S namerom pođoh u veliki grad...
Himna svih Beograđana nastanjenih u prestonicu u poslednjih 50-ak godina.
Uz ovu pesmu proradi seljački instinkt i poželjno je udariti se flašom o glavu
da se podsetite porekla. Suze su neizostavne pri svakom interpretiranju pomenute pesme a ruke u vazduhu ne treba ni pominjati.
Ovaj izraz kači i deo studenata na studiranju u BG-u.
Komentari
*настањених у престоницИ
*сељачки инстиНктДраг ми је Београд, штета што има доста људи у њему који мисле да су богом дани зато што су се родили, ето, баш на том месту, а не на неком другом и због тога дају себи за право да не баш најбољим матерњим језиком описују багру, али сврставајући у њу апсолутно све небеограђане. Минус.
Занимљиво, био сам сигуран да је ово написао рођени Београђанин. Нашао сам се прозваним, јер сам се сусретао с тим мишљењима да је свако ко је дошао у Београд обавезно сељак, непристојан, овакав, онакав... Не кажем да их нема, али има и Београђана сељачина, па се трудим да не стварам предрасуде којих ћу се држати к'о пијан плота. Попут ове:
Himna svih Beograđana nastanjenih u prestonicu u poslednjih 50-ak godina."свих"
Због тога стоји минус.
