Sedim ja tako, jedan dan oko Male Gospojine, zlovoljan do zla Boga. Parkirao neku biciklu kraj mene, kad pritrčava meni cigančić:
-Daj mi jedan bajs, čiji je ovo krug.
Ja tu pogledam u nebesa, pomolim se i zahvalim Bogu na ovom nebeskom narodu, koji me razveseli u teškim trenutcima. Onda se spustim sa mog Letnjikovačkog brda, odem na vašar pod šatru, kad ono tamo Rade Lacković. Kad ja uđe, on stopira muziku i veli meni:
-Oblače brate, pošto si dao jedan bajs na tuđem krugu malom cigančiću, za tebe besplatno piće celu noć. I još ti posvećujem pesmu Magija.
Ja tad shvatim da kad sam se molio nebesima, Rade je čuo moje molitve i kažem:
-Samo u Šapcu!