Žal za devedesetima (iliti glorifikacija istih)
Devedeste ... Hmmm ...
Finom svetu, evoluiranim ljudima, osobama koje se zahvale kolporteru kad im vrati kusur, pridrže vrata od lifta, ponekad i kupe knjigu, zastanu ispred pozorišta da "snime" repertoar (i urade tokom dana gomilu sitnica koje život čine pristojnim) sinonim su za prokleti rat, poginule poznanike, izbeglice, platu od 5 maraka koju si trčeći morao da potrošiš ili razmeniš na nekom ćošku za marke, prazne rafove, redove za zejtin, šećer i šta sve ne, skuvane plastične flaše i u njima razredjen "super" u raznim nijansama, cigarete "na ćošku", "maxerice" na šabanskim nogama, sroljave densere, ZAM, dnevnik 2 od sat i po, "zalivanje Palme" u 02.00 a.m., nepostojanje originalne Cole, lekova i što je najgore zdravog razuma ...
Međutim, ... Čudom se čudim koliko ološa i polusveta sa oduševljenjem i trabunja o divotnosti tog vremena!
Šverceri svih vrsta, šatro "zajebani tipovi", zatim deca lokalnih političara, bauštelaca (alergičnim na sve iz odvratne im Evrope, ali nikako i na plavkaste šušteće Klare Šuman) ili direktorčića, patriJote svih boja i brada, te sijaset drugih osoba sa pamćenjem zlatne ribice i moralom gnjide ...
- Eeeee, al' su to bila vremena ... - obraća se klincima u klajdži proćelav tip sa pubertetsim bubuljicočirevima po licu i pretpubertetskim intelektom - Sine, im'o sam Džetu, ma skoro pa nova, 9 godina!! Eeeej, i dosetim se ja (kao jedini ja?!) izvarim mu još jedan rezervoar, pa plus kanisteri, pa veza na carini a auto sa troja vrata pa pozadi poskidaš sve i natrpaš cigara ceo karton stane... "dobar sam bio" po prelazu ... (i onda odvali neku tripliranu sumu naravno) ... A na fri-šopu častim sebe sa 2 boce viskija i plus za'vatim Milki i ubacim u gornjak da ne vide one glupače ... ihhhh to su bila vremena!! ...
I onda najjači deo priče:
- A sa pet maraka sam sine mogao da jedem, da se napijem, da častim ceo lokal, pojebem 6 kurvi (bi ja još - al' ne mogu one), ... a danas, da se otelim bre za 500 evra, i nema, spičkam za čas ...
...
-Matori, znam i tebe i dotična vremena, aj sad lepo popij Jupi i kupi!!!
Vaterpolisti
U očima prosečnog provincijalca (ne mislim pri tom na geografsku širinu nit' dužinu, već na stanje svesti) NADLJUDI!!! Osobe koje se opiru gravitaciji, zakonima (g)astronomije, astrofizike, hemije, morfologije, (pato)fiziolofije, cirkuske akrobatike i ko zna koje sve nauke ne ... Otprilike bi u njihovim očima bili klonovi i to: 65% Supermena (s tim što njima ni Kriptonit ne može ništa), 15% Hulka (nemaju baš tu masu i boju), 7% Tarzana (jeb'o ti Vajsmilerovo "ispod minut na 100m", preslabo je to za vaterpoliste), 5% Taličnog Toma (mrtvi-ladni i brži od sopstvene senke - a još u vodi!) ostalih 8 % bi činili: Konan (zbog sirove snage), Džems Bond (lukavost i plejbojština), Dalaj-Lama (respekt i obožavanje čije razloge slabo ko ume da pojasni) i Brus Li (usporavaju li neretko njihove golove? Pa i Brusove mavašije su, 24 frejma u sekundi je malo za tu brzinu) ... Elem ...
Pre, hm, dosta godina, ja klinac, lokalni bazen, stariji džiberi sede nedaleko od mene i potaknuti nedavnim uspehom naše reprezentacije divane dok im se repovi (čest motiv na Panini sličicama bugarskih halfova) suše na suncu:
- Štaaaa?! Nisi nikad video uživo vaterpolistu?! Eee, moj ti ... Znaš šta mi nije jasno - "drži banku" tip koji je zajebao i Pinkija (jerbo je taj vid'o samo Tita, koji je trenutno totalno "out") - nije mi jasno gde se oni oblače?! Znaš ti koja su to ramena, koja leđa ... sledi razvlačenje ruku.
A tek koliko jedu, taj što je bio JNA sa mnom, jeo 5 tanjira pasulja, nema ni šinjela za njega, obuko čizme tek posle mesec dana, u patikama iš'o!! A što pliva!! ...
- Ma da, a jesi, jesi vid'o golmana kad iskoči iz vode ( i tu krenu licitiranje do grudi, do pasa, do kolena ... čekao sam samo kad će neko reći da hodaju po vodi ko onaj gušter?!?!)
Al' najjača legenda, urbani (ili više ruralni) mit o vaterpolistima jači i od toga da im ramena nisu ko normalnom svetu frtalj visine već trećina (ma i polovina) i da su im ruke ko butine prosečnog šljakera, i da se ne umaraju, i o veličini srca pokojnog Sandića, i da izranjaju kao delfini je priča o štipanju sidraša pod vodom za mošnice i neosetljivost istih na bol!
Tu sam se x puta naslušao taaaakvih lupetanja ...
- Ma daaaaj nemamo mi pooojma šta oni tamo pod vodom rade... idi bre, zamisli zavrće mu jaja pod vodom a on prima mrtav-'ladan loptu i šraubom u rašlje! Ni da trepne!! Eeeej, zamisli da te onim ručerdama stiska za jaja a ti trpiš - pa meni bi oči ispale ...
I zamišljam, zamišljam kako mogu biti toliko glupavi ...
'Ajde pomisliti od čoveka od 195 da je 205, ajde dodati mu i 25 kg, ajde i 2 tanjira pasulja da mu dodamo ... Al' kako je jaja nabildovao majku mu?! Kako je skrotum ojačao, kako je receptore otupeo??
Da im nisu poznate neke tibetanske tehnike disanja i meditacije? Da im se ne regenerišu ko kraci morke zvezde?
Ni dan-danas to ne dokučih.