Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.

У време владавине комунизма на овим нашим просторима, изузетно се обраћала пажња на то да се и у школама заведе хијерархија и расподела улога по узору на актелну власт.
Тако је свако одељење имало председника одељенске заједнице, заменика председника одељенске заједнице (у случају да је председник спречен да присуствује настави), секретара, били су ту и редари (који су пријављивали сваку аномалију, били су дежурне тужибабе. Настали су по узору на државну милицију, они су преживели промене у структури власти, и опстали су до данас) а једна од најзапаженијих улога је била улога хигијеничара.
Дужност хигијеничара је била да у свеску, посебно за то намењену, бележи промене у хигијени обичних ђака. Задатак им је био да редовно прегледају чистоћу ноктију, дланова и косе обичног ђака.
Сваки обичан ђак је могао да се замери било коме од ових званичника, осим хигијеничару. Јер, ако се замериш хигијеничару, он ти из освете налупа минусеве на све дефиниције, овај, пардон, у свим рубрикама, па онда на часу одељенске заједнице јавно изнесе све те минусеве. па испада да имаш црно испод ноктију, прљаве ти руке, имаш вашке и гњиде итд... били су прави хејтери...