Vrlo realna stvar ukoliko svet ne posmatrate kao primati u doba parenja ili tinejdzer na prvoj ekskurziji. Medjutim, ovde kreću dve linije otpora. Muškarci ne priznaju ovaj odnos jer u suprotnom 1. se dovodi u pitanje njihova orijentacija (svi ce misliti da je peško),2. njegove "balkanac" sposobnosti (ne da mu se, ne zna kako, nije vešt da kresne i sl.). Druga linija kreće od devojaka koje u svom look pogledu na svet (ili jesi lii nisi - pička) ne mogu da podnesu činjenicu da nekom nisu fizički privlačne, sto je ekvivalentno činjenici da su debele, imaju ružne noge i nikad se neće udati. Zbog ovih psiholoških barijera važi prećutni dogovor da musko-zenska prijateljstva ne postoje, a ukoliko nadjete srecne primere tog odnosa, obe strane će odgovorno tvrditi da su to retki izuzeci.

Ako ste ovu rečenicu čuli 589 459 puta na kolokvijumu/ispitu/testu i mislite da to mora biti neka parapsihološka pojava poput deja vu, žao mi je. Vi samo studirate sa mentolima