По Клајну, ЗАДЊИ
у значењу последњи није погрешно: настало је нормалним проширењем просторног значења (ово што је задње у неком реду истовремено је и последње при бројању). Како је показао М. Стевановић, таква употреба придева задњи среће се код мноштва добрих писаца, од Вука и Даничића па до наших савременика

Pravopis srpskog jezika dozvoljava ovu reč i tretira je kao pravilnu.