(Ne)zainteresovanost
Поступак који се јавља код неколицине очева. Незадовољни програмском шемом одабраном од стране мушког родитеља, деца често и без питања преузимају даљински управљач у своју одговорност. Овакво понашање готово увек изазива љутњу и осећај неправде код старијег дела гледалишта. Но, међутим, на крају се испостави да је дете било у праву, те се и очеви прикључе ономе од чега су недавно одступали.
Отац: Никола, остави даљински!
Никола: Шта ти је ћале, опусти се, само нешто да видим.
Отац: Дај, врати ми на вести, важно је!
Никола: Ћале, шта ти смета једном у пола године, вести имаш сваки дан!
Отац: *Изнервиран устаје са фотеље* Е, у овој кући не може човек ни дневник да саслуша!
Никола: Е бре ћале, ћути мало, играју Звезда и Партизан!
Отац: *Враћа се* Ма... Који је резултат?
Drvena Marija
Опште је познато да је у биолошком смислу дрво живо биће - храни се, дише, расте... Међутим, његова главна и најуочљивија особина јесте немогућност покрета, те укопаност у једном делу земље. Управо је од ове стабласте творевине и настао горе поменути израз. Дрвена Марија, заправо је фраза која je везана искључиво за једну игру - жмурку. На овај начин, деца искаљују највиши степен незадовољства поступањем такмичара који је жмурио. Правила кажу:
-Забрањен је било какав покушај остајања на месту одбројавања.
-На поменутој локацији, приликом жмурења, забрањено је:
*Прикривено гледање одредишта према којем иду скривачи.
*Било какав покушај варања приликом одбројавања времена за које се остали
могу прикрити.
-Забрањено је коришћење 'надмоћних' реченица, којима се на неправедан начин може издејствовати лична добит.
*Пример: "Пу зека из далека!"
Као што се из приложеног трочланог законика дало за видети, члан бр. један управо
разматра о недозвољеној позицији која и проузрокује коришћење израза. Баш као дрво, тражилац се у оваквим ситуацијама служи истовременим стајањем у месту и разгледањем околине, што му аутоматски даје предност бржег реаговања.
Тражилац: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100!
Готовооо! Ко се није сакрио, магарац биооо!
*Разгледа, не намеравајући да се помакне са места од којег је и почео. Повремено се удаљи 4-5 метара, али одмах затим паранојично се враћа.*
*Друго дете вири иза жбуна. Ситуацију види као савршено погодну за свој излазак. Полако се диже, тихим корацима се приближава, и онда - трк! Међутим, прерано за икакав покушај. Тражилац га примећује, брзо се окреће ка месту одбројавања*
Тражилац: Пу Милан!
*Милан се међутим не предаје, очајнички задаје последњи ударац. Нажалост, овог пута је било прекасно.*
Милан: Пу за мене!
Тражилац: Не може, ја сам први!
*Разљућен и видно уздрман, Милан узвраћује.*
Милан: Па није фер, кад си дрвена Марија!!! Изађите сви, био је дрвена Марија!
Tapkanje
Овај израз везан је стару игру, која је и данас популарна, највише међу децом. У ствари, то је ризичан покушај илегалног одузимања светиња детињства, сличица, картица и осталих сликовитих хартија. Наиме, у овој игри, као и у свакој другој, постоји поносни победник, и понижени губитник, жаргонски речено - одуљени. Тапкање је врста голоруког ударања сличица (картица и сл.) на тврдој подлози, са циљем да се оне преврну и на тај начин постану власништво играча који је то успео. Сваки играч је у обавези да уложи договорену своту папира, а технике су различите: једноручно, дворучно, карате, лепак и многе друге. Нажалост, ова симпатична игра се најчешће завршава вербалним сукобом који започиње незадовољни и покрадени такмичар, те понекад чак дође и до физичког обрачуна, где се својина присилно одузима.
-Е, знаш оног Милета?
-Да?
-Е, брате, отапк'о сам га пре неки дан. Уз'о сам му све живо, Роналдиња, Касиљаса, Месија, Рунија... Он изабр'о карате, а ја дворучно, тактички. И одуљим га ја, кад крене нешто да ми лупета. Као, користио сам две технике у једној, дворучно и лепак. После ми звао и ћалета, ја штурнуо.
-Ау, брате, који аматер! Одо' и ја да га испразним!
Biću ti najbolji drug!
Немилосрдна фраза коју смо као клинци користили ради подмићивања особе чија нам је услуга преко потребна. Најчешће се користи као последњи адут до тада неуспешних преговора између два детета. Међутим, опште је познато да управо овај израз на крају често преокрене целокупну ситуацију у корист особе која га се досетила. Мољени, под притиском и растрзан између две љубави, на крају ипак попушта, те због једне, додуше, неугодне реченице, баца цео свој труд у воду.
Дете 1: Молим те, дај ми тог бајоникла!
Дете 2: Нећу, мој је!
Дете 1: Али, кад те молим, ти их имаш два! Какав си то друг?!
Дете 2: Не, и тачка. Нека теби купи твоја мама!
Дете 1: Што си такав, стварно?! Ево, бићу ти најбољи друг!
Дете 2: Добро, 'ајде... Али немој да га поквариш!
