Особа која је остала без мозга и петље. Живи од прошлости кад је био кул лик. Екипа са којом је проводио године на клупицама у крају је за њега постала сувишна у животу и време проводи гајби смарајући све пичке на фејсу којима не сме прићи на улици или факсу.

Људи за које је време стало,код њих је још увек 1943-а и изглед им је исти као што су имали Четници. Неизбежна им је дуга коса и брада, шубара са кокардом и "униформа" коју чини црни комбинезон или маскирна унифома са риболовачким прслуком. И даље се заклињу у "краља" који незна српски језик а падеже да не спомињем. Активности им се састоје од шенлучења по биртијама и шаторима на Равној Гори. Тренутно у Србији има 86 равногорских покрета и исти број "војвода" који су чинове заслужили организовањем прослава на којима је на репертоару јагњеће и прасеће печење, ракија је неизбежна а у причи се појави и лук. Можете замислити на шта личи та сподоба лети кад иде са неког шенлука пун ракије,лука и печења. Отворен пламен се њему не сме приближити ако ти је живот драг. Могу послужити као биолошко оружије. Један од "војвода" се чак и хвали да кад он седне у аутобус по четри места испред и иза њега буде празно . Јунаштво им је равно нули, што већина зна осим њих самих. За разлику од осталих националиста ова скупина више личи не неко КУД-о него на борце за Србију.