Najnebezbednije moguće mesto za prelazak ulice, iz razloga što uliva osećaj lažne sigurnosti (veća korist bi bila postaviti pravu zebru da ‘bleji’ na sred puta, bar bi malo usporili naši dragi savesni vozači). Poprište epske trke između pešaka i automobila, nekad pobedi pešak, nekad automobil, a nekad oboje… znači automobil.

Skup samoproklamovanih predstavnika naroda koji se trude da predstave ono najgore od sebe ne bi li se prostodušni posmatrač osetio uzvišenim i kulturnim, ’’kad mogu ovi na televiziji da budu dripci, što ne bih i ja’’. Vokabular se svodi na pijačni sleng, a argumentacija je na nivou deteta iz trećeg tri. Glavnu reč obično vode najgori seljaci (pod ’’seljaci ’’ mislim na karakterne osobine, ne na ljude sa sela koji su za dotične poslanike takve erudite da to ne može da se poredi, oni u štalama imaju obrazovaniji kadar), tako neugledni i bezprizorni da se čini da im je taj karijes iz usta konačno metastazirao na mozak i ubio te poslednje tri, četiri preostale nervne ćelije. Žene u skupštini izgledaju i ponašaju se kao da im je odmah tu ispod one poslaničke klupe "uštekana" ona torbetina na kvadratiće sa kojom ce odmah posle sednice i završenog pičkaranja da odjure u prvu sedmicu i guraju se do buvljaka da tamo nastave svoj društveno koristan rad. Crn je taj narod kojeg oni predstavljaju.