да је у питању баш шупаљ зуб и џин? То ни сами они не знају, као ни гомилу других битнијих ствари. И ја имам шупаљ зуб. Треба да га вадим, али ми се нешто не мили. Није да се бојим зубара, стварно. Бринем се шта ће бити са мојим малим подстанарима. А кад мало боље размислим, и шупаљ зуб и цело постојање је последица непрања зуба и неодлажења код зубара. Извадићу га ако ме баш буде болео...Мада знам да овакво размишљање није добро...

Приватни предузетник Светолик Чабаркапа решио је да достојанствено оконча свој живот скоком са најпопуларнијег београдског моста. Та одлука уследила је после дуготрајног размишљања. (Неплаћени дугови, зеленаши који воле да ломе прст по прст, бивша и хистерична жена која тражи још пара, размажена и још хистеричнија деца, истекла регистрација и казна за паркирање, ишчекивање искључења струје, подмукли бол у горњој левој петици и папагај Жића који је гекнуо...)Решио је да не гледа доле, јер ће се онда предомислити.Корак преко ограде и хоп! Био је леп пролећни дан и простор испод моста био је пун шетача. Олистала и пробуђена природа би сваког подсетила на то да је живот леп и драгоцен. Али не, наш Светолик више није марио за то. Осетио је убрзање и отпор ваздуха, ветар му је подигао мајицу. И таман када је земља била најближе, изненадна снажна сила га је подигла и шетала тамо амо. Еластична сила гране која га је закачила за подигнуту мајицу спасила му је живот. Треснуо је на травњак и чуо притајен јаук. Не свој. Била је то мачка коју је умлатио својом позамашном задњицом. Устао је, отресао прашину са себе и видео добру огреботину која му је грана направила. Осим тога, није му било ништа. Могао је да одшета. Али мачки није било спаса. Постао је свестан како га је Судбина, или Његово Величанство Универзум искористило.(...Њему није било суђено, него лепој црној мачки док је хватала зјале након обилног оброка из оближњег контејнера. Он је овај пут био Прст Судбине. И мачке имају своју судбину, а не само људи. Човек није центар свемира и свемир није направљен по његовој мери. И ко то може знати кад је то сусрет са било ким од нас судбоносан?)
Сакупио је остатке људског достојанства и самопоштовања и почео је да размишља о даљем смеру пливања кроз хладна и густа говна...

У свакој екипи постоји један ортак - јебач непробирач. Он има обичај да када се коментарише изразита ружноћа неке пролазнице каже да се жене деле на добре и на још боље. На било какву изјаву да је нека риба скрндељ он каже: није лепа, али зато може бити јако корисна!