Dolazimo u kafić:
A-Meni daj kafu
B-Joj, ne znam stvarno šta ću ja. Nešto mi se i ne pije kafa. Možda da uzmem koka-kolu...Ma neee, čuo sam da je ona nezdrava. A možda običnu vodu..ma neee, ja uopšte nisam žedan. Ne znam ,stvarno ne znam.
A-Šahista, de odluči se živ bio, meni ideš po živcima, mogu da zamislim šta sad konobar ima želju da ti uradi.

Asocijacije:
A-Ja ti kažem jednu riječ. a ti ko iz topa da mi kažeš na šta te asocira, može?
B-Važi!
A-Tramvaj.
B-Hmmmm....Čekaj malo da razmislim.
A-Alo, šahista, ovo su blic odgovori, ti tačno nisi normalan.

Kartamo se, onako bezveze, u pisanje samo. Dotični gleda u svojih 6 karata u ruci, i posegne za jednom pa je vrati, za drugom, pa je vrati, i sve tako do šeste. Pa opet u krug. Na kraju popiždiš-Alo šahista, hoćeš bacit više jebenu kartu, serem ti se u usta, ili da idemo kući!