Da ti nije vunenih čarapa...
Када се неко својски потрудио, намучио, презнојио, ознојио и остало...
-Након изгубљене фудбалске утакмице-
Милојко: "Није ни чудо што смо пукли, ни једну једину лопту ми ниси додао."
Радојица: "Ма бежи бре, не можеш пола терена да претрчиш. Стрину да сам довео, боље би играла."
Милојко: "Адаа јес, да мене није ни до педесетседмине финала не бисмо дошли."
Радојица: " Не лупај јадан, толико си се презнојио, да ти није вунених чарапа, био би сув ка' сува крпа."
Imaš nešto sitno?
Израз који је постао заштитини знак сваког Рома. Било где да се налазите, у кафићу, продавници, на улици...не можете заобићи малог, слатког цигу, који покушава да вас обори својим слатким окицама. Међутим, постоје две основне поделе људи када је у питању таква ситуација:
1. КАМЕНИ ЉУДИ: Увек ће циги рећи да немају, односно не дају, а да при томе остану сасвим неометени у ономе што раде.
2. СТАКЛЕНИ ЉУДИ:Њихово крхко срце(стаклено) ће се сажалити и сваки пут дати нешто ситно.
Мали цига: "Чико,чико имаш нешто ситно?"
Човек:"Ништа ситно, само крупно"
Мали цига онако љут одлази до друге жртве, која се опет сажали и да циги 10 динара-за "хлеб".