Lesandro

U Srbiji neizbežan momenat kada prosečna plata bude jednaka iznosu koji si potrošio na cigare za jedan mesec.

Njen početak će se znati kada rečenica "Ubio bi' za pljugu" postane bukvalna.

Kada ne znaš koji je danas dan, mesec, godina. Svi smo doživeli ovaj period i možemo ga podeliti u dva oblika:
1) nakon kratkotrajne pauze od posla/škole. Posledica ove faze je slabije prepoznavanje dana u nedelji, a datum znaš samo ukoliko je u toku Bir Fest ili kvalifikacije za LŠ/LE u kojima se takmiči klub za koji navijaš, uz izuzetke slučajnog bacanja pogleda na sat na telefonu ili računaru. Sa mesecima si uglavnom dobar.
2) ovo je faza u kojoj se nalaze ljudi koji su završili osnovnu/srednju školu i nemaju nameru da nastave to školovanje, a kamoli da se zaposle i ljudi kojima je bleja na birou. Svaki dan je kod ovih ljudi isto zezanje, pa vikend gubi svaki smisao. Život im se uglavnom sastoji od celodnevnog spavanja, večernje bleje do svitanja i svakodnevne "kad ćeš da nađeš posao" spike.

1.
A: Šta je bre ovo ne radi Žabac?!
B: Nemoguće brate, tek je pola 12.
A: Jao bre tebra danas je nedelja...
B: A da...

2.
Sin: E ćale palim ja, reci kevi da obavezno bude bude neki has kad se vratim.
Ćale: Pališ a? Lepo... I opet ćeš fino i nežno da mi dođeš u 4 ujutro, pa kad kreneš da rovariš po kuhinji i mom mozgu... Ali jebe se tebi što ja ujutro idem na posao...
Sin:...
Ćale: Nego kad smo kod tog posla mogao bi i ti da nađeš jedan umesto što se izležavaš po ceo dan!
Sin: I krenuli smo opet...
Ćale: Jeste, jeste krenuli smo! Stoko lenja kladim se da ne znaš ni koji je danas dan!
Sin (izlazi): DanZa Kuduro!

Institucija kojom opravdavamo našu materijalnu zavist prema nekome.

A: De vidi onog molim te! Kabriolet, zlatna kajla, pičke... Izigrava mi tu neko ludilo!
B: Da bre slepac! Ćale onako neki Mišković pa se sinko malo kurobeca po gradu!

Noćna mora svakog prodavca. Uglavnom ljudi bez mnogo para koji su ubeđeni da u svakoj radnji trebaju da dobiju carski tretman jer bi poslodavac i zaposleni trebali da budu počastvovani što su oni odlučili baš tu da kroče.
Dele se na one koji razgledaju i na one koji kupuju.

- Oni koji razgledaju:
Zadržavaju se na svakom mestu bar po pola čuke. Imaju krug butika koji posećuju makar jednom mesečno. Znaju gde se šta nalazi, od kog je materijala, kolko košta, kad su rasprodaje i sl. bolje i od onih koji tu rade. Kada se odluče da kupuju to obave jako brzo skoro bez progovorene reči i kao sav normalan svet - uđu, napune korpe i odu na kasu. Odlikuje ih to što su u svojim "samo razgledam" pohodima uglavnom sami.

- Oni koji kupuju:
Totalna suprotnost prvog primera. Jednom u par meseci (nekad i češće) bacaju se u višečasovno lutanje po šoping centrima samo da bi našli jednu maju, duks ili farmerke. U stanju su da svojim pitanjima od običnih stvari, kao što je kupovina soka na trafici, naprave pravu avanturu. Odlikuje ih to što su u ovim pohodima uvek sa svojim najboljim drugom/drugaricom koji su tu da daju svoje mišljenje iako ono ne služi ni za kurac.

Jedina zajednička osobina ove dve grupe je njihova sposobnost da "udave" svakog prodavca svojim pitanjima. Toliko su sposobni da i onim najiskusnijima, koji imaju i po nekoliko decenija radnog staža u toj branši, ukenjaju dan, a početnike toliko useru da im presedne more koje su došli da zarade.

Davitelj: Jaoooo, pa gde vam je ona preslatka suknjica sa cvetićima? Prošlog petka je bila ovde.
Prodavac: Izvinite gospođo, rasprodato. Baš je bila neka navala proteklih dana.
Davitelj: Šteta... A da nemate možda onaj duks sa onim tigrom u M veličini, mom sinu bi baš super stajala.
Prodavac: Sve što imamo tu je, pogledajte.
Davitelj: Ahm... A japanke su vam stajale pored kase, gde ste ih premestili?
Prodavac: Možete ih pronaći na drugom spratu... Izvinite stvarno ne bih da budem neljubazan, ali druge mušterije me dozivaju već pola sata...
Davitelj: Ma naravno, idite, idite! Ja ionako samo razgledam...

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Davitelj: Ćao, možeš da mi kažeš šta imaš od dobrih horora?
Prodavačica: Evo, ovo su ti najbolji po mom ukusu.
Davitelj: Aha... A koja je radnja u tim filmovima?
Prodavačica ispriča filmove po tezama.
Davitelj: Joj, stvarno ne znam... A koji bi mi ti preporučila?
Prodavačica: Evo ovaj ti je malo stariji, al' je super stvarno. A ovaj sam baš sinoć gledala i oduševila sam se.
Davitelj: Baš ne bi znao šta da uzmem, šta ti misliš matori?
Ortak: Ma ko da je bitno, uzmi jedan pa ćemo gledati ovaj drugi neki sledeći put.
Davitelj: I to što kažeš... A šta imaš od komedija?

Pobeda koja je dobila naziv po vojskovođi Piru koji je dobio bitku sa Rimljanima, ali je izgubio toliko vojnika da je izjavio:"Još jedna pobeda i izgubio sam".
Generalno ovaj pojam označava pobedu koja je donela više gubitka nego koristi, nešto slično kao dobijena bitka, a izgubljen rat.

Marko: E matori jesi čuo što je Miško sinoć smuvo onu malu Slađicu na Tajmu?
Nemanja: Ne brate, zezaš me?
Marko: Ma jok bre ozbiljan sam! Mala je tražena ko šećer na sniženju, a on balavi za njom već par meseci. Sad su zajedno, baš mi je drago zbog njega!
Nemanja: Šta ti je bre drago, da l' si normalan? Tačno je da je tražena ko šećer na sniženju, al' se zato daje ko Fanta na promociji. Sećaš se šta je bilo kad ga je Tatjana prevarila? Nije izlazio iz kuće dve nedelje, a posle je bio sav smoren. Uvek je pričao samo o njoj i time bi smorio i nas. I taman se smirio i sad ovo! Šta misliš šta će se desiti kad ga ova mala drolja prevari?
Marko: Au matori, uopšte nisam razmišljao o tome. Izgleda da je samo ostvario Pirovu pobedu.

Naš jezik je definitivno jedan od bogatijih jezika uvreda i prozivki. Ako bi morao da se bira pobednik to bi definitvno bila prozivka ili uvreda upućena nečijoj kevi (mada pod ovim smatram ozbiljnije uvrede od "e jebem ti mater", iako postoje i oni koji i na ovo planu). Iako novokomponovana, uvreda u kojoj upoređujete nečiji izgled sa Panjković akademijom i ima potencijal da zajebe i ovu provplasiranu, za sada nedostižnu. Jako efikasna uvreda kada želite da lišite nekog njegove muževnosti. Nedo Bog da neko pokušava da pobedi ćelavost Panjković akademijom, jer je taj sam sebi iskopao grob.
Jedina mana ove uvrede je to što nekima služi kao kompliment.

Metroseksualac 1: Gde ćemo?
Metroseksualac 2: Ajmo u neki fićka na Obilićevom Vencu.
Metroseksualac 1: Ma kakav Obilićev Venac, pogledaj me na šta ličim. Nije ni čudo što hoćeš tamo jer izgledaš ko da te je Miki Panjković lično picno.
Metroseksualac 2: Hvala ti brate, cenim to.

Prvi u mesecu označava dan kada se prima plata. Pošto samo udisanje vazduha svakog meseca košta više nego pola prosečne srpske plate (komunalije, telefoni i sl.) dovodi do toga da je prosečan srpski čovek izmislio ovu izreku jer su poslednjih par dana pred primanje plate do zla Boga krvavi.
Nekim racionalnim razmišljanjem bi došli do zaključka da je ovo zamena za izreku "tako blizu, a tako daleko", ali baš nasuprot tome ova izreka se koristi za nešto što nam je isuviše daleko, skoro nedostižno.

Sin: Ćale ja položio vožnju iz prve!
Ćale: E sine alal ti vera! Evo ti i nek ti je sa srećom! Samo da znaš gorivo plaćaš sam!
Sin: Daješ mi svog stojadina? A ćale namazan si ti, sad možeš sebi da pazariš nova kola a da te keva ne smara! Taman možemo ponekad da se izmenjamo da skoknem do Beograda. Bili prekjuče Mare i Pajke, uzeše komša Ciletovu mečku! Rekoše da se proveli za sve pare, kažu lepojke same prilaze!
Ćale: Ma kakva nova kola, šta te spopade? Moja prva kola vozim i dan danas, a da ne bi pokojnog deda Mileta ni to danas ne bih vozio. Ja reko da podelim sa sinkom ono što imam, a ti tako. Nova kola, slušaj ti barabu! Imaš sreće što deda Mile nije više sa nama inače bi nas streljao oboicu! Mene ludog što ti uopšte dade te ključeve u ruke, a tebe tako nezahvalnog!
Sin: Daj ćale nemoj srat! Kako si mislio da delimo kola kad svakog radnog dana ideš za Beograd na poso, a petkom i subotom večer sa onim tvojim džiberima za Šabac u kavanu i vraćaš se tek u cik zore!
Ćale: E moj ti, ja u kola nisam seo sve do dvajespete a ti jado nemaš ni dvajes, a već si poznat u svim seoskim kavanama! Da si mrdno tom guzicom i zaradio za makar jedno pivo koje si popio sad bi znao da ceniš ono što imaš. E moj sinko ima ti još da guliš do svojih kola, a od Mercedesa si daleko k'o prvi u mesecu!

Skoro osnovana grana našeg cenjenog MUP-a. Služi kao mesto na koje svi naši narodni poslanici mogu da metnu svoje poznanike i dalje rođake. Nastala je nakon što su sva radna mesta po opštinama popunjena.

Ova rečenica je jako karakteristična za srpski jezik i može biti upotrebljena na tri načina:
1) kada ste iznenađeni činjenicom koju vam je sagovornik saopštio
2) kada vam je sagovornik rekao nešto opšte poznato ili tu činjenicu čujete po ko zna koji put
3) kada ste iziritirani onim o čemu onaj koga slušate priča i želite u najkraćem mogućem roku da ga u tome prekinete
Ova rečenica je jako nezgodna ukoliko nije ispraćena dodatnom informacijom ili ukoliko nije pravilno interpuktirana jer je skoro nemoguće protumačiti na koji od ova tri konteksta je vaš sagovornik mislio.

Koštunica: Šta ti je danas čoveče?
A: Ma pusti me Vojo, proganja me Nobak Đoković! Gde god da se okrenem tu je, bilbordi, televizija, radio, internet... Jeste on prvi reket sveta, poštujem ja to, ali ga preteraše!
Koštunica: Nole prvi reket sveta?! Ne seri! E vala svaka mu čast!

Čeda: Od kad ti motaš duvan?
A: Ma ne pitaj. Pritegla žena, kenja da mnogo trošim na pljuge i eto... Mada nije ni ovo toliko loše. Nego da te pitam, jesi vido ti šta je pametan čovek smislio - rizle sa kartonskim filterima!
Čeda: Ma ne seri...

Toma: I zato Srbija mora...
A(gasi televizor): Ma ne seri više jebem li ti lebac krvavi!

Svakodnevnica većine ženske populacije i muškaraca koji se kao žene osećaju. Generalno pojam koji služi kao ulepšavanje nečeg već postojećeg. Nažalost, ovaj pojam je češće viđen na stranama Vukajlije nego u kupatilima gore napomenutih i nastaje usled opšteg nedostatka kreativnosti.

Profesor po prvi put ulazi u odeljenje. Nakon predstavljanja usledio je muk koji je ispraćen gomilom znatiželjnih pogleda.
- Da li će ovaj biti jedan od onih koji me neće videti do kraja školske, il' jedan od onih zbog kojeg ću imati traume do kraja života?
Osetivši neprijatnu atmosferu profesor odlučuje da razbije monotoniju zanimljivom anegdotom. Kada je završio priču cela učionica je odzvanjala kikotanjem. Svi su se smejali osim jednog klinca iz zadnje klupe.
Klinac 1: Matori bolje baci neki kez, čuo sam da je ovaj teško zlopamtilo, najeb'o si ako te već prvi dan obeleži.
Klinac 2: Ma jebeš to brate, ova priča treba samo malo da se našminka i ide u odabrane defke na Vuki!