Kulturan izraz za čoveka koji se nekim svojim nepromišljenim postupkom životno samosjebao.
...Jovana je bila moj životni auto-gol...Ostao sam bez para, bez kuće, bez porodice, sve je odnela kao tajfun...Mada kad razmislim bolje, možda je i moja sklonost ka ruletu dala svoj doprinos...Dao sam životni auto-gol...
Pre neki dan, dok je moja draga prala kosu, čitao sam Kosmopoliten koji je ostavila na trpezarijskom stolu. Opet su uvredljivo pisali o muškom rodu. To je stvarno strašno! Napisali su kako muškarci dele svoje nošene čarape na prljave i na prljave ali nosive. Ta velika neistina mi je nanela duševni bol. Šta će ona da pomisli o meni kad čita te gluposti? Baš me je to uvredilo. Jer, po mom skromnom mišljenju, meni su sve čarape nosive. Eto dokle nas je dovela sloboda govora...
-Ej ljubavi, gde su mi one Adidas patike od prošle godine? Tražim ih u cipelarniku, ne mogu nikako da ih nađem.
-Bacila sam ih jer su opasno zinule. Ne mogu da dozvolim da ideš takav. K`o klošar neki..Nemoj da se ljutiš.
-Ne ljutim se. Evo sad nam stiže ugalj. Ti si te rascvetale patike bacila...Pa pretpostavljam da će one salonke koje sam nosio na Mirkovom i Vesninom venčanju poslužiti...A i komšiluk će utvrditi da sam značajno elegantniji...
-Ti nisi normalan!
To ti je kada neko ima kvalitete izuzetnih ljudi, ali one kvalitete po kojima ti ljudi nisu izuzetni ili su ispod proseka. Sve u svemu boljka od koje boluje bar 80 posto svetske populacije. Ljudi koji se nisu našli.
Imunolog poput Noleta, teniser poput Kona. Preslab za kik-boks, prejak za rokenrol.
Nije sve tako crno, na ju-tjub danas može sve da se stavi. I gori od tebe su tako napravili karijeru. Probaj, ko zna....
Izjava zapaljenog teoretičara zavere kada neko u ekipi dovodi u pitanje "očiglednu istinu".Bilo da se radi o ravnozemljašu, antivakcinašu, Lučić-sledbeniku, Deretić-ložani, Anunakisti, Kemtrejls-stručnjaku i slično, uvrediće se opasno ako mu stavite do znanja da njegove tvrdnje ne shvatate ozbiljno. Mrzitelji Masona, Jevreja, Rotarijanaca su tek posebna vrsta budala.
-Narod Srbski da se seti svojih korena. Sorbona potiče od reči Srb koja se vremenom izvitoperila, eto dokaza da Francuzi vode poreklo od Srba. Jer kako bi se inače njihov univerzitet zvao po nama?
-Brate ne loži se, okej je što čitaš fanatastiku al` ne treba da u to veruješ. Da ti brat da neku lakšu literaturu? Majn Kampf na primer?
-Samo ti mene zavitlavaj, to nije teorija zavere, već živa istina. Kriju od nas naše poreklo da bi nas držali potčinjenima.
-Brate ne znam šta da ti kažem...U subotu da napuniš rezervoar i da nabaviš dva para lopata i ašova. Pa palimo na Rtanj!
-Šta ćemo tamo?
-Pa da iskopamo naš Srbski madršip nego kako?
Izraz za generalno zgodnog i lepog čoveka sa poštenim šlaufom u predelu struka. Veruje se tako u narodu da je pivski stomak posledica ljubavi prema pivu koje se gasi gurmanskom pljekom pre prvog jutarnjeg prevoza. Vremenom pivski maneken nažalost prestaje da biva maneken i postaje čovek u godinama sa pivskim stomakom. Ponekad se dogodi neverovatna mutacija i kao završni stadijum ovakve (de)evolucije nastaje ljudska verzija Džaba Hata.
Rodni i Del Boj rešili da promene tim za koji igraju i da izađu iz sive zone ekonomije. Prijavili se da postanu-komunalci.
Vidikovačka pijaca, Srpska varijanta Pekamske crne berze i šanerskog bazara. Duž prilazne staze pijaci Vidikovac, penzosi, Romulanci i diplomirani arheolozi na raširenim prostirkama prodaju polovne gedore, stare stripove i porno časopise, korišćene univerzalne daljince, maske za mobilne, delove za kazanče i korodirana pancirna creva. (Doduše tek malo zahvaćena korozijom). Stara Dvd izdanja i kore za pitu i gibanicu. Dolaze oni, nastaje opšta bežanija. Uspešno izbegnuvši hapšenje i plenidbu robe. Džemal i Ramadan sređuju utiske.
- Jeli Džemini, a da se mi prijavimo da budemo komunalci? Lakše je nego da stalno begamo a?
-Sviđa mi se Ramo druže stari. Sledeće godine u ovo doba, bićemo milicioneri!
Savremena verzija izreke dajte narodu hleba i igara. S druge strane i jeftinija varijanta za aktuelnu vlastelu. Hleb košta, a organizavanje bilo kakvih javnih događaja još više. A za smartfon svi danas imaju.
...Hm, šta danas jesti? 150 dinara u džepu. Novembar trebaju mi čizme...One iz Metroa mi se raspale. Šta ću kad počnu kiše? Burek, smučio mi se, pica još gora, pljeska skupa meso loše i nikakvo..Šta li ima na internetu? Tuča u Lindu? Planula knjiga Kije Kockar na sajmu knjiga. Vidi vidi, spot od Kneza. Dal si ikada mene voljela... Lepa pesma.
To je savremena verzija izreke da komšiji crkne krava. Otkad je stanovništvo prešlo iz sela u gradove, merenje nečije uspešnosti se ne ogleda više u posedovanju i veličini stoke, već u kubikaži i marki motornog vozila. Tu je i težnja kakvog-takvog mužjaka da se sa izbačenim laktom ``malko``provoza po komšiluku.
Božidar Govedarica (52) samozvani apsolutni stručnjak za fudbal, ukus piva, politiku i automobile svake nedelje ponosno pozira ispred svog auta. Po prvi put u životu ima auto sportske linije. Alfa 156. Sa karbonom na krovu i haubi. Nastoji da svog ljubimca i zamenu za muškost polira što duže, da ga prolaznici vide.
Ćerke su se udale pa sad karavan nije potreban i ima mesta za totalno kurčenje! Sad je bolji od Krstića Blizanaca (imaju po dvadeset godina) koji voze metalik lila golfa dvojku. I od komšije Žiće je bolji. Žića nije ni registrovao svoju olupinu, nije imao pare. A novi komšija sa audijem? Mamicu mu hoštaplersku. Svi znaju da on ne radi. Otkud mu pare da vozi takva kolica? Nema veze. Proći će Govedarica sa ključem preko desnog krila Audija i oguliće farbu. Da komšiji crkne motorno vozilo!
To ti je otprilike kad živiš u Srbiji i kad živiš sa roditeljima koji nimalo ili jako malo zarađuju. Umesto da daš trećinu plate za kućne troškove, ti možeš samo da sanjaš trećinu svoje plate za sebe. Sve računaš i kalkulišeš. Pivo u parku je pod znakom pitanja. Nisi se ni oženio ,a kao da jesi. Koristiš dozvoljeni minus, čekovne kartice, raduješ se sniženju u Maksiju i Amanu...Iako ti baš puca i za Aman i Maksi a naročito za pijacu nedeljom. Jebi ga. Nije to tako loše. Biće ti gore kad u takvu kombinaciju dovedeš ženu tvojih snova (jer gajbu ili pare da se osamostališ nemaš). Dotad slušaj roditelje koji ti kenjaju o tome kako je crvena za izlazak čisto izdrkavanje i kako ti pare u životu nisu sve. Ako nemaš ni svoju sobu, onda je besplatna internet pornografija čist luksuz. (A privođenje ribe iz grada na takvu gajbu već spada u naučnu fantastiku) Sudeći po pričama naših političara, a i vesti iz sveta, mi sirotinja grada danas treba da se radujemo, jer će sutra biti još gore...
-Dao si četiri soma za točkiće za rolere? Jesi li ti lud. Jebali te roleri, šta ćemo da jedemo do kraja meseca?
-Winston nećemo sigurno. Već ste sve ispurnjali. A to vam je dva leba. Dva Vinstona ko popara sa sirom. Ili možda kačamak!
-E sad si već bezobrazan! Mi ne možemo bez cigara!
-Ni ja bez sporta. A te točkove ću da drndam celu sezonu svaki treći dan. Na dnevnom nivou koštaju mnogo manje od Vinstona.
-I da, da se ženim neću. Ionako jedem buđav lebac. Nemam pojma gde da nađem onu što sa mnom hoće da ga deli.
Guzica
Iako je on crtani lik i kao takav ne može postojati u stvarnosti, on dobro ilustruje dobre, smirene i ravnodušne ljude. Razmišlja samo šta će da jede i ne nervira se puno. Popaj i Badža se biju oko one lopate Olive. A ona se onda loži na samu sebe. I u sebi misli:
-Oujea kako sam ja zajebana riba kad se ova dva junaka bore za mene. Kao u doba vitezova. Kako je to romantično!
Onda kuka i zove u pomoć jer su joj se ruke i noge zapetljale u hoklicu.
Na tako dramatičnu situaciju Pera Ždera reaguje tako što konstatuje da je gladan. Kada nema šta da jede onda sa mašinom za mlevenje mesa juri sitne životinje. Ali i to radi natenane. Autor je i životnog priručnika po imenu ``Život natenane``. Možda i nije tako loše kad ti je dosadno u životu. Jeste dosadno, ali je manje naporno nego biti glavni lik neke životne drame.
-Hm. Klopica!
Sitnice, uglavnom beznačajne stvari koje zatrpavaju tvoju sobu. Iz nekog razloga, nikako da napraviš čistku i raščistiš krš oko tvoga kreveta, kompjutera, televizora, pisaćeg stola...A neke stvari ti je čak i žao da baciš. Ja na primer čuvam transformersa iako sam konjina od skoro trideset godina. (Onaj stari lila boje što se transformiše u tenk i borbeni avion).
Na malom ormariću pored kreveta imaš knjigu koju si načeo pa odustao, tu je i čokoladica koju nisi pojeo, glup privezak za ključ od stana, hemijska sa oznakama Demokratske stranke, papirni Bus Plus, tabla Andola. Prostor oko kompjutera, to ti je tek posebna priča. Kesica od čipsa, omoti nekih bezveznih diskova koje više nikad nećeš igrati, čačkalica od juče sa ostacima gurmanske. Burazer tu drži jugi jo kartice...Na papirićima okolo nalaze se razni brojevi koji si zbog nečeg zapisao ali ti više ne trebaju. Ulaznica od KST-a, aluminijumski čepovi od limenki piva, trzalica za gitaru i ogrlica sa zmajem. Neverovatno, ali u tom haosu sve ima svoje mesto. Samo je stvar u tome što se samo ti tu snalaziš...Ali tvoja keva nikad nije mislila tako...Ni tvoja devojka/žena neće biti ni malo tolerantnija prema tome.
A:-Da sam rodila dva vepra, ta soba bi bila urednija! Konji jedni. Pobacajte te kurcolomije, pokupite prašinu i usisajte. Niste u štali nego u mojoj kući..
B:-Važi Kevo evo sa`ćemo...
A:-Nema sa`ćemo! Odmah!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A:-Ljubavi ,a gde je ona moja stara majca koju ja mnogo volim? Beogradski maraton `93? Da je nisi bacila? Jeste ružna ali ja je volim jer je udobna....
B:-Ofarbala se u roze jer si ubacio crveni duks. Jebi ga.
(sve te kurcolomije ću da pobacam, nećeš ti meni izgledati k`o džudža!)