Dedina fora za dobar dan
Otkad znaš za sebe, deda svaki bogovetni dan pušta iste fore. I ti svaki bogovetni dan na njegove opštepoznate pitalice daješ glupe pogrešne odgovore, praveći pritom pauzu od par sekundi i facu kao da se iz petnih žila trudiš da skapiraš šta bi pravi odgovor mogao da bude. Deda se zatim šeretski nasmeje, otkriva ti ceo fazon sa ponosom, a ti se onda lupiš po glavi i smeješ se sopstvenoj gluposti, pohvališ dedu za dovitljivost i produžiš svojim putem. Sutra će, naravno, kao i svaki drugi dan poslednjih 20 godina, deda opet pustiti istu foru, a ti ćeš se opet napraviti da je nisi čuo i tako sve ispočetka, jer znaš koliko dedi znači misao da je još uvek zanimljiv i duhovit.
-'Ajde, dedino, kazi ti deki zašto pada kiša?
-Hmmm... zato štooo...da bi posle sijalo sunce?
-Ne! Zato što nema merdevine da siđe!
-Jooooj... Hahaha, deda, deda... saljivdžijo, kako si me prešao!
(piješ vodu sa česme, nailazi deda)
-Kakva je voda?
-Hladna!
-Nije nego je mokra!
-Kakvo je žumance: belo ili bijelo?
-uuu, deko, mi kažemo "belo"!
-E nije! Žumance je žuto!
-Gde si ručao?
-Kući!
-Nije, nego na usta!
(Porodicni ručak, pečenje na trpezi)
-Na šta miriše ručak?
-Na pečenje!
-Nije, nego na JOŠ!
(Jedeš bananu)
-Zašto je banana kriva?
-Ne znam...
-Dobro, pitaću drugog majmuna.
...i da ne zaboravimo staro dobro pitanje:
"Ti si dobro, a kako sam ja?"
Buši šupalj kamen
Odete kod prijatelja/rođaka sipa vam rakiju koju je lično pekao i uložio najviše truda što se može uložiti ikada, tačnije, pekao ju je za svoju dušu. Probate-niste zadovoljni, jer rakija nije ništa posebno, a glupo vam je da mu to kažete, jer bi ga to uvredilo.
-Domaćin: I? Kako ti se čini...? A? A?
-Gost: Dobra rakija, može da probuši šupalj kamen...
Može kamion da povuče!
Kada se oduševite jačinom ili kvalitetom nečega...
Mnogo jaka pesma, može kamion da povuče!
Mnogo jaka rakija, može kamion da povuče!
Itd.