Retka jedinstvenost, koja postoji sama za sebe, u svoj svojoj neobičnosti - sada postoji i ovog trenutka, i onog koji će tek postojati; i u trenutku dok pišem, i u trenutku u kojem ćeš ovo čitati. Uvek ćeš imati to jedno sada, da ga osetiš, da ga proživiš, i iskoristiš kako misliš da je najbolje. I kada ostariš, i uspore se ruke, popuste ti čula, a ovaj svet postane breme koje želiš da zaboraviš, ne zaboravi da ćeš i onda imati jedno sada - jedan trenutak, i onaj sledeći, i bezbroj posle njih..U kojem treba da budeš srećan, da ga proživiš, da u njemu zaista postojiš.

Prilog za vrijeme. Prohujalo.