Adams86

Izraz kojim se ukratko opisuje "gradski" momak, koji poreklom i mestom boravka nema nikakve veze sa nekim gradom, a voleo bi da ima.
Fenomen koji se javlja uglavnom na jugu Srbije. Čovek koji je rodjen,odrastao i koji i dalje živi na selu, zanesen svetlima nekog obližnjeg grada, počinje da odbija svoje poreklo i usadjene vrednosti i pokušava da preuzme i u sebe usadi neke nove, gradske manire. Svoje vreme uglavnom provodi po elitnim gradskim kafićima i kao kameleon se vremenom utapa u urbanu gradsku sredinu. Kao sundjer upija i uči sve gradske fore i forice. Vremenom se toliko izdeformiše, da se ne može razlikovati od bilo kog rasnog gradskog mangupa. Tu je sve što treba, gradski naglasak, šatro, gistro, ovo, ono. Treša, tike, kombinacije i spike. Okom prostog posmatrača, izgleda kao i svaki drugi nafurani mali... Ali kada se zagrebe ispod površine i kada iz kožne Pradine torbice uz paklu Malbora ispadne i mesečna karta overena kod lokalnog autoprevoznika, koji poslednji polazak ka njegovom selu ima u 21 i 15, sve njegove spike padaju u vodu, a realnost mu opali takav šamar, poput Šešeljeve kore od Banane posle kojeg bridi i obraz i ponos...

DAN PRVI:
Niš negde oko 19h. Divan letnji dan. Bašte gradskih lokala su prepune. Prava revija gradskih momaka i devojaka. Sve šljašt,i sve blješti. Za centralnim stolom jedne bašte sedi momak, niko ne zna kako se zove, ali se odaziva na Ćomi, reklo bi se rasni gradski mangup, koji u svom tom blještavilu prosto sija. Dok mu u piksli gori skupocena cigareta, on sa dva prsta desne ruke elegantno ispija svoj, danas već četrnaesti espreso, dok sa levom rukom na uvetu pridržava mobilni telefon marke Android i očigledno završava neke kombinacije. Čini se kao da sve oko sebe poznaje, a pogotovo mladjani ženski svet koji odpozdravlja namigivanjem i mangupskim smeškom, dok se sa muškim pozdravlja srdačno uz neizostavno grljenje i udaranje po ledjima. Ali vreme, o to prokleto vreme, leti tako brzo. U pauzama izmedju razgovora mobilnim, on sve nervoznije i nervoznije gleda u ekran tog istog telefona. već je 20h, postaje mu sve neprijatnije, grad se sve više i više puni, a on još malo mora da ide. Ostao bi on ali prokleti NIŠ Expres je je u svom redu vožnje mislio samo o znojavim radnicima i umornim djacima koji se nakon napornog dana trebaju dovesti do svojih kuća. Nije mu lako, ali vešto prikriva očaj koji ga sve više obuzima. Oho, evo je i mala Sandrica, ribica kojoj je siguran da se svidja. Ima je čak i na facu za prijatelja. Mala prilazi stolu pozdravlja se sa njim, i nakon poljubca u obraz, pristaje čak i da sedne. Ali vreme, to prokleto vreme... A i ona pička joj materina ne može da izadje u grad u 3 popodne ko sav normalan svet, ali nebito, slatka je Sandrica. I dok je Sandrica sve rasppoloženija, nad njegovom glavom kao da se naoblačilo. Još mu nije ispričala ni kako je bilo danas u školi a već je 20 i 45. U glavi nastaje konfuzija, dok Sandrica razdragano priča, on je odsutan mislima, i kreće da se preračunava...
-Uf jebem ti NIŠ Expres, dal imam vremena za još jedan, makar kratki bez mleka??? hmmmm 15 do 9, treba mi desetak minuta bržeg hoda do stanice, što znači par minuta dok se spremi kafica, i na tenane da ispijem taman stižem na vreme. KURAC STIŽEM! Pogledaj ovu kljakavu, ko njoj dade da bude konobarica. Jbt pa ona se sapliće po lokalu. Majko moja! Ma jebeš kljakavu, Ijao vidi Sandricu što ima batak a mala se raspištoljila nekako kao da izaziva. Možda bi mogao kod nje na gajbu pa ujutru ćiku.... Da , da mogao bi, da mala nema 17 godina i ćaleta i kevu sa sve tetkom iz Žitoradje na gajbi... E moj Milisave, tako ti i treba kad se s decu kačiš. U JBT! 5 do 9. Auuuu pogledaj što se napuni lokal! Šta li bre ova mala trabunja vec deset minuta. C C C C C jbt kad pomislim sad, sat i po vožnje u raspalom busu sa kompletnom znojavom medjusmenom gradskog komunalnog preduzeća. JBT Milisave od tolike svetske metropole ti baš u Koprivnici da se rodiš! A grad puni li se puni, jeba ga Milisave dal ćeš i ti jednom da vidiš kako izgleda život posle 9 u Nišu!? AU! 9 i 5, trči majke ti ga nabijem spavaćeš na tvrdjavi Milisave!

- E Sandrice, dodji da te ljubi Ćomi, moram da pičim imam neku kombu hitno da završavam, vidimo se sutra, i ajde dodji malo ranije keve ti...

DAN DRUGI, KOPRIVNICA, 13H NEGDE ISPRED SEOSKE PRODAVNICE...

-Oprem dobro majke ti ga nabijem! Milisave, ispisnik si bijo sinoć u grad?
- Bio sam tebra što?
- E ne frljaj mi se sti gracki izrazi, nego je si čuo što specialci uapsili nekog Eskobara iz Durlan u onaj kafić Pueblo ?
-Ne seri tebra, pa ja sam bio u Pueblo, i znam Eskobara do jaja lik završavao mi neke stvari, kad to bilo?
-Reko sam ti da se ne frljaš! De znam kad bilo valjda oko jedanaes, tako javili na TV Nišavu, zato te i pitam si vido možda.
-Nisam tebra ja sam došo s onaj u 9 i 15 do kod kuće. Jebem ti Niš expres! Al sad ću da pozovem ortaka da proverim...
____________________________________________________________________
- Halo! E Šomi, tebra , Ćomi ovde. E si mi dobar? Šta to čujem skembali Eskobara?
- Ma da tebra, ludilo, kad su upali, ja sam mislio da će krv da padne. To murija na sve strane i ne samo Eskobara pohapsili pola Puebla. Ludilo...
- AUUUU! Bolje što sam otišao sad bi mi donosio pljuge u mardelj he he he he.
- Bolje buraz. Nego reci mi jel se vidimo danas da gledamo Tekmu u Sky Betu?
- Ma jok tebra mrzi me da se cimam, noćas se bus raspao izmedju Trupale i Vrtište, tri sata smo čekali da ga oprave, u 2 sam stigao kući...
- Jbg buraz vidimo se onda drugi put!
- Vidimo se tebra! Pozdravi mi Dukija i ekipu i ljubi mi malu Sandricu he he he he
- Neka tebra ljubi je ti, sinoć kad upali specijalci, u WC-u navatali Dzonija kako Sandricu kljuka hormonskom terapijom, oralnim putem...
- JEBEM TI NIŠ EXPRES!

ADAdams86 · 28. jun 2016.💬 2144

Naučno-fantastična horor priča, koja se prepričava medju omladincima SNS-a za noć veštica.
Priča je zasnovana na fikciji šta bi se desilo kada bi se mediji oslobodili cenzure, a botovi odbili poslušnost i zadatak da komentarima brane vodju.
Obično se priča onda kada atmosfera u toku noći veštica dostigne vrhunac i važi za jednu od najjezivijih legendi kod SNS-ovaca. Kako bi postigli pun efekat straha, oni koji reše da ispričaju tu jezivu priču se obično maskiraju u dr. Vojislava Šešelja.

ADAdams86 · 26. dec 2014.💬 024

Profesionalni posetilac snimanja raznih emisija, političkih skupova i sl. Njegov posao je da tapše, odobrava, negoduje, peva, igra i vrišti, kada je to potrebno. Nakon niza godina bavljenja istim, može doći do ozbiljnih profesionalnih deformacija.

Za vreme ručka, za stolom sede muž, žena i komšija....
M: Mila gde si sinoć reče bila?
Ž: Pa kako gde rekla sam ti, bila sam sa Radom koleginicom na kafi...
M: A jeli molim te kad Rada pusti onoliku bradu?
K: uuuuuuuuuuuuuu!
M: Sta je sad pa tebi komšija, sta arlaučeš???
K: Ništa ništa izvini...
M: Ženo govori!
Ž: Pa dobro, izvini mozda je to bio moj direktor....
K: JEEEEEEE!!! ( gromoglasno oduševljenje praćeno aplauzom)
M: Šta je bre sa tobom?! Izdašao si sa snimanja, nije ti ovo trenutak istine! U rodjenoj kući ćeš da me zajebavaš dok mi se brak raspada! marš napolje!
-------------------------------------
Za vreme venčanja....
- U ime "države" Srbije proglašavam vas mužem i ženom!
- U svatovima nastaje delirijum, kreće aplauz, pucnjava, cigani doleću sa trubama, a u masi pored žene u transu stoji vidno hladan muškarac....
- Nesrećo jedna šta se ukrutiš samo kad ne treba, ceo svet bulji u nas, jel ti teško da da se nasmeješ i tapšeš?!
- Pa gde si videla znak???
- Joj nesrećniče lepo ja rekoh da će da te unište na onom pinku za bednih 600 dinara. Miči se tamo od mene!

ADAdams86 · 30. jul 2013.💬 4206

Rečenica kojom kockar sebe ubedjuje da je pronašao savršeni sistem, protiv sistema sa kojim se kocka... On je proučio, prostudirao i sračunao sve okolnosti, da bi na kraju mogućnosti za gubitak sveo na minimum.
Negde u podsvesti on uvek ima onu čuvenu rečenicu koja kaže "Kuća uvek dobija". On zna da je to istina, jer u suprotnom "kuća" ne bi ni postojala, ali ovom rečenicom on sebe unapred teši za već poznati kraj....

- Brate slušaj što sam sastavio sistem... Otkida! Pazi ovo, 3 para 3+... Od toga 2 para kombinujem na 4 listića, 3+ i 0-2 a jedan vučem na svim listićima kao fix 3+. E sad znači ova dva donja para ne mogu da puknem jer dolazi sigurno ili od 0 do 2 ili 3+, a ovaj treći, koji je na svim listićima 3 + njega pokrivam u singlu sa hiljadarkom od 0-1, jer se od 0 do 2 ne isplati.... Sve u svemu u najgorem mogućem slučaju vraćam svoje pare, a u najboljem izlazim duplo...
- Pa ok lep sistem, ali šta brate ako na tom paru koji vučeš dodje tačno 2 gola? Onda padaš sve....
- E jbg ako sam baš toliki maler onda mi i nije žao!
______________________________________________

-Šta bi brate sinoć, jel si prošao?
- 1:1 jebo im ja mater!

ADAdams86 · 18. maj 2013.💬 2204

Metoda za odredjivanje polne zrelosti i fizičke spremnosti za stupanje u seksualne odnose...
Slično starom srpskom verovanju da je za seksualne odnose dovoljno zrela, ona devojka, koja može da dohvati prekidač za svetlo. Ali pošto su se zakoni izmenili, a i generacije sve brže rastu, prekidač je odbačen kao zastarela metoda odredivanja polne zrelosti... A kao nova opšte prihvaćena metoda, se pojavila pljeskavica od 10 ćevapa...

- Jeli bre ti... Gde nadje ono dete što si šetao juče?
- Kakvo bre dete? Jbt za mesec dana puni 18....
- 18??? Ma nema šanse, ono je balavica neka. Ako ona može a pojede pljeskavicu od 10, tu me seci.
- Ništa se ti ne brini, testirao sam ja to... Vodio sam je juče kod Dače šintera na pljeskavicu... Pojela pljeskavicu od pola kile... Jeste posle povratila u parku, ali to nije do nje, to je na Dačinu dušu... Bitno da je mala položila kod mene...

ADAdams86 · 2. maj 2013.💬 8335

Nepopravljivi romantik. Čovek kome su žene više lomile srce, nego što je bager lomio noge... I pored toga on ne odustaje, on iznova i iznova, na svom telu, tetovira imena svih svojih prošlih, a i budućih ljubavi....
Nakon niza godina, njegovo telo počinje da liči na poslednju stranu crkvenog kalendara, na kojoj se obično nalazi spisak prigodnih imena za novorodjenčad.

- Gde si Mile romantiku svetski... Znaš da Milica i ja čekamo ćeru? E pa ne znamo kako da je nazovemo pa reko da te zamolim nešto...
- Šta? Da budem kum?
- Ma jok bre brate, samo skini majicu, da pogledam ima li šta zanimljivo... Imaš na sebi veći izbor ženskih imena, nego crkveni kalendar.

ADAdams86 · 27. apr 2013.💬 6364

Najskuplja od svih boli.

- Milorade, da nije malo mlogo milion dinara odštete, zbog ujeda psa? Da ne preteramo?
- Slušaj ti advokat, ja tebe plaćam da ti mene zastupaš, onako kako ja kažem, a ne kako je pošteno... Će mene dzukac da pocepa za dzabe? Pa neće ga vala.
-Pa dobro bre nije te baš pocepao. Ogrebo te po nozi. Smejaće nam se sudija, za dve ogrebotine, tolke pare.
- Dve ogrebotine? A šta je sa duševnu bol? Piši tamo, da ne spavam noćima. Da sanjam kako me jure kučići, lavovi i tigrovi... Ne diza mi se Miško više... Sa ženu sam u loši odnosi... Naplaveo sam je jedno veče, kad mi reče da će da bidne moja kučka... Umalo se ne razvedoh. To bre mora neko da plati! Duševna bol nema cenu!
- U pravu si, će gi oderemo!
___________________________________________________________________

- Zastupniče, koliko mogu da dobijem na ime odštete za ove povrede? Nastale su usled gaženja na pešačkom prelazu...
- Hm.... Da vidimo lekarsko uverenje... Fraktura lobanje, dooobro. Polomljena leva nadlaktica, doobro. Naprsnuće pršljenova L4 i L5, ovo je odlično. Dva slomljena rebra, ok moglo je i bolje. Uganuće nožnog zgloba, to manje više... I jak bol u predelu vrata, to je ok... Pa na osnovu ovoga ovde, možete da dobijete solidnu cifru, mada ne bih bio preveliki optimista. Možda dobijete da pokrijete troškove lečenja i eventualno neku banju...
- Šta je bre tu dobro?! Banja i upišano bolničko ćebe za ovaj masakr?! Po vama, meni bi se više isplatilo da me je ubio...
- Šta da radimo, to se tako plaća... Nego recite vi meni, od kada se to desilo, da li imate neke noćne more, ili novonastale strahove...? Znate ono, sanjate da vas jure kolima, štrecate se od bicikle i slično... Duševna bol se jako lepo plaća....

ADAdams86 · 23. apr 2013.💬 8246

Kada sam imao godinu dana, u moju čast je priredjena jedna sasvim obična ceremonija, ceremonija krštenja.
Kao i svako drugo krštenje na ovim prostorima, i moje je išlo po propisima. Prvo pijenje, pa dogovor sa kumovima. Onda opet pijenje, pa dogovor sa popom. Zatim opet pijenje, pa krštenje. A onda i jedenje i pijenje i lumpovanje.
Tom prilikom nekom čudnom logikom, prvi čovek-prvi sin, kum reče nek se zove Adam... I bi Adam... A onda nakon svih tih ceremonija, muka i kumovog mozganja da bi ja dobio ime, to ime potpuno isčezava i više ga niko ne pominje...

Dok nisam krenuo u školu, svoje ime nisam znao. Do prve prozivke ispred škole, ja sam se kao kuče odazivao na sva moguća imena. Roditelji i rodbina su me svakako dozivali, samo ne Adame.
Bio sam relativno mirno dete, te su me uvek dozivali sa kuco, mico, maco, milice, pilice, Acko, Aco, brko... Bilo je i onih nemaštovitih rodjaka, koji nisu znali kako da me prekrste, nego bi jednostavno lupili dlanovima o kolena, a ja bih došao. Svega je bilo, ali Adam se nije pominjao...

Tog Adama je prvi put prozvala pokojna učiteljica Vera, tog sada već davnog 1.9.1993 godine. Te otuda i ne čudi moja reakcija, što sam nemo ćutao, dok je ona 15 minuta dozivala nekog tamo Adama. Da nisam ostao poslednji neprozvan i neodazvan, verovatno bi u dnevnik bio upisan kao N.N. učenik... Sva sreća pa je misterija nepoznatog učenika, vrlo brzo rešena.... Ali ni to nije dugo trajalo, Adam je opet nestao bez traga, učiteljica je pronašla novi nadimak od milošte, tako da sam vremenom ponovo zaboravio svoje ime....

E onda sam počeo da budem nestašan, a moj život je strefio niz dogadjaja, koji su to ime, tu traumu, zauvek urezali u moje sećanje....

Prvo su usledile prve majčine batine...

Beše neka jaka zima, ja pomislih da bi bilo zabavno, da majku zaledim, na isti način kao moj tadašnji heroj Duško Dugouško, polivajući je kofom vode. Kad gle čuda, na moje zaprepašćenje i iznenadjenje, majka se ne zaledi, nego porumene i postade besna kao ris. Tada sam od nje prvi put čuo da izgovara moje ime. Vitlala je nekim prutom oko moje zadnjice i besno izgovarala moje ime uz razne druge prideve, Adame konju, Adame mazgo, Adame magarčino. Ja sam ćutke plakao i pitao se u sebi zašto bije mene, ako je besna na tog bizgova Adama? Gledao sam je tužno i uplakano, pokušavajući da dobijem odgovor, zašto bije mene, svog brku, zbog tog Adama.

Zatim je usledio drugi dogadjaj, koji je malo poljuljao moj indeditet... Još zabavnje od zaledjivanja mame, učinila mi se ideja, da u tatu uperim njegov službeni pištolj... Tata nije bio agresivan i besan kao mama. Čak me nije ni dozivao sa Adame. Ne naprotiv, tata je bio mnogo tolerantniji od mame. Stajao je mirno, pun razumevanja i tepao mi na sve moguće načine... Acko sine, daj tati pištolj. Acika, pile tatino, spusti pištolj na zemlju. Kučence moje, ajde daj tati pištolj, pa idemo na sladoled... E onda sam mu ja, naivno dete, dao pištolj, jer ponudi sladoleda nisam mogao odoleti, a i tata me je baš lepo zamolio... Suvišno je reći da sladoled nisam dobio, a i svi ti nadimci su nestali bez traga... Ostatak dogadjaja ne bih prepričavao ovako javno, jer ja mog tatu danas mnogo volim, a danas se po evropskim standardima, takvi dogadjaji kažnjavaju i krivično gone.

Sve u svemu, nakon tog dogadjaja, ja sam i definitivno shvatio da je to Adam, u stvari moje ime, ali mi i dalje nije bilo jasno zašto svi toliko mrze moje ime. Pitao sam se godinama nakon toga, zašto su mi koj kurac davali to ime, kada me biju, kada god se zovem tako?

Odgovora nije bilo, ali su godine prolazile, a sa godinama su traume od krštenog imena sve više rasle.... Nakon trauma od roditelja, usledila je prva devojka, nazvala me Adame i raskinula.
Zatim Direktor srednje škole, nazvao me Adame, pa me izbacio iz iste. Onda me je legitimisao policajac prvi put, nazvao me i imenom i prezimenom, istreso me iz gaća i priveo.
Onda sam se zaposlio, pa je bilo Adame ovo Adame ono, Adame idi tamo, Adame dodji vamo....
I na kraju sam počeo da živim sa devojkom, a intezitet trauma je rastao iz dana u dan. Sve bude fino, kuco, maco, ljubavi... Ali barem jednom u toku dana, se mora pomenuti taj bizgov Adam. Adame operi noge, Adame podigni dasku kad pišaš, Adame ne budi svinja, Adame ne ulazi obuven sa blatnjavim patikama, Adame jel su ovo tvoji časopisi, Adame nije ti to igračka, Adame pogrešnu rupu gadjaš....

Dugo sam se plašio roditeljskog izgovaranja mog imena, ali dok nisam počeo sa ženama, nisam istinski shvatio, koliko kršteno ime ume da zaboli. Čak su i otac i majka neki put izgovarali to ime, a da nisam imao posledica, ali žena? A ne, ona tvoje ime ne izgovara, ako ne planira da te istraumira.

Zato se pitam i dan danas, čemu nama služe imenovanja? Tolike ceremonije i slavlja, da bi ti nadenuli ime, koje ćeš čuti samo kada ti se crno piše?
Pa po meni se to ne isplati uopšte. To su za mene bačene pare.
Ja ne želim da me zovu Adame. Ja se svog imena bojim. A onog kuma kada budem video ponovo, moraćemo on i ja ozbiljno da popričamo... Da ga pitam samo na šta je on mislio, kada mi je davao ime...?
Kako će me zvati ubuduće meni nije bitno, samo nemoj da me zovu Adame. Ja znam da ne volim Adama, Adam je djubre i konjina. Adama svi hoće da biju, Adama izbacuju sa posla, Adam nervira žene, Adam po neki put ne zaslužuje da živi....

ADAME JEBO TE ONAJ KO TE NAPRAVI!

ADAdams86 · 15. apr 2013.💬 24308

Ne zna koliko ih je imala.

- Ćao čika Mićo. Kako ste? Kako je Sanja? Kako joj je u srednjoj? Čujem upisala je mašinsku...
- Ej zdravo sine... Sanjica je dobro. Jeste mašinsku je upisala... Stanuje u gradu, da se ne muči da putuje. Fino joj je. Ide joj relativno dobro škola, malo je popustila iz matematike, ali nije strašno...
- Pa dobro čika Mićo popraviće matematiku... U mašinskoj školi matematika zna da bude naporna... (U SEBI: Pogotovo ako si jedino žensko na 5 odelenja... Ko da broji toliko) Drago mi je da se prilagodila... Ništa onda čika Mićo, vidimo se. Pozdravite Sanju puno, i recite joj da obrati malo pažnju na brojeve he, he he,...
- He, he, hoću , ne sme sad da uprska. Hvala sine, vidimo se...

ADAdams86 · 14. apr 2013.💬 55110

Moja supruga.

ADAdams86 · 12. apr 2013.💬 175518

Familija koja se okupi ispred ključaonice od tvoje sobe, ne bi li videla i ocenila potencijalnu snajku koju si doveo.

Dok u tami tvoje sobe, tvoja partnerka i ti razmenjujete nežnosti, jedina svetlost koja vam kvari atmosferu, je svetlost koja dopire kroz ključaonicu iz hodnika... Ali ne zadugo. I ona ubrzo nestaje... Niste stigli ni do svlačenja čarapa, a u sobi nastaje totalni mrak. Kao da su se tamne sile okupile sa druge strane vrata i pojele jedini izvor svetlosti. Izvor koji je bio dovoljan za taman toliko, da razaznas sve delove tela tvoje partnerke. Nastaje totalno pomračenje, dok se sa druge strane vrata, čuju tihi komentari radoznale rodbine...

- Šta ti je mala što si poskočila, jel sam uradio nešto pogrešno?
- Ma nisi, nego neko je stao ispred vrata... Vidi nestala svetlost....Joj pa ko li je to?
- Ma ne obraćaj pažnju, to su tetka i baba.... One su ti redovni ključni svedoci. Ja da na njih obraćam pažnju, još uvek bih bio nevin....

ADAdams86 · 11. apr 2013.💬 8264

Prokletstvo gore od Tutankamonovog i prokletstva piramida zajedno. Navedena prokletstva mogu i da omanu, dok prokletstvo prve palačinke uvek deluje.
Koliko god bio vešt i koliko god hiljada palačinki da si pre toga napravio u životu, prva palačinka ti nekako uvek propadne.
Ona se zalepi, ona se ugnjetavi, zatim zagori i završi u kanti za djubre, a može i da je pojede kućni ljubimac ili deka...

ADAdams86 · 7. apr 2013.💬 19479