Kada se neko svojski potrudio, namučio, preznojio, oznojio i ostalo...
-Nakon izgubljene fudbalske utakmice-
Milojko: "Nije ni čudo što smo pukli, ni jednu jedinu loptu mi nisi dodao."
Radojica: "Ma beži bre, ne možeš pola terena da pretrčiš. Strinu da sam doveo, bolje bi igrala."
Milojko: "Adaa jes, da mene nije ni do pedesetsedmine finala ne bismo došli."
Radojica: " Ne lupaj jadan, toliko si se preznojio, da ti nije vunenih čarapa, bio bi suv ka' suva krpa."
Izraz koji je postao zaštitini znak svakog Roma. Bilo gde da se nalazite, u kafiću, prodavnici, na ulici...ne možete zaobići malog, slatkog cigu, koji pokušava da vas obori svojim slatkim okicama. Međutim, postoje dve osnovne podele ljudi kada je u pitanju takva situacija:
1. KAMENI LjUDI: Uvek će cigi reći da nemaju, odnosno ne daju, a da pri tome ostanu sasvim neometeni u onome što rade.
2. STAKLENI LjUDI:Njihovo krhko srce(stakleno) će se sažaliti i svaki put dati nešto sitno.
Mali ciga: "Čiko,čiko imaš nešto sitno?"
Čovek:"Ništa sitno, samo krupno"
Mali ciga onako ljut odlazi do druge žrtve, koja se opet sažali i da cigi 10 dinara-za "hleb".