Gospodje koje te vrebaju sa druge strane male rupe u postama, bankama i ostalim birokratskim mestima.Ako su mlade, nakaradno su nasminkane, ako su stare, nakaradno su nasminkane.
Ocit primer necega sto ne ume i nece da obavlja svoj posao za koji je placen, vec radije obavlja i vodi svoje licne poslove i razgovore.

Žena aždaha koja ima neprekidnu osmočasovnu pauzu

Konstanto nadrkana ženska osoba koja radi na šalteru neke državne ustanove. Obavezno trza na penzionere i nesposobne. Plaši se mlađih ljudi. Najčešće neobrazovana osoba i još (namerni pleonazam, prim. au.)
češćce zaposlena preko veze. Ima brkove.

Kerusa u staklenom boksu.Rasa bez pedigrea koju neki namrsteni ljudi uvek hrane sa govnima i nekim papirima kroz onu malu rupu na boksu.Moj tata kad ide da plati struju uvek kaze: Idem da nahranim onu kerusu sa govnima.!

Žena odevena u preusku majicu sa animal printom, obaveznim rozla karminom, fajin razmazinim, šerpa plavom senkom, sedefastim lakom za nokte na mesarskim prstima i kilogramima nepotrebnog zlata (što više krstova, to bolje), koja usled nedostatka dobrog seksa ima neodoljivu potrebu da mentalno masakrira svoje klijente, tražeći im barem 246 dokumenata i raznoraznih potvrda, dok dotični/na ili ne završi u "specijalnoj" ustanovi ili na suđenju zbog ubistva sa predumišljajem.

Nadrkana šalterska službenica koja boluje od hroničnog PMSa, PMS.

Najpouzdaniji izvor dezinformacija na fakultetu.

Jeste konstantno nadrkana, ali zaboravili ste da salterusa ima i brkove. Sva sreca pa je sa one strane saltera, tako da joj ne mozemo osetiti vonj koji je jedna od njenih karakteristika.

Određena vrsta čovekolikih kokoški (nalik na žene), koje poseduju toliku količinu ozlojeđenosti i frustracije, da bi njihovom materijalizacijom mogle pokrenuti četiri spejs šatla. Ako ste prema njima ljubazni - najebali ste, ako ste neljubazni - najebali ste. Naravno, izuzeci postoje, ali je njihova egzistencija pod znakom pitanja - svi pričaju o njima, a niko ih nije video.

Неподношљива жена. Намргођена. Недојебана. Невољена. Одбачена. Омржена. У просеку има око 50 година. Али не мора и да значи. Ни 10 пива је не могу учинити лепшом или подношљивијом. Шта год да јој донесеш, није довољно. Увек фали нешто. Обично не ради нигде, осим испред ТВ-а у току неке лиге.

Sponzoruša koja zna da ceni vrednost papira, mamu joj birokratsku jebem.

Najbolja riba na svetu!
Kod nje svi čekaju u redu ili se guraju da što pre dođu na red.
Niko ne odustaje bez obzira kolika je gužva jer samo ona može da završi posao.
A ona brate davi, gnjavi, odlaže završetak sa svakim što je moguće duže.
I svako od nje odlazi obavljenog posla, ako dođe na red dok traje njeno radno vreme.
I ako ima dovoljno keša da izfinansira druženje sa šalterušom.

ONO ženskog roda, nadrndano, klimakterično, najčešće pred penzijom - kojoj se jebe što se vama žuri! Bila bi MOŽDA ljubazna - da si joj DIREKTOR!

Носферату шалтерских ровова.
Биће способно да вас једном реченицом избаци из блажене стварности у најгору ноћну мору. Страх и трепет сваког смртника.

Radnica u izlogu firme. Kakav izlog - takva i radnja.
Najčešće liči na pripadnicu specijalnih jedinica birokratskog carstva zadužena za nedobrodošlicu. Humanoidni oblik ćorave koke koja ume da ubode po neko zrno, ali ne i stil i kulturu rada, pa zato najčešće u svom dvorištu-kaki. To je najverovatnije posledica nepravilne ishrane i nepravilnog života. Živi od kafe i radi za kafu.

Шалтеруша, чиновник, писар. Особа која је у фирмама, предузећима, компанијама и државним институцијама задужена за однос и рад са странкама, клијентима.

Српски чиновник из провинције, с почетка 21. века... добро и сигурно уваљен у своју полураспалу фотељу, из које штрчи стари, подерани сунђер испод олињалог кожног прекрива. Та је фотеља, уједно, и његов смисао. Од те се фотеље не одваја ни када доручкује, обично ван времена паузе, нити док чита новине у тренуцима када нема странке ,,с ону страну" шалтера. Када би могао, све ми се чини, у њој би (или, на њеним точковима) превалио и читав пут до тоалета; само када би точкови функционисали.
Његов полуинтелектуализам којим служи режиму и власти, и државничкој бирократији, приземнији је и баналнији од вулгарности ратара који је дошао да продужи возачку дозволу за трактор, или да печатом овери какву хартију од значаја. Такав полуинтелектуализам једнако је заразан и канцероген по друштво колико и неукост оних који такве моделе прихватају и подржавају. Исто тако, и спроводе. Његова свест није ни могла да продре у дубље поре, и то не зато што су поре разбијене и уске, већ зато што је његова свест годинама и деценијама формирана у собичку 3х3m, са предње стране оивичена стакленим шалтером преко којега комуницира са ,,свет(ин)ом", а иза њега, негде у архиви, налазе се гомиле пожутелих, масних хартија, које миришу на бурек и јогурт (ређе, и на неки чоколадни колач, а редовно на црну, домаћу кафу).
Овај чиновник, којега свакодневно срећемо у различитим државним институцијама и установама, гаји у себи и одређену дозу скепсе и цинизма према свакој могућој промени. Његово, по правилу, строго и хладно лице, са грашкама зноја по челу и зајапуреним образима, сасећи ће сваког грађанина (појам уведен у времену када, вероватно, овакав тип чиновника у нас и настаје, негде на два века од овога времена), који, опет по правилу, нема сву ,,неопходну" документацију - вероватно од свих чланова уже фамилије, бар четири колена уназад. Држава каже четири, а Црква шест... а не, то беше за инцест. Добро, и ово је слично томе. Јер, чиновник и мора (некада) утврдити, има ли каквих родбинских веза са странком, у тих четири до шест колена уназад, како не би дошло до некаквих фамилијарних непријатности. У сваком случају, од грађанина се тражи, и он је условљен тиме, изузетно добро познавање: 1) породичног стабла, 2) кривичног и имовинског права, 3) свега осталог.
Тако је наш чиновник, добро и сигурно уваљен у своју полураспалу фотељу, из које штрчи стари, подерани сунђер испод олињалог кожног прекрива, уместо угледног, државног службеника који је на ползу народу и отаџбини, претворен у полуинтелектуално биће, посленика различитих режимских идеологија и влада, којег се гнуша и према којем гаји сваку несимпатију/емпатију, непоштовање... готово сваки грађанин државе. ,,Шалтерски службеник" или државни чиновник, тако се нашао на првом удару светине која са разјапљеним чељустима, сва од гнева и беса, кивно псује и лаје, избацујући горку слузину на стаклене шалтере, иза којих ће касније, ни криви ни дужни, државни чиновници испијати црну, домаћу кафу, и јести масни бурек, са јогуртом. У тетра паку. Али не више ,,троугластом". Јер, била су то нека друга времена, када је ,,троугласти" јогурт био не (само) прехрамбени производ, већ демонстративно средство и – симбол једног времена.

Nadrndana srednjovjecna gospodja, visoka 160 cm, teska 80 kg, u tamnoplavom kompletu, sa trajnom na glavi, biserima oko vrata, jarkocrvenim lakom na noktima, koja radi na salteru (Doma zdravlja, Biroa za zaposljavanje, poste...) i mrzi cijeli svijet.

U prevelikoj većini slučajeva žena čiji te glas navodi da pesnicom probijes staklo koje te od nje deli.