Kada sebi mutite šato (za neupućene: desert od žumanka koji se umuti sa šećerom) u šolji za čaj kafenom kašikom i pokušavate oboriti lični rekord u dužini mućenja bez prestanka, dok ruka kojom se muti ne otkaže poslušnost zbog sve većeg umora, ali i bola.

Šato inače sam po sebi daje podsticaj za šatomazohizam jer što se duže muti, to bude na kraju bolji - glađi, ukusniji, bolje umućen.

E sad, mikseri su tu sjebali koncepciju jer su omogućili nagradu, bez da se ista s mukom zaradi.

Mnogima čak nije to to kad se jede šato umućem s mikserom.
(Uporediti sa: Ikea efekat)

A onda, u nekom trenutku, s mikserom ili bez, šato je izgubio svoju čar. Nije to do šatoa, već do rodnog lista.