Plata
Ono šta poslednjih 20 godina u Srbiji služi kao dobra zamena za luk - kad je čovek i vidi (ako je uopšte te sreće), ne preostaje mu ništa drugo, nego da ljuto plače.
Iskrenost
Osobina, veoma relativnog karaktera (u zavisnosti od toga prema kome je uperena). Kad sasipamo drugima svašta u lice (makar i krajnje drsko i bezobrazno), to je iskrenost kojom se ponosimo kao svojom lepom osobinom. U obratnom slučaju, kad je neko drugi iskren prema nama, makar i ne bio grub niti zlonameran, navedena osobina dobija naziv bezobrazluk, bahatost i slično.
Primer 1:
Lik 1: Brate, što si juče onako iznapušavao Mareta?
Lik 2: Pa samo sam bio iskren! (uz iskreno čuđenje, mada je prethodno veče dečka bukvalno izuo iz patika od napušavanja, ni krivog ni dužnog)
----------------------------------------------------------------------------
Primer 2:
Lik 1: Brate, što si ljut na Dakija, lepo ti je rek'o neke stvari, što se odma vređaš?
Srki: Ma, bre, majmunčina nedokazana, mene je naš'o da mi kenja, što se pravi pametan (naravno, navedeni mu u većini slučajeva stvarno nije ništa loše rekao)
Totalna bespomoćnost
Trenutak u kojem na tvoju životnu situaciju utiču položaj zvezda, vremenski uslovi, seksualni život transatlantskih morževa i još more drugih stvari. Naravno, jedini koji nema nikakvog uticaja u tom trenutku si ti sam i preostaje ti samo da gledaš kako se situacija razvija (uglavnom negativno). Veoma česta pojava u zemlji Srbiji gde su sva čuda moguća.
Flegmatični ljudi
Najgori tip ljudi na koji živ čovek može naići. U pravilu nisu iritantni sami po sebi, ali razgovor (a naročito rasprava ili dogovaranje) sa njima je ravan najgorim mukama. Pokušaj dopiranja do njihove svesti je uzaludan, ali može imati loše posledice po vaše nerve. Razlog flegmatičnosti nije bitan (glupost, blaziranost, niska tenzija). Naprosto od takvih ljudi ne možete izvući nikakvu reakciju, ma koliko se trudili. Pogled prilikom razgovora (monologa) sa njima varira od blagoteleceg do uspavanog, a odgovor sadrži neku od ovih par reči: da, ne, možda, ne znam ili u najboljem slučaju videćemo.
Primer 1:
Pokušavam se dogovoriti sa ortakom za izlazak. Inače je super lik, ali do zla boga flegma.
Ja: Čuj, brate, jel ti paše da izblejimo negde na piće, dva?
Ortak:...(uz sleganje ramenima).
Ja: Pa, ajde izjasni se, treba da znam.
Ortak: sta ja znaammm... (situacija da popizdiš)
Primer 2:
Natežem se sa devojčicom s kojom sam svojedobno nešto mutio, pokušavajući da raspravim neka pitanja. Derem se, pizdim, pokušavam joj staviti do znanja da me zajebala, pokušavam dobiti bar neku reakciju. Ali neš majci, sleganje ramenima je vrhunac. I na kraju opet, ja se ziv pojedem, a ona ništa.
Los početak dana
Ono što u 90 odsto slučajeva za posledicu ima loš ostatak dana. Kad te neće neće te, ali ti loši dani kao za pakost nisu od onih koje možeš prespavati jer: moraš na posao, kod lekara, na žurku, nebitno gde, ali negde moraš otići, uglavnom među ljude čime rizikuješ nove probleme. Protiv ovakve pojave nema leka, osim moliti Boga ili koga već da bar preživi
Budiš se u ujutru u 6, sav srećan što imaš još sat vremena do polaska na posao, ali ne lez' vraže, ukapiraš da nema kafe, pakla cigara ti je prazna i ta varijanta otpada. Rešiš da se okupaš, ali ne, tople vode nema (a napolju minus pingvin). Ajde dobro, šta je tu je, besan si, ali iskuliraš i odlaziš da upališ stojadin koji naravno pali negde oko 15 pokušaja i probudi pola komšiluka divnim zvucima motora. Putem do posla, obavezno naiđeš na pandure koji ti brknu kaznu nipošto manju od 5 hiljada, jer im se eto može i nisu raspoloženi za dogovor. Dolaziš na posao već izvan sebe, zelen od besa u nadi da ćeš bar popiti kafu na miru. Naravno, tvoj šef je baš danas hiperaktivan i pun velikih planova i rasporedi te da radiš sa matorom, klimakteričnom koleginicom koja ti popije krv u narednih 10 sati (naravno, ostao si prekovremeno). Nakon čitave muke, šef te obaveštava o smanjenju plate, ionako bedne. Izlaziš napolje izgovarajući rečenicu okidač za nova sranja: šta sad još može poći krivo, e do kurca? Da ne pomisliš slučajno da neće ništa, vidiš pauk kako upravo odnosi tvoj stojadin s parkinga, a pored nova bembara parkirana sred puta (al je bembara). Jebem ti i sreću i pravdu i sve, krećeš kući peške, po mogućnosti dobiješ batine putem, očekuješ da ćeš bar od ortaka ili devojke naići na razumevanje, ali oćeš ga majci, od ortaka momentalno dobijaš odgovor: Imam i ja svojih problema, dok ti u tom trenutku od devojke stiže poruka da raskidate. A u kurac koje sranje, dolaziš kući rešen da se obesiš, ali da nesreća bude potpuna, pri vešanju ti pukne kanap!
Istrajnost u gluposti
Pojava, prilično česta u mlađeg sveta i ponekih nedoraslih starijih primeraka. Manifestuje se u istrajnosti gotovo samoubilačkih razmera, u većini slučajeva na svoju štetu. Pritom dotični primerak ljudske vrste uglavnom kapira "koliko je sati", ali kao da ga neki đavo goni da isteruje stvar. Uglavnom se svodi na ponavljanje postupaka štetnih po sebe pri odnosima sa suprotnim polom ili sa društvom. Na kraju čovek više ni sam ne zna da li je mazohist pa mu to paše ili je lenj, ili možda glup.
Primer 1: Muvaš devojku već godinama, ona te iz nekog svog razloga ne doživljava (OK, ima pravo). Ali ti uporno i uporno pokušavaš, prazniš kasu na izlaske sa njom, trpiš zavlačenje s njene strane sve vreme znajući da si od krajnjeg cilja udaljen svetlosnim godinama.
Primer 2: Družiš se sa grupom ljudi za koju znaš da će te izlevatiti, ispaliti ili te zeznuti na bilo koji drugi način. Ti ipak istrajavaš, da li u nadi da će se nešto samo od sebe promeniti ili zbog inertnosti da bilo šta uradiš. Naravno, opet si svestan štete po sebe, ali nikako da presečeš.
Primer 3: Znaš da ne podnosiš alkohol, znaš u kakvom ćeš stanju biti sledeće jutro, ali svejedno brljaš po njemu u neograničenim količinama, opet sve vreme znajući posledice.
Zajeban momenat
Onaj momenat kad se probudiš posle burne (ali baš burne) noći, pa se prvo začudiš što nema simptoma mamurluka. Onda ulaziš u kupatilo, vidiš svoju njušku u ogledalu i skontaš: "Jbt, još sam pijan!". Jako zajeban momenat. Moram napomenuti da simptomi paklenog mamurluka nastupaju malo kasnije kada se otreznite.
pičkopaćenici
Likovi čija ljubav ili zaljubljenost u određenu pripadnicu lepšeg pola prelazi u čisti mazohizam i pravljenje samoga sebe budalom. Oni najzaguljeniji primerci su u stanju da patetišu i moljakaju čak i kad ih devojka (sasvim pošteno) ponizi pred svima i izravno im da do znanja šta su. Takve osobe su uglavnom bezopasne po okolinu, ali umeju biti iritantni, naročito kad ste u situaciji da vam je pičkopaćenik drug - naravno, svaki dogovor sa vama prestaje onog momenta kad on makar samo i nanjuši mogućnost da osvoji predmet svog obožavanja. Ekstremni primer su oni koji su takvi prema celokupnom ženskom polu, a ne samo prema jednoj devojci.
Sizifov posao
Pojam koji označava potpuno uzaludan posao. Jedan od boljih primera je pokušaj da glupom čoveku stavite do znanja da je glup. Otvoreno, diskretno, grubo ili nežno - potpuno je nebitno. Kolike god napore vi uložili u objašnjavanje istog dotičnoj osobi, posle nekoliko pokušaja shvatite da je bolje da ste to rekli zidu (možda bi bar nekako reagovao). Utisak uzaludnosti se pojačava ukoliko je osoba na tu glupost još i flegmatična ili blazirana.
Nije potrebno, svako od nas je pokušao ili će jednom doći u situaciju da pokuša
lala
Čovek koji na čudnu neku foru uvek i za sve ima vremena. Sve radi polako i natenane, i potpuno je nebitno koja je radnja u pitanju i koliko je hitna. Pokušaj da ga naterate da požuri unapred je osuđen na propast, jer lala uvek ima kad.
Lik 1: Pomagaj, gori mi kuća!!!
Lala: Ima kad'e, brašo! Mora to polako i natenane (uz obavezan otegnut akcenat koji te uspava već oko pola rečenice)