Pričanje sa imaginarnim drugarom za vreme igranja igrica
Онај ко то ради има утисак да га бар неко слуша, па се понекад превише уживи у препричавање радње из игрице коју тренутно игра. Већина људи га посматра као болесника и смеје му се, док он о томе појма нема јер је презаузет оним што се појављује на монитору, а ништа не чује јер су му слушалице на ушимла.
Каунтер страјк, турнир у играоници 5 на 5, 4 саиграча једног лика су убијена док су овамо сва петорица жива. У том тренутку га је звала мајка, а пошто су му кључеви били у истом џепу са телефоном и притом се врпољио, случајно се јавио. Наставља свој монолог:
-Хало сине? Хало, хало...
-Ааааааа... Немојте да ме убијетееееее...
-Сине?
-Зашто баш мене? Зашто? Није вам доста што сте убили њих четворицу?
-(мајку облива хладан зној)
глас са стране - 'Ајмо да га кољемо, онако из зајебанције.
-СИНЕЕЕЕЕЕЕЕЕ!!!! ЈАААВИ СЕЕЕЕ!!! СИНЕ ШТА ТИ РАДЕ, СИНЕ!!!
други глас са стране - У тунелу је, држ'те га!!!
-Немојте ме моооолим вас, па шта сам вам ја урадио, молим вас немојте...
...ма убијте ме, не могу више да бежим, ево ме у мочвари, пуцајте пичке једне.
-(мајка звала полицију, хитну, ватрогасце, ширу и ужу родбину да га траже по граду)
глас са стране - Прво ћемо да те јебемо, па да те онда убијемо. Бухахаххахаха...
-Неееее, овај терориста са наочарима има велику курчину... Аааааа...
-(мајка пада у несвест)
-Е јебеш га, данас сте били бољи, 'ајде идемо римеч сутра? Добри сте, али туда смо негде. Сутра у 6 опет исто?