Особе оба пола, старије од 26 година, којима родитељи из унутрашњости шаљу торбе са храном, еврима и чистим гаћама мање од два пута на годишњем нивоу.

Доктрина измишљена да би се ружне жене лакше уклопиле у друштво.

Један од маст-хев ајтема, уколико морате да "убедите" задрту сеоску наџак бабу да попусти у својим ставовима, све зарад општег добра и просперитета.

Крдо доконих баба у шетњи по трим стази, распоређених у стрелце, тако да је искључена и теоретска могућност заобилажења.

Власник паклице Собрања на свадби.

Светиња. Примарни аксиом на основу ког се темељи живот. Парадигма која никад не подлеже преиспитивању и критици здравог разума, све зарад мира у кући и виших духовних и материјалних циљева.

Екипа проћелавих, паучинасто-брадатих, добрано забајателих студената филозофије. Последњи пут полагали ономад после статирања код Оливере Ковачевић у Клопци. Природно станиште је Студентски парк, уз обавезну двојку Апатинског, пљуге савијаче и кењање без граница. Омиљена реч им је естаблишмент. Домороци. Не јебу.

Ирационални хистерични страх од најмизерније и најбезазленије информације о садржају неког видео записа. Појава настала услед експанзије интернета и доступности свега и свачега. Некад се брале знало: прескочиш епизоду Хи Мена, и ако ти је сутрадан не преприча ортак из вртића, могао си да се сликаш. Наравно фигуративно, јер својко (селфи) није био измишљен.

Директорска слепоочница-теме-слепоочница фризура. Растегнути полуседи прамен преко ћелаве главе, карактеристичан за комунистичке дрматоре, мада га и данас неки фурају.

Изговори за нестрпљивост, халапљивост и неумеће у печењу роштиља.

Високошколска установа која апсолутно није бесмислена, уколико имаш једно две неудате тетке из Њемачке које ће да искеширају приватну ординацију кад завршиш.

Возило на чијем прагу сав замишљен и одсутан седи главни јебач на крају филма. Преживео тушту и тму срања, побио све плаћене убице и корумпиране полицајце, убио и Шона Бина, па сад сео, огрнут ФБИ јакном, да размишља о пролазности живота.

Дубаи. Сировинска база за подвођење су једва пунолетна, наивна и гладна женска чељад из Румуније, Украјине, Молдавије, Србије, Албаније, Хрватске и осталих несрећних земаља. Крајњи конзументи су шеици, брокери, власници нафтних платформи, тајкуни и сви остали који су тако у могућности. Посредници су реномиране модне агенције из Француске, Енглеске, Италије и других срећних земаља.

Егзистенцијално обезбеђени тупикурејци. Претенциозне дркаџије које уживају да дођу на локалне радио и телевизијске станице и кењају о омиљеним српским темама: теоријама завере и СрБству уопште. Не баве се ничим конкретним. Често су универзитетски професори изопштени са матичних факултета због неког срања, или доктори наука, настали генетским укрштањем Миће Мегатренда и професора Дабића. Могу бити и средњошколски наставници који су писали пиздарије у локалним листовима, или озлоглашени новинари који су због претераног увлачења у дупе бившем режиму анатемисани. Без обзира на порекло, сви до једног обожавају да попут вашарских мађионичара путују по напаћеној нам отаџбини, и омађијавају лаковерни живаљ својим надахнутим предавањима, уваљивајући му вишетомне публикације по енормним ценама. Да би прича имала и клерикалну ноту, која међ Србљем увек пали, све се ради под покровитељством СрБског Сабора Звери. Нико поуздано не зна од чега публицисти живе, али постоји неколико теорија:
1. деда му био партизански јеврејски официр, па му оставио десет отетих станова по Београду;
2. има свог личног Џона Милинковића, неупућеног фабриканта из Чикага, који мисли да преко њега помаже свој Хоумленд;
3. ради за цију, мајку му јебем!

Бабина инстант турска ајс кафа, настала услед урођеног сеоског гостопримства и непрецизног изражавања омладине, која и онако једе и пије разноразна говна.

Фризерка од четири банке. Она што је по њој смишљен израз "намазана". Зна на чему небо стоји и попила је сву памет овог света. После првог доласка у салон, већ ти зна и име и презиме и број ципела, а кад други пут дођеш, па макар то било и после пет година, одмах креће са маказама, јер зна какву ћеш фризуру. Успут те и пита јел' ти буразер продао оног Голфа двојку, што је ономад окачио на Половним аутомобилима. На паузи за доручак јој сврате све могуће раве из околних бутика да им гата у шољу, јер све погађа. Довољно је млада и јебозовна да сваки дркотрес од 15 после шишања проведе у ћенифи по сат времена са њом у мислима, а са друге стране, довољно матора и искусна да даноноћно дели савете брљивим клинкама које су дошле на праксу. Док ти певуши на увце Северинине хитове, обавезно те закачи сисурином једно десет пута, а ако се насмејеш, сва је у фазону „ију, срам те било, безобразе безобразни!“. А пре него што је отишла из завичаја са 15, јебали су је сви учесници манифастације „Сусрети села“, на челу са твојим крезавим ујаком који заудара на ракију и прегорело уље. У међувремену је „живот научио“ кад и коме је паметно ширити ноге. Сад је удата за пандура, и док те шиша мора више пута да нагласи како га никад није преварила и како је не занима шта он ради по том питању.

Млада учитељица је последица хиперпродукције студенткиња на учитељским факултетима. Иако су потребе за овим занимањем подмирене за наредних 50 година, сваке године се ипак штанцују нове, јер јебига, морају и врли професори дидактике, методике, психологије, комуникологије и чега све не, са учитељских факултета да од нечег живе. Без обзира на то, скоро свака учитељица воли свој посао. Не смета јој што сваког дана кампује испред сваке могуће основне школе за коју је чула, молећи бога да неку млађу колегиницу напумпа муж, или неку старију превари болест или, још боље, смрт.
Кад јој се посрећи да је приме на одређено, улази у разред пуна потребе да нешто научи малу и ону мало већу децу. Не смета јој дечији смрад, ни затупасте колегинице, ни њихова злоба, ни задригли директор који је директор само зато што је једини мушкарац у школи. Седмаци и осмаци јој непрестано добацују вулгарности карактеристичне за тај узраст, и покретима, мљацкањем и погледима показују да су пуни новосинтетисаних хормона и да би радо пљуснули млаз жуте сперме у њеном смеру. Клинке учитељицу обавезно доживљавају као конкуренцију. Онда она мора да им голим ногама и знањем, које је врло често мање од њиховог, покаже да је јача.
У зборници јој старије учитељице и чистачице које се стално ту мотају, никад не могу опростити те голе ноге и чврсте груди. Она их жали, уверена да су оне одувек биле маторе, а да ће она заувек остати млада и чврста. Добар осећај који се са годинама губи.
На крају године деци не даје јединице, иако је, за нове генерације дегенеративне деце и још дегенеративнијих родитеља, сваки предмет тежак и несавладив. Старије учитељице, преплављене завишћу, говоре како жели да проведе лето без рада. Млада учитељица се правда да није поштено, а ни педагошки, давати јединице деци која се труде. Да, да, труде се, како да не! Она је ипак истрајна, дрска, безобразна и сигурна у себе и храбра, јер јој, услед новонастале колотечине која је гуши, и није стало до посла. Ако је избаце, ништа није изгубила.
Свеједно јој је ко пуши у клоњи, чија је кева ноторни алкос, ко је исправљао оцене у дневнику, да ли директор јебе само наставницу географије или и ону малу што предаје хемију, иако није ни завршила факултет. Она уствари не може да верује да тај господин, који сваког јутра долази у школу са растегнутим праменом преко ћелаве главе, било кога јебе. Та се фризура у Америци зове застава, јер се, кад дуне ветар, велики прамен вијори. Ако тај господин јебе, ако иједна жена има желуца јебати се са њим док му застава пада преко избечених очију, а дебела телесина стење у екстази, онда супер!
Њој је битно да крајем сваког месеца добије плату. То јој омогућава да уштека лову и на лето оде на море у Дубај. Ускоро схвата да јој се живот састоји у чекању лета и живљењу за лето. Или док колегиница не оздрави, или не подгаји одојче.....онда је посаде да ради у библиотеци!

Разлика у начину говора између стамбено обезбеђене рибе из унутрашњости, и оне која нема стан у Београду. Стамбено необезбеђена риба набаци "урбани" акценат пре завршетка првог семестра, почне да излази на фенси места, настоји да се дружи искључиво са Београђанима, трудећи се да са што боље уклопи, не би ли нахватала неког Дорћолца са трособним станом и тако се спасла беде. Риба која има стан и после десет година боравка у Београду урла и псује као да је управо сишла са Повлена, шљема по биртијама искључиво са екипом са којом је одрасла и не размишља о будућности, јер ко га јебе, док год ћалетово стовариште грађевинског материјала добро шљака, имаће се!

Једини пример где је иритантност Вере Чукић послужила сврси.

Група људи који од 7 до 3 иду од кафића до кафића, са фасциклом под мишком.