Herman Hese je najvreovatnije najprodavaniji autor u Srbiji. Njegova sabrana dela su prisutna u većini "uglednih" Beogradskih porodica. Primamljivost ovih knjiga leži, naravno, u dizajnu njihovih korica. Naime, knjige poredjane jedna pored druge se sklapaju u Heseovu glavu. Tako poredjane deluju veoma impozantno na vrhu neke stilske police.
O tome da li je neko od ukućana ikada pročiao bar jednu od ovih knjiga ne treba spekulisati. Svako pomeranje bi narušilo savršenu kompoziciju i enterijer bi bio nepotpun. Te se nesrećni Hese na ovim prostroima, ulavnom prodaje kao knjige na metar.

Fenomen karakterističan za kuće pripadnika više srednje klase, koji su preko noći stekli određeni položaj u društvu i sada moraju da se prilagode novom načinu života. Oni kupuju skupocen (najčešće stilski) nameštaj i nastoje da svoj dom urede po najvišim standardima. Pošto su kupili garnituru i komodu za dnevnu sobu po uzoru na onu iz Sekine ili Brenine kuće, red je da kupe i stilsku policu. E tu već nastaje problem: policu treba popuniti odgovaajućim sadržajem, a da to nisu časopis "Moja njiva" ili neke tračerske novine. Ali naš novokomponovani itelektualac brzo pronalazi rešenje. On odlazi u obližnju knjižaru i bira različite naslove (od Rata i mira do Kamasutre za početnike), ne obazirući se ko ih je napisao i o čemu govore, bitno je samo da se boja korica slaže sa novim enterijerom. U slučaju da je pilica i suviše plitka, podvrgava se ekstremnim metodama, te nesrećne knjige bivaju često pretesterisane na pola.

Мазање Нутеле на 'леб.
Сви који једу Нутелу ''с кашику'' знају о чему говорим.

Izraz koji su naši roditelji koristili kada su hteli da nam objasne nešto,tada nama neshvatljivo.

To je naizgled mirna devojka, čiji roditelji smatraju vrhuncem uspeha to što im ćerka odlazi na studije u Beograd. Ona je štreber, da bi upala na budžet i dobila mesto u domu. Svaki položen ispit slavi cela familija, kao da je otkrila lek protiv side, ili vremeplov. Uglavnom se druži sa studentkinjama koje takođe nisu iz Beograda, jer ni sama sebi ne sme da prizna da ima kompleks od devojaka iz glavnog grada. U početku je izgubljena, ali se vrlo brzo zaljubljuje u Beograd. Bolji je student od većine Beograđanki, jer mora da zadrži mesto u domu. Noćni život joj se posebno dopada, ali po stajlingu se uglavnom vidi da nije živela u gradu, ali je ona ubeđena da se super skockala. I, nema teoretske šanse da joj objasniš da to nije kul.

To je devojka koja je toliko upadljiva, da ste se već sedam puta upoznali sa njom, i verovatno ćete opet. Ima onaj mlitavi stisak ruke pri upoznavanju. To je ženska persona koja nije ni po čemu specifična. Uniformisana, izgleda kao i svaka druga devojka. Nju uvek neko vuče u društvo sa sobom, ali ona nikada u životu nije organizovala bilo kakav izlazak, niti je iko ikada od nje čuo bilo kakvu ideju. Priča ona nešto, ali niko ne pamti šta je rekla, jer nema tu ničega zanimljivog. Ako je neko negde ne povede, niko neće biti svestan njenog postojanja, niti će ona negde otići na sopstvenu inicijativu.

Kada neko pokušava da bude interesantan, ali mu ne ide od ruke često u krugovima dečurlije (ne starije od 17 godina) biva spuštan na ovaj način, jer je poznato da u trenutno popularnim turskim serijama treba da prodje 30 epizoda da bi se neko dvoje poljubili, a da bi prešli na stvar duplo duže... A i kada dođe do "onih stvari", prikažu samo scenu kada se ovo dvoje mazi u krevetu posle obavljenog posla.