Šaputanje u sopstvenoj kuci
Razgovor izmedju mame, babe i tetaka, u kome se spominju mnoge individue i minuli dogadjaji, a u kome nekako posebno mesto zauzima omrženi deo rodbine, i zli deo komšiluka. Oni o njima razgovaraju uobičajenim glasom (dubinom, bojom, intenzitetom, dramskim pauzama, akcentom), a pikantne detalje saopštavaju posebno izmenjenim glasom - šapatom.
Mama: Srela sam Petrovićku dok sam dolazila ovamo....
Baba (usporeno se savija ka centru stola, isti otklon telom pravi ostatak ekipe, baba govori tihim glasom, šapatom): čula sam da im se mali Predrag drogira, puši onaj otrov. Vidim ja kroz prozor kad se vraća iz grada, tesna mu ulica, ide nekim k'o valcer hodom sve do kuće.
+16 -5 = +11
