Postupak koji se javlja kod nekolicine očeva. Nezadovoljni programskom šemom odabranom od strane muškog roditelja, deca često i bez pitanja preuzimaju daljinski upravljač u svoju odgovornost. Ovakvo ponašanje gotovo uvek izaziva ljutnju i osećaj nepravde kod starijeg dela gledališta. No, međutim, na kraju se ispostavi da je dete bilo u pravu, te se i očevi priključe onome od čega su nedavno odstupali.
Otac: Nikola, ostavi daljinski!
Nikola: Šta ti je ćale, opusti se, samo nešto da vidim.
Otac: Daj, vrati mi na vesti, važno je!
Nikola: Ćale, šta ti smeta jednom u pola godine, vesti imaš svaki dan!
Otac: Iznerviran ustaje sa fotelje E, u ovoj kući ne može čovek ni dnevnik da sasluša!
Nikola: E bre ćale, ćuti malo, igraju Zvezda i Partizan!
Otac: Vraća se Ma... Koji je rezultat?
Opšte je poznato da je u biološkom smislu drvo živo biće - hrani se, diše, raste... Međutim, njegova glavna i najuočljivija osobina jeste nemogućnost pokreta, te ukopanost u jednom delu zemlje. Upravo je od ove stablaste tvorevine i nastao gore pomenuti izraz. Drvena Marija, zapravo je fraza koja je vezana isključivo za jednu igru - žmurku. Na ovaj način, deca iskaljuju najviši stepen nezadovoljstva postupanjem takmičara koji je žmurio. Pravila kažu:
-Zabranjen je bilo kakav pokušaj ostajanja na mestu odbrojavanja.
-Na pomenutoj lokaciji, prilikom žmurenja, zabranjeno je:
*Prikriveno gledanje odredišta prema kojem idu skrivači.
*Bilo kakav pokušaj varanja prilikom odbrojavanja vremena za koje se ostali
mogu prikriti.
-Zabranjeno je korišćenje 'nadmoćnih' rečenica, kojima se na nepravedan način može izdejstvovati lična dobit.
*Primer: "Pu zeka iz daleka!"
Kao što se iz priloženog tročlanog zakonika dalo za videti, član br. jedan upravo
razmatra o nedozvoljenoj poziciji koja i prouzrokuje korišćenje izraza. Baš kao drvo, tražilac se u ovakvim situacijama služi istovremenim stajanjem u mestu i razgledanjem okoline, što mu automatski daje prednost bržeg reagovanja.
Tražilac: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100!
Gotovooo! Ko se nije sakrio, magarac biooo!
Razgleda, ne nameravajući da se pomakne sa mesta od kojeg je i počeo. Povremeno se udalji 4-5 metara, ali odmah zatim paranojično se vraća.
Drugo dete viri iza žbuna. Situaciju vidi kao savršeno pogodnu za svoj izlazak. Polako se diže, tihim koracima se približava, i onda - trk! Međutim, prerano za ikakav pokušaj. Tražilac ga primećuje, brzo se okreće ka mestu odbrojavanja
Tražilac: Pu Milan!
Milan se međutim ne predaje, očajnički zadaje poslednji udarac. Nažalost, ovog puta je bilo prekasno.
Milan: Pu za mene!
Tražilac: Ne može, ja sam prvi!
Razljućen i vidno uzdrman, Milan uzvraćuje.
Milan: Pa nije fer, kad si drvena Marija!!! Izađite svi, bio je drvena Marija!
Ovaj izraz vezan je staru igru, koja je i danas popularna, najviše među decom. U stvari, to je rizičan pokušaj ilegalnog oduzimanja svetinja detinjstva, sličica, kartica i ostalih slikovitih hartija. Naime, u ovoj igri, kao i u svakoj drugoj, postoji ponosni pobednik, i poniženi gubitnik, žargonski rečeno - oduljeni. Tapkanje je vrsta golorukog udaranja sličica (kartica i sl.) na tvrdoj podlozi, sa ciljem da se one prevrnu i na taj način postanu vlasništvo igrača koji je to uspeo. Svaki igrač je u obavezi da uloži dogovorenu svotu papira, a tehnike su različite: jednoručno, dvoručno, karate, lepak i mnoge druge. Nažalost, ova simpatična igra se najčešće završava verbalnim sukobom koji započinje nezadovoljni i pokradeni takmičar, te ponekad čak dođe i do fizičkog obračuna, gde se svojina prisilno oduzima.
-E, znaš onog Mileta?
-Da?
-E, brate, otapk'o sam ga pre neki dan. Uz'o sam mu sve živo, Ronaldinja, Kasiljasa, Mesija, Runija... On izabr'o karate, a ja dvoručno, taktički. I oduljim ga ja, kad krene nešto da mi lupeta. Kao, koristio sam dve tehnike u jednoj, dvoručno i lepak. Posle mi zvao i ćaleta, ja šturnuo.
-Au, brate, koji amater! Odo' i ja da ga ispraznim!
Nemilosrdna fraza koju smo kao klinci koristili radi podmićivanja osobe čija nam je usluga preko potrebna. Najčešće se koristi kao poslednji adut do tada neuspešnih pregovora između dva deteta. Međutim, opšte je poznato da upravo ovaj izraz na kraju često preokrene celokupnu situaciju u korist osobe koja ga se dosetila. Moljeni, pod pritiskom i rastrzan između dve ljubavi, na kraju ipak popušta, te zbog jedne, doduše, neugodne rečenice, baca ceo svoj trud u vodu.
Dete 1: Molim te, daj mi tog bajonikla!
Dete 2: Neću, moj je!
Dete 1: Ali, kad te molim, ti ih imaš dva! Kakav si to drug?!
Dete 2: Ne, i tačka. Neka tebi kupi tvoja mama!
Dete 1: Što si takav, stvarno?! Evo, biću ti najbolji drug!
Dete 2: Dobro, 'ajde... Ali nemoj da ga pokvariš!
