Sve se odvija po planu, zainteresovao si je svojom pričom, čak počinje i da uživa, fokusirana je na tebe i sve gluposti koje izgovaraš... Smeje se šalama i upućuje izazovne poglede dok nežno usnom dodiruje slamčicu pijući neki nadrkani koktel koji si ti platio... Približava se krucijalni deo, deo kada uz sav šarm koji si uspeo da emituješ, počinješ da joj šapućeš na uvo onim jebačkim tonom kada misliš da bi sam sebi popušio... Preuveličavaš kako do sada nisi sreo takvu ribu, kako je drugačija, ima nešto u njoj, ne znaš tačno šta ali dovoljno izraženo da je čini jedinstvenom... A onda... E onda debela ortakinja koja celo veče, život, sedi uz nju kao neki flaster i cedi kroz zube svoje piće unezvereno gledajući okolo u nadi da će joj neko prići, postavlja ono gorko i obeshrabrujuće pitanje:"E, Marija, kad ćemo kući? Mislim, pogledaj mesto se raspada, a ni frajeri nisu nešto..." U tom trenutku ona se naravno slaže sa svojom dugogodišnjom prijateljicom i uz pozdrav:" Drago mi je što smo se upoznali." odlazi zauvek, nestajući u mraku diskoteke...

Ljubazan način direktora, obično neke manje firme u kojoj pokušavaš da se zaposliš kao magacioner, da ti kaže da izgledaš kao sisica i da nisi sposoban za taj posao...

Specifična vrsta ljudi, veoma nadarena za mnoge poslove, svestrani su i u sve se razumej... Neretko su baštovani, poljoprivrednici, radnici gradskog zelenila, biznismeni pa čak i "čačkaši"... To se može zaključiti po načinu na koji pričaju preko telefona sa nama uvek nepoznatom osobom..."Brate,imaš neki spanać?" ili "Matori, aj nabavi neko granje da malo čadimo..." može se čuti iz njihovih usta dok pokušavaju da sklope posao...

Kada pokušavate da saopštite ili kažete osobi u svojoj blizini neku novost, doživljaj pa i vaše mišljenje na temu o kojoj se trenutno polemiše, a ona na to onako nezainteresovano, obično zaokupirana nečim drugim, kaže:" Sjajno,sjajno...".

Javlja se obično kada je osoba pod stresom... Najčešće kada odgovara pred tablom, kad laže ili kada pokušava da nekako izbegne odgovor na postavljeno pitanje...

Sećate li se kada ste prvi put otkrili čari samozadovoljavanja? Kada usplahireni ulicom trčite do najboljeg ortaka neobazirući se na pozdrave komšija kako bi ste podelili to sa njim... I kada mu konačno saopštite a on kaže:" Jaoj da, to ono kad te zagolica..." I onda ga ubeđujete da osećaj nije takav, ali on odbija da sluša i ponosno tvrdi kako je njega golicalo mesec dana pre vas...

Upitna rečenica koju starije žene (babe), isključivo u ruralnim predelima naše lepe Srbije, koriste kao izgovor za započinjanje besmislenog razgovora sa zatečenom decom... Posle saznanja ko su vam roditelji, po mogućstvu otac, uz zapitani izraz lica i konsultacijom sa koleginicom penzionerkom dok pokušavaju da se sete nekog seoskog mita koji kruži godinama u začaranim krugovima babskih tračeva, počinje beskrajno međusobno polemisanje o tome na koga dete liči, iz kakve je porodice, kakav mu je bio deda kao mladić... Posle utvrđivanja čvrstih činjenica, počinje detaljna psihološka analiza na osnovu istih, neretko zahtevnija i detaljnija, i naravno bolja rekonstrukcija ličnosti nego što bi sam Froid uspeo za života...

Upitna rečenica koja datira još iz doba kada smo išli u vrtić... Samo smo gledali svoja posla, igrali se sa kockicama ne obraćajući pažnju na okolinu i ostalu decu... A onda bi u sobu ušetao lik sa najnovijim ultra action man-om 2000 sa dodatnom opremom za planinarenje, i dok bi svi bili oko njega i spopadali ga pravio bi se da te ne zanima to što ima u rukama... Napokon, kada bi se svi razišli, prišao bi mu i postavio, malo bojažljivo ali ipak direktno i odlučno, pitanje:"A gde si kupio?", nadajući se da će te neko čuti i predpostaviti da ćeš i ti nabaviti jednog...